ФЕЉТОН - ДАТУМ АГРЕСИЈЕ НАТО ИМПЕРАТИВ ОПЕРАЦИЈЕ: До 1. октобра 1998. генерал је доставио стотине информација о планирању напада на СРЈ

ОТКРИВАЊЕ датума агресије на Србију био је императив обавештајне операције, али генерал Милановић је имао веће „апетите“.

ХРАБРОСТ Мајор Бинел је био одани идеји правде, Фото Профимедија

Требало је пронаћи сарадника из мреже „Олимпик“ преко кога би могао добити план агресије на СР Југославију (Србију) и покушавао је преко више њих да изведе ову веома опасну акцију али није успевао да пронађе оног правог, који има могућности и храбрости да то изведе. Акција јесте била крајње ризична, али без икакве дилеме вредна сваког ризика, па и самог живота. Синула му је драгоцена идеја да би преко француског мајора Пјера Анрија Бинела могао да се дочепа комплетног плана агресије НАТО пакта на СР Југославију (Србију). Пре одласка у Брисел и сам је био шеф кабинета високе личности и знао је шта са таквог радног места може да се учини а да то не привуче неку велику пажњу, нити да се тек тако примети злоупотреба. Шифра успеха је магична реченица - „Тражи генерал“. Тако је закључио да и Бинел може све да затражи, уз образложење да то тражи генерал Вирот.

Милановић је играо руски рулет - додуше, промишљено, мудро, огхрезно, зналачки и виртуозно - јер велику опасност није могао да избегне. И тако из дана у дан, из ноћи у ноћ, сам.  Требало је то све издржати, а само његова душа и његова породица знају како.

МИЛАНОВИЋ више није био заинтересован да успостави везу са генералом Виротом, али то сада није ни имало значаја. Све што је знао Вирот знао је и Бинел, а сваки документ који је био упућен генералу Вироту прошао је кроз Бинелове руке. Бинел је на Виротов став и понашање на седницама имао више утицаја него што би то могао имати Милановић, тако да није био велики проблем да сачека следећу прилику за контакт са њим, без нападног инсистирања. Важно је да је Бинел остао Милановићу важна и одговорна оперативна веза, а током јула и августа састали су се неколико пута, углавном ради провере информација којима је Милановић већ располагао из других извора. Додатна повољност била је та што је Бинела могао да контактира, ако затреба, истог дана, и што је могао да га позове у свој стан у којем је разговор свакако вођен далеко опуштеније. То је за хитну проверу информација било веома битно. Ипак, и поред толиких контаката Бинел није био сасвим сигуран у то да је Милановић професионални обавештајац у тајној мисији, него је сумњао да је у питању сарадник-резидент који ту само повремено долази, као што је написао у својој књизи „Ратни злочини НАТО“.  Његово закључивање у књизи јасно говори да за њега нема тајни у обавештајном послу. Погрешно закључивање је само резултат Милановићеве опрезности и доброг маскирања, тако да ни врхунски војни обавештајац какав је био Бинел није успео да проникне у прави обим обавештајне операције „Олимпик“. Уосталом, ни друге личности које је Милановић контактирао нису знале да је он професионални обавештајац и да је непрестано присутан у Бриселу. А он је те 1998. године био и те како присутан, све своје обавезе је запоставио и подредио судбини државе, није користио чак ни годишњи одмор, а децу није видео ко зна колико дуто. Служење као идеал војног позива, давање себе Отаџбини без остатка.

ПРЕ ПЛАНСКОГ разговора са мајором Бинелом о могућности узимања докумената из Команде НАТО пакта, Милановић је у Београд већ доставио више стотина информација и докумената о планирању НАТО операција. Тек када је стекао неупитно поверење у Бинела могао је да крене даље, у вишу фазу обавештајног напада - да тражи документа којима би покривао своје тврдње и разбио сумње државног врха у Београду. Јер, знају то обавештајци, што су подаци важнији и што више најављују драстичне акције, то „централа“ и државни врх више сумњају у њихову веродостојност. Копије оригиналних докумената распршују сваку недоумицу и елиминишу упорне и крајње непотребне захтеве  „да се све провери још једном“. Нема ко други да разбије те сумње осим самог обавештајца који контактира своје изворе информација и након тога проверава све што од њих добије.

Неповерење и упорно инсистирање на даљим проверама није само расипање драгоценог времена ионако преоптерећеног обавештајца, него и губљење драгоценог времена државног врха приликом благовременог предузимања мера ради заштите државе.

Међутим, доћи до тако поверљивих докумената највећа је обавештајна уметност и то се уистину ретко дешава. На срећу, имали смо обавештајног виртуоза који је то успео, а у интервјуу Предрагу Стојковићу за „Ревију 92“  Милановић објашњава како је од мајора Бинела добио најзначајнији документ о агресији:

„До 1. октобра 1998. године доставио сам више стотина информација о планирању операција - напада на Југославију - од тога како иду фазе, па надаље. На крају, Бинелу сам заказао састанак за 1. октобар. Када смо се срели казао сам му да сам све добио од других. Неки други официри и генерали других држава су ми дали све, `од А до Ш`. Седели смо у грчком ресторану „Судбина“ и казао сам му: `Слушај, знам то и то, знам то и то...` `Зашто ти ја требам кад знаш све?` - одговорио је. `Треба ми документ!`“

МАЈОР  Бинел је сигурно био затечен овим дрским предлогом Милановића, који му није дао времена да много размишља, по систему „гвожђе се кује док је вруће“. Олакшао му је доношење одлуке убедивши га да већ све зна и да му документа дођу као некаква допуна онога што већ има. Изношењем детаља не само о информацијама до којих је дошао, него и о изворима информација још више је стицао Бинелово поверење. Као врхунски обавештајац знао је да се то не говори пред неким у кога ниси апсолутно сигуран, и пријало му је огромно поверење које му поклања Милановић. Да ли је информације добио баш од Грка или неког другог, само генерал Милановић зна, али тај степен искрености Бинел је схватио као очајничко настојање да помоћу правих информација и докумената српски дипломата покушава да заштити свој народ како би се избегле огромне људске жртве. Бинел је био у више ратова и својим очима је гледао слична страдања цивила, и ту више није било велике дилеме за часног француског мајора. Пожелео је да и сам спасава животе невиних људи и имао је довољно храбрости да то и учини.

БЕШЕЊЕ НА ТЕРАЗИЈАМА

ДОК СЕ МАЈОР  Бинел ломио, Милановић је заиграо је на карту личног пријатељства које су успоставили за кратко време јер су били сличнога кова - часни, храбри и одани идеји правде. Рекао је Бинелу да ће га у Београду „обесити на Теразијама“ ако не достави потребне информације, и чини се да је Бинел то дословно схватио:

"Не знам каква је пракса код вас (настављамо разговор) али код нас је јако лоша, датира из времена династије Обреновић. Када неко омане, иде на Теразије. То је као код вас Шанзелизе. Ту се веша онај ко омане и зајебе земљу."  Пита зачуђено: "Да лије тако стварно?". "Стварно".  Нетремице ме је гледао и само је рекао - "Имаћеш документ".

СУТРА: ТРИ ЖИВОТА У ЈЕДНОЈ БРИСЕЛСКОЈ НОЋИ

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - НАШ ГЕНЕРАЛ ПОТПУНО КОНТРОЛИШЕ СИТУАЦИЈУ: Милановић је увек имао на уму могућност монтиране игре НАТО контраобавештајаца

01. 12. 2023. у 05:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ВРБОВАЊЕ САРАДНИКА У СРПСКИМ КАФАНАМА: Придобијање француског мајора Пјера Бинела реализовано је у ресторану "Виногради"

30. 11. 2023. у 18:00

Фељтон

0 28

ФЕЉТОН - СРПСКИ ОБАВЕШТАЈАЦ ПРАВИ "ХАОС" У НАТО: У расправи о студији о Косову дошло је до сукоба између француског и немачког грнерала

29. 11. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације