ФЕЉТОН - НАРОД ЈЕ ПОЧЕО ВЕРОВАТИ ДА ЈЕ ШЋЕПАН РУСКИ ЦАР: Шћепан је вештим поступцима ширио око себе фаму да је нека важна личност

ШЋЕПАН Мали се појавио у Црној Гори, како је речено, у јесен 1766. год.

Владика није веровао да је Шћепан руски цар, Фото "Википедија"

Најпре је боравио у Маинама где се бавио траварством и лечењем. И година доласка Шћепана Малог није потпуно извесна, иако на први поглед не изгледа тако. У млетачким документима из јесени 1767. год. каже се да се већ годину дана налази Шћепан Мали у Маинама. Такође, владика Сава, у писму руском посланику у Цариграду од октобра 1767. год. каже да има пола године како се Шћепан Мали појавио у Црној Гори, што би значило да је дошао у пролеће 1767. год.  У једном другом писму провидуру у Котору, из октобра 1768. год., владика Сава истиче да има двадесет пет месеци откада се Шћепан налази у Црној Гори.

Према овом писму он је дошао у Црну Гору 1766. За Василија Бркића, пећког патријарха, одбеглог у Пипере, а настањеног у манастиру Стоњевићи, Шћепан је дошао у Црну Гору одмах после њега, дакле 1765. год.  Овај податак патријарх Василије, који је био савременик догађања, изложио је у једном писму упућеном бечком двору. У једном руском документу, каже се да је Шћепан Мали био у Црној Гори када је Тарасов дола- зио, и да је са њим разговарао и да је управо тада, Шћепан Мали дошао на идеју да се прогласи за руског цара Петра III.  Када се све те чињенице упореде, може се закључити да је, ипак, тачно да је Шћепан Мали дошао у Црну Гору у јесен 1766. год, а цар је “постао” годину дана касније.

ДОЛАСАКОМ  у Црну Гору Шћепан Мали је најпре боравио у Маинама. Настанио се код маинског капетана Марка Тановића са којим се добро спријатељио. Ту је стекао одређени круг својих присталица. (Игумана Јосифа Вукићевића, архиманерита Теодосија Мркојевића, капетана Марка Тановића и Вука Марковића.)   Његов углед као травара проширио се и изван Маина и дошао до Приморја. Лечење травама разних болести доносило му је добре приходе. Од августа 1767. год. почела се ширити вест да је он руски цар Петар III, муж царице Катарине II који је тајно убијен 1762. год. Народ је веровао да цар Петар III није убијен, него је некуда побегао, па се таква вест проширила и у Црној Гори. Пре овога, Шћепан је вештим поступцима ширио око себе фаму да је нека важна личност, али никоме сем Вуку Марковићу и капетану Тановићу, није говорио да је цар Петар III, и да је побегао у Црну Гору да би се склонио од својих непријатеља. Та вест се брзо проширила у народу, и то не само по Црној Гори и Боки него по свим суседним крајевима. При томе, једна група људи се заклела да је Шћепан Мали руски цар.  Теодосије Мркојевић и Марко Тановић који су били у Русији у пратњи владике Василија, тврдили су “залажући властиту главу, да су у непознатом познали Петра III кога су видјели када је владао и послије кад је био збачен у Петрограду”.  Њих двојица су 25. септембра 1767. год. пред капијама Будве, свечано објавили и прочитали његов проглас као руског цара којим најављује ново доба.

НАРОД је почео веровати да је Шћепан Мали руски цар. Љубав према Русији и поверење према свему што долази из Русије, или је у вези са њом, било је много јаче од трезвеног размишљања ко је стварно тај мистериозни човек. Вест о доласку руског цара у Маине брзо се ширила Црном Гором. Сви, и народ и главари, без икакве сумње, примили су ту вест са одушевљењем и без икакве резерве. Састала се скупштина народних главара на Цетињу и једногласно донела одлку да Шћепана Малог прогласе, као руског цара Петра III, за господара народа и државе. О одлуци скупштине Шћепан је обавештен од стране једне делегације, за то посебно састављене од 60 старијих и угледнијих људи, која је са Цетиња дошла на Маине, где се Шћепан још налазио. Шћепан је ту делегацију “примио" као прави господар.

Чак је, у почетку, био резервисан да се прихвати свога “господарства”, све док се главари поново не састану на скупштини и не закуну да ће престати са свим међуплеменским споровима и свађама, и да ће успоставити мир и слогу. Кад то договоре, он ће им онда дати коначан одговор. Такав његов став још више је уверио црногорске главере да је он цар Петар III. Затим је 30. септембра сазван збор главара у Ћеклићима на којем је, уз повике “живео цар”, Шћепан Мали прихваћен као руски цар.  На збору је, по жељи Шћепана Малог, донета одлука о племенском миру све до Ђурђев дана. Како је сваку одлуку главарског, морао да потврди општи црногорски Збор, и он је сазван на Цетињу за 13. октобар и на њему се скупио велики број од око 4000 људи. Шћепан му није присуствовао, већ је био у Маинама, а на Збору је прочитана његова порука у четири тачке: 1) Да се опросте међусобне крвне освете; 2) Да онај ко употреби оружје ради личне увреде мора бити протеран из земље; 3) Лопови ће, такође, бити протерани, и 4) Када ове мере буду спроведене Шћепан ће допустити главарима да га посете. Тада је изабран и нови гувернадур Јован Радоњић. На Збору је још одлучено да Шћепана називају императором.

ОДЛУКА главара на Збору у Ћеклићима, као и општецрногорски Збор, изненадила је и самог владику Саву, који у почетку није придавао неки већи значај свим тим причама о руском цару. Али, временом и он се почео уверавати у причу о руском цару Петру III. Због тога је писао руском посланику у Цариграду Алексију Обрескову тражећи од њега истину о Петру III, да ли је заиста убијен или још жив. “А, ако је жив, то се сигурно налази код нас у Црној Гори” - писао је на крају владика Сава.  И под притиском општег одушевљења народа Шћепаном Малим, а и сам све више сумњајући у своје знање о Петру III, стари владика је дошао у Маине у посету Шћепану Малом, да га лично поздрави као господара. У разговору са њим владика Сава је рекао да је Петар III мртав и да је то познато целом свету. Шћепан је на то одговорио “можда ипак живи".

СВЕ ВЕЋЕ одушевљење у народу Шћепаном Малим приморало је владику Саву да се одлучније посвети том питању. Посебно је био узнемирен сазнањем да се Шћепан дописује са пећким патријархом Василијем Бркићем који је боравио у Црној Гори. Везе Шћепана Малог и патријарха Василија нису остале непознате владици Сави. Владика је посумњао да Шћепан намерава да га свргне са владичанског трона, а на његово место доведе патријарха Бркића. Али ни то му није сметало да објави како је у лику Шћепана Малог препознао цара Петра III. Поред тога, стизале су и друге вести неповољне по владику Саву. Средином јануара 1768. стигла је вест да је Шћепан Мали добио писмо од руског посланика из Цариграда у коме га обавештава да ће у пролеће стићи у Црну Гору руска војска и помоћи му у његовим плановима.

С ДРУГЕ стране, Шћепан Мали је настојао да придобије владику Саву који је, и поред своје слабе личности, ипак био особа која је могла да буде сметња његовом утицају. Стога је решио да му се приближи. На руку су му ишле и одређене околности. Наиме, смрћу владике Василија поставило се отворено питање његовог наследника. Питање избора новог владике, сагласно традицији, било је право општецрногорског збора. Фактички, од владике Данила то звање је било наследно у кући Петровића. Међутим, владика Сава за свог наследника одредио је свог сестрића Арсенија Пламенца, што је објавио народу, али објава није добро прихваћена. Владика Сава, затим, шаље игумана Арсенија Пламенца “са двије стотине цекина” патријарху Бркићу у Пипере да га посвети за владику. Највећи број Црногораца енергично је био против овог посвећења, сматрајући Арсенија Пламенца недостојном личношћу “који је кадар да се потурчи, чим његове ствари не иду према његовим изопаченим мислима”.  Незадовољство је било опште, а посебно је било изражено у Његушима, у братству Петровића, које је сматрало да владичанска функција треба да остане у њиховом братству. У том циљу, они су свим племенима Црне Горе упутили једно писмо, а оно је преко Маина, Побора и Брајића дошло до которског провидура.  Негодовање и протести поводом посвећивања игумана Арсенија јавили су се и код православног становништва у Боки Которској. Народ и свештенство нису признавали овај избор. 

ВЛАДИКА У ДИЛЕМИ

ИАКО је владика Сава био у дилеми ко је заправо Шђепан Мали, опште одушевљење народа новим Господаром било је толико да се стари владика помирио са новонасталом ситуацијом. Неколико месеци касније шириле су се најразноврсније вести које су учвршћивале уверење у народу да је Шћепан Мали, заиста, руски цар. Међутим, владику Саву је и даље мучила неизвесност о личности Шћепана Малог, а још није стизао никакав одговор из Русије.

СУТРА: ВЛАДИКА УЛУДО ОПТУЖИЈЕ ШЋЕПАНА КАО ВАРАЛИЦУ

Препоручујемо

Фељтон

0 7

ФЕЉТОН - ГЕНЕРАЛ ЈЕ САМ ИЗГРАДИО ЈАКУ ОБАВЕШТАЈНУ МРЕЖУ: Пре или касније Французи ће се поносити Бинелом, а не пилотом који је бомбардовао

20. 12. 2023. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - НАТО ПОКУШАВА ДА ВРБУЈЕ ГЕНЕРАЛА: Политичари хтели да искористе Милановића за међустраначке обрачуне

19. 12. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације