ФЕЉТОН - НЕСПОРАЗУМИ БЕЧА И СРБА У ТУМАЧЕЊЕ ПРИВИЛЕГИЈА: Мојсије Петровић је посланицом позивао родитеље да шаљу своју децу у Карловце

ПОЛОВИНОМ 1726. у Карловце су стигли учитељи из Русије, Максим Терентијевич Суворов и његов брат Петар, чиме је почела организација српског средњег школства.

Цар Карло VI био је цар Светог римског царства, краљ Угарске, краљ Чешке и аустријски надвојвода, Фото "Википедија"

Требало је да се крене од једне словенско-латинске школе у којој би наставни језик био народни, а циљ наставе добро савладавање латинског језика и у складу са тим Максим Суворов је у Карловцима 1. октобра 1726. отворио школу, иако је имао свега седам ученика.

Сматрајући да ће му Београд пружити боље услове за рад, напустио је Карловце и 2. фебруара 1727. отворио школу у Београду. Како је овде наишао на неразумевање придворних монаха, чијој нетрпељивости је и сам допринео, први покушаји да организује наставу прошли су са слабим резултатима. Мојсије Петровић је био незадовољан Суворовљевим радом, али је схватао да кривица није само његова, него одговорност сноси и средина у коју је дошао. Зато је упутио посланицу обавештавајући вернике и епископе о отварању средњих школа - словенске, латинске и грчке. Родитеље је позивао да у Сремске Карловце пошаљу своју децу, за коју је децембра 1727. поново отворена Суворовљева школа.

СУВОРОВЉЕВА школа је имала четири класе по угледу на ниже Гимназије у Угарској - прву припремну (класа буквараца) и три граматикалне. Док је Петар Суворов предавао у припремном разреду, Максим је почетком 1728. наставу држао у првој граматикалној класи.

Иако је у овој школи требало да се учи латински језик, најпре је настава држана из словенске граматике, на основу поједностављеног дела Мелетија Смотрицког (1577-1633) Словенска граматика са тачном синтаксом из 1619. После годину и по дана, јуна 1729, Максим је почео да предаје латински језик. Те године је његов брат Петар отишао у Арад код епископа Викентија Јовановића и ту отворио школу по угледу на Карловачку. Пошто је остао без братовљеве помоћи Максим је међу ученицима изабрао тројицу помоћника, за припремни разред, словенску и латинску граматику. Препуштање наставе латинског језика помоћнику показало је недовољну Максимову посвећеност образовном процесу. Он није био задовољан платом јер му она обећана из Русије није стигла све до 1731. али му је за то време митрополит исплатио дугове и давао му годишње из сопствених средстава 200 форинти. Стање је било подношљиво док је Мојсије Петровић био жив, али када је он умро Суворов се суочио са великим незадовољством епископата. Претио је Сабору који је бирао новог митрополита да ће одати да је он руски поданик, што је Мојсије Петровић желео да сакрије, па се јавио још већи отпор ка њему. Суворов је остао у Сремским Карловцима још неко време, али се више овде није бавио просветом.

ЈЕРАРХИЈА и народни прваци су подразумевали да се важење Привилегија шири на све новоосвојене територије, посебно с обзиром да су током рата 1716-1718. освојене територије са православним српским и румунским становништвом. Срби су на основу текста самих Привилегија сматрали да важе у новоосвојеним крајевима јер је у њима експлицитно наведено да оне важе у Србији (Расциа) односно свуда где Срби живе под царском влашћу (уби де фацто еxистунт). Уз то сматрали су да је цар потврђујући Мојсија Петровића 1718. потврдио и Привилегије за новоосвојене крајеве, иако су помени Привилегија у потврдама непрецизни, што је остављало простора за другачије тумачење. Када се појавио проблем у вези са привилегијалним правима видело се да Привилегије нису де фацто проширене на Србију и Банат. У Србији је већ 1718/1719. од свештенства  скупљан десетак, због чега је архиепископ Мојсије тражио од Викентија Поповића преписе Привилегија. Сам Петровић је допринео губитку једног привилегијалног права да би био уведен у трон. Интронизација је најављена децембра 1718. али се потом чекало да Петровић прихвати унију. Како до тога није дошло тражено је да прихвати тројну кандидатуру као модел избора владика. На ово је пристао децембра 1719. и у мају 1720. је уведен у трон, а када је његова јурисдикција проширена на Банат и Малу Влашку, на њих је проширена пракса тројне кандидатуре.

БЕЗ ОБЗИРА на уступке архиепископ Мојсије се понашао као да Привилегије важе у свим областима његове јурисдикције. Жалбе је писао у складу са њима, између осталог и захтеве да му се препусти имовина умрлих без тестамента и наследника, док је Неоаквистичка комисија покушавала да схвати на основу чега то захтева. Овакви и слични догађаји су повећавали број спорова са Београдском администрацијом и католичком црквом у Србији. Крајем 1723. Петровић је тражио да се све реши на основу Привилегија, а Администрација је предлог послала у Беч, одакле је Дворски ратни савет тражио да митрополит поднесе на увид препис Привилегија, да би проверили да ли има разлике у њиховом тумачењу између Администрације, Дворског ратног савета и митрополита. Када је Петровић ово учинио на двору је констатовано да Привилегије експлицитно важе само за простор Угарске, у чији састав нису улазили Србија и Банат, тј. да важе само у Карловачкој архиепископији. Зато је одлучено да се прошире и на новоосвојене крајеве, али у суженом (протумаченом) облику. У њима су своје место нашли савети које је Леополд Колонич раније давао царевима.

ЦАР Карло VI је могао ово да учини користећи се резервишућом клаузулом односно правом које му је гарантовало могућност да мења Привилегије, али је прво захтевано да Београдска администрација да мишљење о свему. У Бечу је 1724. формулисано девет тачака којима су протумачене Привилегије. Срби су их звали „опаких девет пунктова“.

Њихова примена је одлагана, али су догађаји на Сабору 1726, када су посланици за првојерарха обе архиепископије изабрали Мојсија Петровића, били кап која је прелила стрпљење и владар је наредио да се покаже како су архиепископије и даље одвојене и 12. априла 1727.године на основу девет тачака из 1724. донео Деклараторију сужавајући и прецизирајући привилегијална права.

Мојсије Петровић није знао шта се налази у Деклараторији и мислећи да се ради о акту којим се Привилегије шире на Београдску архиепископију, прихватио ју је. Уследила је жустра реакција из Карловаца у којима се у јуну 1727. скупило једанаест представника три сталежа, међу којима су били и неки општенародни тутори изабрани претходне године. Они су критиковали Петровића што је прихватио Деклараторију опомињући га да ако то буде чинио у будуће неће га више признавати за архиепископа. Потом је Сабор на чијем је заседању у Карловцима било 98 посланика разматрао настали проблем, иако овај скуп цар није дозволио. Мојсије Петровић је био на њему, али није учествовао у расправама, није се ни потписао на саборски закључак, мада га је пред царем бранио.

РЕНОВИРАЊЕ СТАРЕ ШКОЛЕ

КАДА  је у Сремским Карловцима 1726. поново отворена Суворовљева школа  ситуација је била пуно боља него претходне године  јер је митрополит по повратку из Беча купио једну кућу за школску зграду, док је стара школа проширена и реновирана. Истовремено, део просторија у Митрополијском двору намењен је за ученички интернат, док су она деца која нису живела у њему смештена по приватним кућама.

СУТРА: ЧВРСТ СРПСКИ ОТПОР ЗАХТЕВИМА ИЗ БЕЧА

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ЦАР ПЕТАР ВЕЛИКИ ШАЉЕ СРБИМА ДВОЈИЦУ УЧИТЕЉА: И патријарх Арсеније III је покушавао да организује образовне институције

02. 10. 2023. у 18:00

Фељтон

0 6

ФЕЉТОН - АУСТРИЈСКО–ОСМАНСКИ РАТ ПРАТИЛО СТРАДАЊЕ СРБА: Срби су помагали ратне напоре Беча, било као његови војници, било као устаници

01. 10. 2023. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ПОКУШАЈИ ДА СРБИ ОСТАНУ БЕЗ ДУХОВНОГ ПОГЛАВАРА: Пећка патријаршија се одвојила од оног дела који је био у Хабзбуршкој монархији

30. 09. 2023. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - НОВИ ЦАР ЈОЗЕФ I ОСПОРАВА ВЛАСНИШТВО СРПСКЕ ЦРКВА:

29. 09. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације