ФЕЉТОН - ВРБОВАЊЕ САРАДНИКА У СРПСКИМ КАФАНАМА: Придобијање француског мајора Пјера Бинела реализовано је у ресторану "Виногради"

ГЕНЕРАЛ Милановић je плански је успоставио веома добре односе са власницима ресторана који су са наших простора, тако да је у њима увек имао резервисане столове за којима је током ручка могао да води поверљиве разговоре.

Амбијент Ресторан „Виногради“, Фото "Википедија"

Били су то ресторани са балканским амбијентом и српским специјалитетима: ресторан „Виногради“ у близини Комаде НАТО пакта, чији је власник био Србин, чувени Аца, и ресторан „Стара Босна“. Власници, наравно, нису могли знати о чему се ради, иако су на основу Милановићевих захтева нешто могли да наслуте. Касније, када је пукла обавештајна афера „Бинел“, имали су проблема али се никада нису наљутили. Штавише, били су поносни, иако су „Евроњуз“ и друге медијске куће у својим репортажама окарактерисали њихове ресторане као „легла српских шпијуна“. Утисак је био да и ти људи желе да помогну својој земљи која се нашла у великој опасности.

Јасно је да су амбијент и атмосфера у сепареима тих ресторана били веома важни за придобијање значајних личности НАТО пакта и ширење обавештајне мреже „Олимпик“, па је тако и придобијање француског мајора Бинела реализовано у ресторану „Виногради“.

Било би погрешно закључити да је то било сучељавање нашег обавештајца са француским официром. Не, то је било директно суочавање српске војно-обавештајне службе са обавештајно-безбедносним системом Француске и НАТО пакта, имајући у виду чињеницу да је Бинел као искусан обавештајац био припадник тог гломазног система. Милановић је нашао начине да га за време ручка, који је био саставни део плана, додатно изучи, да га потпуно „разоружа“, игра на његову официрску част, традиционално братство са српским народом, и да од потенцијално опасног противника за кратко време направи поузданог савезника и извор информација који је спреман да све рескира и жртвује за очување своје части и части Француске. Најбоље обавештајне акције су оне када на крају све изгледа лако, једноставно, без компликација и стресних ситуација, но обично не видимо колико труда и вештине оперативац треба да уложи да би то тако изгледало.

О ТОМЕ Милановић каже: „Ракијаје помогла да га „фасцинирам“ и да буде, како је рекао, `почашћен што је упознао једног таквог Србина, интелектуалца, који толико зна о војним стварима`. И потом ми је испричао све о себи, пореклу, његовој војној каријери, веома богатој и веома перспективној. Завршио је најпрестижнију војну академију Сан-Сир, коју су завршиле највише француске војсковође, између осталих и Де Гол, а и наш краљ Петар I Карађорђевић. Причао је о свом антиамериканизму, о НАТО као агресивној Алијанси, те о томе да му је деда био „солунац“. За ово последње нисам му све поверовао, али се касније испоставило да је истинито.
Питао ме је о чему желим да разговарам са његовим шефом. Рекао сам му отворено, о НАТО и плановима за агресију на нашу земљу. Понудио је себе као будућег повременог саговорника, додајући уз извесну дозу скромности да је он само шеф кабинета и да не зна много, пошто не ради на изради планова за агресију. Рекао сам му да он има своје пријатеље и колеге који све знају. Претходно сам му поласкао да претпостављам да шеф кабинета зна све што и генерал, јер мора да чита сва документа које припрема за француску војну делегацију. Пријало му је. Опроштај са ручка био је срдачан, али сам остао у уверењу да ми је неопходно познанство са генералом Виротом. Осим француских ставова, требао ми је као контролни репер за „понашање“ неколико других војних делегација у НАТО. До тога није дошло, време је истицало, догађаји су се одвијали муњевито, тешко их је било пратити, али сам ипак у то време имао довољно извора и са веома високих позиција.“

ОВО ЈЕ добар во је добар пример корекције плана „у ходу“, а реч је била о настојању генерала Милановића да у агресивном обавештајном наступу користи сваку прилику која искрсне. Придобити шефа кабинета, са становишта доступности података, практично је исто као да сте придобили његовог шефа. Могућности су се широм отварале већ на почетку разговора, када је мајор Бинел рекао да му је деда био „солунац“. Наступ је могао да се убрза иако је Милановићу све време било кристално јасно да пред собом има искусног обавештајца који може да води неку своју обавештајну игру и да је сасвим могуће да је прича припремљена како би га заварала и да Бинел не говори истину. Врло брзо је, уз пиће, могао да процени како је Бинел искрено против насилних метода наступања НАТО пакта и прљавих тајних операција којима неку државу или народ дискредитује, а другима гледа кроз прсте и још подстиче њихову агресију, насиље и злочине. Оно што је тада говорио у кафани, на основу чега је Милановић процењивао његову личност и докле сме да иде, Бинел је касније изнео у свом интервјуу нашем новинару Зорану Петровићу Пироћанцу:

„НИСАМ  био сагласан са тим ратом против Југославије, јер је вођен без одобрења УН. А унутрашње ствари једне земље су унутрашње ствари. Да ли би НАТО дошао да бомбардује Француску ако бисмо уводили ред на Корзици? Не би. Зашто? Зато што поседујемо нуклеарно оружје. Не видим шта је НАТО тражио на Балкану.

То је исто оно што се догађа у Ираку. Каже се да је Господин Садам Хусеин диктатор. Да, можда је он диктатор, али има и других. Ако Американци успеју да среде питање Ирака, након тога ће се окренути ка Саудијској Арабији, онда ка Ирану...

.. .Био сам, на пример, у БиХ, и имали смо исту врсту акција према Хрватско-муслиманској федерацији. Та федерација подржавана је истовремено и од Американаца и од Иранаца. У БиХ, мада је било америчких војника НАТО задужених за примену споразума из Дејтона, ЦИА се борила против тих споразума, у дослуху са Иранцима.

...Разговарали смо у канцеларији Генерала Шварцкопфа, ја сам тада био преводилац. Знали смо да Немци имају само једну ствар на уму - да учине да се Југославија распадне. Известан број Немаца у НАТО су били синови официра Вермахта и Вафен СС, оних који су били до ногу потучени на Неретви. Њихова деца су желела да се и због тога освете. Ја сам лично срео такве немачке официре у НАТО.“

ПРОЦЕНА личности Бинела и његова одбојност према поступцима САД и НАТО, била је добра и одлука је пала. Генерал Милановић је напустио идеју да контактира генерала Вирота, јер два француска званичника, официр и генерал, по његовим и стручним принципима обавештајног рада, нису могли у исту обавештајну мрежу. Како сам Милановић каже, с обзиром на то да је већ придобио Бинела, генерала је чувао за важније догађаје у НАТО пакту о којима је тада тек наслућивао да се могу догодити. Логична одлука, добар оперативац увек има резерву.

НОСЛОБОЂЕН ЧУВАЊА ТАЈНИ

ВЛАДА Србије је 3. децембра 2009. године донела закључак број 00-476/2009/2: У поступцима пред Међународним трибуналом за кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права почињена на територији бивше Југославије од 1991. године, сведок Јован Милановић ослобађа се дужности чувања државне, службене и војне тајне.  Списак тема у погледу којих је сведок Јован Милановић ослобођен чувања тајне: 1. Делокруг његовог рада и функције које је обављао; 2. Сазнања о догађајима из периода 1998. и 1999. године.

СУТРА: НАШ ГЕНЕРАЛ ПОТПУНО КОНТРОЛИШЕ СИТУАЦИЈУ

Препоручујемо

Фељтон

0 8

ФЕЉТОН - ГЕНЕРАЛ СПАШАВА ХИЉАДЕ ЖИВОТА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ: Да је план НАТО реализован, довео би Војску РС у катастрофалну ситуацију

26. 11. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације