ФЕЉТОН - НАЦИОНАЛНЕ ЕЛИТЕ ПОСТАЈУ ГЕНЕРАТОР РЕПУБЛИКАНИЗМА: Полит-Десанчић се залагао за федерацију слободних држава на Балкану

ЈЕДАН од генератора републиканизма на Балкану била је, парадоксално, тежња новонасталих националних елита ка постизању националног уједињења.

Михаило Полит-Десанчић , Фото архив САНУ

Модели који су предлагани били су различити, али је свака мисао о компромису наметала стварање федерације или конфедерације држава и уређење које тешко да би могло бити названо монархијско. Поједини аутори сматрали су да утицај револуционарне 1848. у хабсбуршким земљама није замро чак ни у јеку деценије познате као Бахов апсолутизам.

Догађаји који су уследили Кримском рату (1853-1856) и Париском миру (1856) узбудили су духове у Италији и на Балкану. Само три године касније доћи ће до уједињења Италије и стварања Румуније. Упркос строгој цензури, Михаило Полит-Десанчић, један од српских вођа у Јужној Угарској, објавио је у листу „Српски дневник“ неколико чланака посвећених Источном питању.

Полит-Десанчић је заступао претварање Османског царства у федерацију слободних држава. Цариград је видео као један међународни град који би заједно са мореузима био на располагању свим чланицама савезне државе. Током шездесетих година 19. века исти аутор је, ослобођен стега апсолутистичке цензуре, у једним бечким новинама изнео знатно радикалнију концепцију.  Панславизам је видео као словенску федерацију, никако као проширену руску државу. Позивајући се на некакве историјске тековине, тврдио је да би тако "сваком племену" био осигуран "развијени народни живот". Федерацију је сматрао као најбоље решење за сваку државу или област у којој је живело више народа, било да је реч о Балкану или Источној Европи.

ПОЛИТ - Десанчића је Скерлић сматрао за најзначајнијег и најранијег аутора који се међу Србима занимао за федерализам истичући "конфедеративну и републиканску Швајцарску као идеал балканским народима".  Једна од Полит-Десанчићевих теза гласила је да се уједињење „може извести само на народностима и кроз народности Турске, тако да се оне и реално афирмишу као самостални организми... народности Турске престану да буду сматране за објекте посебних интереса и територијалних ширења појединих европских држава, већ да их се преписати њима самима, или да се чак и потпомогне њихово државно изграђивање“.  Уместо бескрајног надметања међу Великим силама, неутаживом империјалном стремљењу или застарелим покушајима да буду створене у историји ефемерне велике државе каква је била Симеонова Бугарска или Душаново Царство, требало је створити једну неутралну заједницу. Кад је реч о различитим балканским или источноевропским народима, то би била конфедерација, а Јужни Словени би се укључили у једну федеративну државу. Доследни Полит-Десанчић тражио је и за јужнословенску савезну државу излаз на Егејско море али Солун. Мултиетнички град тог времена не би постао део државе чији су народи за њим тежили од досељавања, већ би и овај град постао "слободан". Аутор не разматра судбину хабсбуршких земаља, али нема дилеме да би чланице будуће федерације биле Бугарска,  Србија и, након поделе земаља на реци Врбасу, вероватно и Хрватска. Црна Гора би била укључена у Србију. Федерација би имала јединствену скупштину и владу, као и покрајинске саборе. Свакако због цензуре, Полит-Десанчић не представља ни облик владе у савезној држави, али да не буде забуне и расправе око тога колико има федеративних монархија, он те 1862. године као узор истиче Швајцарску. Нова федерација би на европском истоку имала ону улогу коју "демократска и републиканска" Швајцарска игра на западу. ( Велики број аутора верује да је  студија о „Источном питању и Балканској федерацији“ Полит-Десанчића предастављала и најранији предлог за решавање Источног питања у оквирима једне федерације, односно конфедерације равноправних народа и њихових држава.)

ПОЧЕТКОМ 1860. године, отворено је у српској и руској јавности питање културне перцепције и имплементације напретка и модернизације. „Посланица Србима“ из Москве била је текст познатог словенофила, песника Алексеја Степановича Хомјакова који је подржало још неколико познатих руских интелектуалаца. Овај текст објављен је у Лајпцигу на четири језика (руском, српском, немачком и француском). У овом тексту славенофили су, истина, препоручивали Србији да се модернизује, али не и да тиме, следујући западним обрасцима, напусти своју духовност и културу. Тиме би се, тврдили су, привремени напредак претворио у велико назадовање. Овај текст наишао је на подељене реакције. Док су га руски опозиционари, на челу са Чернишевским, оценили као руски патернализам, Срби су се поделили: Ђуро Даничић и тада млади Стојан Новаковић критиковали и одбацивали посланицу, либерал Јован Илић их је због тога нападао.

Милорад Екмечић („ Стварање Југославије“, Други том) је чак веровао да је сукоб између кнеза Михаила и либерала настао на кнежевој бојазни да би руски славенофили у Србији могли створити опозициони покрет. Екмечић је приметио да је Србија концептом националног програма Илије Гарашанина, те реформама језика које су биле у току, у суштини прихватила западне моделе модернизације. За њега су програм стварања уједињене државе и програм унутрашње модернизације и реформи били у то време нераздвојиви...

КАДА је Кнежевина Србија 1839. почела да организовано и редовно шаље студенте на школовање у иностранство, Швајцарска није била међу државама у које су одлазили малобројни српски благодејанци. (Од 1839. до 1855. око педесет студената било је на школовању у иностранству.)  Као што смо видели, још 1848. српски студенти у иностранству били су малобројни и још у мањем броју политички организовани и ангажовани.  Тек 1863, годину дана након што је објављен Полит-Десанчићев текст у коме је републиканска Швајцарска препозната као државни идеал за Србе и остале балканске народе, први српски студент уписао се на један швајцарски универзитет.    

Годину дана пре револуционарне 1848. и кратког грађанског рата који је потресао Швајцарску, у алпску републику упутила су се тројица српских студената. Љубомир Ненадовић, Димитрије Матић  и Рајко Јовановић одлучили су да током летњег распуста пођу са немачких универзитета које су похађали на пут по Швајцарској. Намеравали су да је пропешаче. Привлачиле су их и установе ове мале државе, тако другачије од њених европских суседа. Димитрије Матић је обилазио судове и посећивао затворе. Обишао је неколико кантона („малих република“, како их је назвао) и у свом дневнику је записао да је постао „републиканац за скоро два месеца“.

Да подсетимо Љубомир Ненадовић (1826-1895), син порте Матије Ненадовића,  је био књижевник, министар просвете, дипломата и академик. Био је. Један од првих Срба школованих на страним универзитетима. Покретач новина „Шумадинка“. Димитрије Матић (1821-1884) је био угледан писац и у своје доба познат као путник, био је доктор филозофије. У политици је  вршио  дужности министра просвете, правде, заступника министра иностраних дела и председник Скупштине. Председник Друштва српске словесности, члан Касационог суда, професор Лицеја. Преводилац филозофских и педагошких дела. Српској јавности представио је дела Марка Аурелија.) Њихов трећи сапитник Рајко Јовановић  студирао је Правни факултет у Берлину.

НЕПРОВЕРЕНЕ НОВЕ ТЕОРИЈЕ

ВЛАДИМИР Ћоровић је  у „Историји Југославије“,  поводом нових политичких идеја, које су и Србију доносили студенти повратници, писао: „Млади, тек изашли из школе, често скоројевићи, са главама пуним још непроверених теорија, са атавизмима наше расе која се брзо одлучује за акцију, без политичког искуства, насртљиви, они уносе забуну (...) Или, какву политичку зрелост да очекујете од тих људи који у ондашњој Србији, са турским пашом у Београду (...) проповедају републиканску федерацију балканских народа – по типу Швајцарске!“

СУТРА: ПОЛИТИЧКИ УТИЦАЈИ НА СРБЕ У ШВАЈЦАРСКОЈ

Препоручујемо

Фељтон

0 2

РАЗДОР МЕЂУ ЕПИСКОПИМА ПРЕНОСИО СЕ И НА НАРОД: Срби из Будима и Сентандреје имали су велики утицај на српске одлуке у XVIII веку

05. 10. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ЧВРСТ СРПСКИ ОТПОР ЗАХТЕВИМА ИЗ БЕЧА: Посланици из Будима тражили су да се уведе ред у односе између верника и свештеника

04. 10. 2023. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - НЕСПОРАЗУМИ БЕЧА И СРБА У ТУМАЧЕЊЕ ПРИВИЛЕГИЈА: Мојсије Петровић је посланицом позивао родитеље да шаљу своју децу у Карловце

03. 10. 2023. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - СРПСКО ДРУШТВО НА ПОЧЕТКУ НОВОГ ВЕКА: Корени републиканизма могу се пронаћи још и током Првог српског устанка

06. 10. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације