ФЕЉТОН - ГЕНЕРАЛОВ ПОДВИГ ТРЕЋИ ПО ЗНАЧАЈУ ОД ДРУГОГ РАТА: Невероватно - у свету више поштују Милановићев обавештајни успех него у Србији

ОБАВЕШТАЈНА операција коју је генерал Јован Милановић водио у Бриселу, према опсежној анализи париског листа „Евенмо ду жуди“ (19-25. новембра 1998. године) означена је као трећа по значају на глобалном плану од Другог светског рата: прва је обавештајна операција Чарлса Хенрија из 1955. године, друга је везана за Мишу Волфа из 1980. године, а трећа за Пјер - Анрија Бинела и српског генерала Јована Милановића.

ДОКАЗ Насловна страна француског листа "Евенмо ду жуди", Фото Из књиге "Јован Милановић:Највећи српски обавештајац"

То заиста јесте тако ако анализирамо дубину и значај обавештајног „продора“, и ови еминентни новинари су потпуно у праву. Напросто је невероватно да странци то виде и цене, а да код нас у Србији још постоји неразумевање и дилема, као и непотребна опрезност, да се јасно каже да је генерал Јован Милановић највећи српски обавештајац свих времена. Српско је национално проклетство да ми увек у другима и код других видимо већи значај и важније вредности и људске величине од нас самих и код нас самих. Српски интелектуалци и српска елита јесу криви за то, јер су у другим народима увек видели и више и боље од онога што јесу, док су увек имали потребу да потцене и понизе нас, сва наша велика достигнућа и наше великане светског ранга. Комплекси мање вредности појединачни и/или национални ничим се не могу отклонити, али ипак вреди систематично и упорно радити на томе. Срби јесу, нажалост, малобројан народ, али су историјски велики народ.

НАРЕЧЕНИ француски лист тврди и то да ће истовремено разоткривање мајора Пјер-Анрија Бинела у антологијама остати као један од највећих успеха француске обавештајне службе, јер су га провалили преко једног Србина који је радио за њихову балканску обавештајну мрежу. То на први поглед може изгледати апсурдно али није, јер открити непријатељског шпијуна у тако високој војној команди јесте велики успех. У то време је третирао НАТО као непријатеља којег треба уништити.

Неки наши листови који су правили анализе те врсте нису га ни узели у обзир за рангирање, а „Вечерње новости“  су га у анализи од 7. 7. 2014. године ставиле у групу личности под којима подразумевају највеће српске „шпијуне“. У серијалу под насловом „20 најпознатијих српских шпијуна као актера великих светских афера“ проучавали су и мерили допринос сваког појединачно. Наравно, ове анализе су прављене са новинарског становишта, а у овако специфичној и затвореној области могуће су стручне, па и суштинске грешке, које се могу опростити јер нису злонамерне; у крајњој линији, текстови су корисни јер су и те како привукли пажњу читалаца на категорију заслужних људи чије се заслуге заборављају. Наравно да генерал Милановић није „шпијун“ него обавештајац, али није проблем ако новинари побркају те појмове - важан је обавештајни успех појединих личности и колико је тај успех био значајан за српску државу и нацију. Част и поштовање свима другима, од којих су неки одавно историјске личности по неким другим основама, али већ из површне анализе потпуно је јасно да Милановић треба да буде симбол успеха наших обавештајаца, посебно војнообавештајне службе (агенције). Он је прави пример и путоказ како треба профилисати и обучавати будуће генерације наших обавештајаца како би се успешно сналазили у свом тешком и опасном послу, који може бити свакакав, али нипошто рутински. Кључна ствар коју треба закључити јесте да је за сналажење у обавештајним ветрометинама, олујама и бујицама за војне обавештајце поред стручног неопходно и широко опште знање, посебно из војних наука.

БИВШИ, и код нас са великим и оправданим правом озлоглашени, командант НАТО пакта, амерички генерал Весли Кларк, не устручава се да каже да „српска обавештајна служба спада међу десет најбољих обавештајних служби на свету“. На тај ниво подигао ју је засигурно својом бриљантном обавештајном операцијом генерал Милановић, који је постао ноћна мора препотентних НАТО стратега. Генерал Кларк је у својим мемоарима признао да је ефекат изненађења био осујећен, а посредно је јасно да овај амерички каријериста, који би газио преко мртвих да дође до циља, зна колика је вештина потребна да би неко њега, као главнокомандујућег застрашујуће и монструозне војне алијансе, успео да омете у доношењу одлука и ремети му миран сан по питању сопствених губитака. Он као генерал и командант тог формата уме да препозна успех противника и не устручава се да о томе јавно говори (наравно, не у време агресије, него годинама након тога, када то са становишта утицаја на општу слику догађаја за њега и није важно).

САВЕТНИК за безбедност бившег председника САД  Доналда Трампа, генерал Херберт Мекмастер, у својој анализи објављеној у књизи „Пукотина у темељу“ каже: „НАТО кампања је доживела неуспех јер су Срби унапред знали за сваки наш корак који смо предузимали.“

Пише и о томе, а о чему се мало зна, да су због српских шпијуна у штабу НАТО у Јадранско море бацили хиљаде опасних бомби. Одбацивање бомби била је уобичајена процедура пре слетања ако пилоти не пронађу основни, па ни резервни циљ. Морали су пре слетања да се ослободе опасног терета јер је слетање са убојним средствима веома опасно и никада се не практикује, како не би утрозило живот пилота и веома скуп авион. Такву врсту ометања и стварања практичних борбених проблема плански и дуготрајно проводити највећој војној сили на свету невероватан је успех, а ми и даље гајимо некакве вештачке дилеме ко нам је најбољи обавештајац свих времена.

УПРАВО то што је генерал Милановић постигао невероватне обавештајне продоре и успехе од стратешког значаја за нашу земљу, стварало је неверицу код мање обавештајно упућених политичара који су доносили државне одлуке, али и код стручног дела државног врха, посебно код контраобавештајних служби. Политичари су у својој препотенцији мислили да је све то Милановићу подметнуто како би се Србија заплашила и да никакве тако драстичне агресије неће бити - а ако је и буде, тврдили су они, биће то неколико симболичних удара из ваздуха. Контраобавештајци су у својим проценама ишли и даље од тога и протурили су озбиљну оптужбу сумњичећи да је генерал Милановић вероватно врбован, што би значило да је шпијун неке од обавештајних служби НАТО.

ВАНРЕДНА УНАПРЕЂЕЊА

ПРОТИВ  човека који је прошао праву голготу да би спречио стратешко изненађење своје државе отворен још један фронт на којем је морао да се бори како би убедио државни врх да је оно што доставља реална и опасна припрема агресије на СРЈ. На срећу свих нас, успео је у томе и његове информације су максимално искоришћене за одбрану земље. У својој обавештајној каријери генерал Милановић је три пута пензионисан и три пута ванредно унапређен. Хришћани добро знају да нема Васкрса без Голготе. Ово "треће унапређење у чин генерала" посебно је интересантно јер и оно говори о његовој сналажљивости и обавештајним дометима.

СУТРА: КУПОВИНА ЉУДСКИХ ДУША У СРБИЈИ ПОСЛЕ 5. ОКТОБРА

Препоручујемо

Фељтон

0 8

ФЕЉТОН - НАТО ЈЕ БЕС ИСКАЛИО НА НЕДУЖНИМ ЦИВИЛИМА: Генерал Весли Кларк је говорио - "Знам да постоји шпијун и хоћу да га пронађем"

16. 12. 2023. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ВЕСЛИ КЛАРК СЕ ЖАЛИ НА "СРПСКЕ КРТИЦЕ" У НАТО: Весли Кларк је тврдио "да је српска обавештајна служба једна од десет најбољих

15. 12. 2023. у 18:00

Фељтон

0 16

ФЕЉТОН - ВЕСЛИ КЛАРК И ТОНИ БЛЕР ОБМАЊУЈУ ЧЛАНИЦЕ НАТО: Основни циљ агресије је био да се Србија понизи и порази војска и полиција

14. 12. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - МРЕЖА "ОЛИМПИК" ЖИВИ ПОСЛЕ ХАПШЕЊА БИНЕЛА: У току саме оружане агресије стизале су свеже информације из "срца" НАТО пакта

13. 12. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације