ФЕЉТОН - КРАЉЕВ ПОКУШАЈ ДА СЕ ВРАТИ У ЗЕМЉУ: Краља је прогањала мисао како да помогне свом народу у борби против непријатеља

НАМЕРА краља Петра да се врати у земљу и да стане на чело покрета отпора као и да пружи подршку генералу Михаиловићу постојала је још од краја 1941. године.

Дража Михаиловић и Драгиша Васић стижу у село Ба, Фото "Википедија"

Желео је да оде у земљу и да учествује у борбама против Немаца као што је то и његов отац чинио. У писму премијеру Черчилу од 31.марта 1943. изложио је своју жељу да се жени, али и спремност да се врати у Југославију.“ ...Спреман сам да идем у Југославију, ако се буде сматралао да је то најбоље, да бих био са својим народом и борио се раме уз раме са њим. Само на тај начин могу узети учешће у његовом ослобођењу.“

У времену после Техеранске конференције, та идеја је опет била актуелна, али како раније није имао никога да га подржи у овој намери сад је стекао одређене присталице. Чак и председник владе Пурић је сад делио његово мишљење.У тој намери подржавао га је један број официра, а народ у отаџбини је већ годинама певао песме у којима га очекују да се врати и да заједно са њим ослободе земљу од окупатора.

Самог краља Петра прогањала је мисао да он лично нешто учини како би помогао свом народу у борби против непријатеља. Са младалачким одушевљењем помишљао је да оде у земљу и стави се на чело бораца генерала Михаиловића .

„Пошто сам добио своја „крила “, морао сам на интензивну обуку на сложеним типовима авиона, а после Техеранске конференције одлучио сам са групом пријатеља да морам начинити неки гест којим бих показао моје стално и апсолутно поверење у Михаиловића.

План нам је био дрзак. У тајности смо сакупили што је више могуће оружја и опреме, упаковали то и склонили у моју кућу у Каиру. Планирали смо да летимо са овом опремом за Југославију у „украденом“ авиону. Бацили смо око на један стари „халипакс“ који је коришћен за обуку на аеродрому Ал Маза и намеравали смо да слетимо у Србију без писте.

Приликом припреме за наш подухват много сам вежбао, посебно слетање без писте у тешким бомбардерима.“ Био је одређен и датум и време поласка. Кад је уочи планираног лета једног од официра поручника Нинковића који је требао да лети  са краљем саслушао пуковник Скриванић командант авијације, било је јасно да је план откривен и у последњем моменту извршена је промена плана  и донета одлука да краљ не иде првим авионом, већ у другој експедицији са члановима владе. По наређењу владе првим авионом одлетео је поручник Нинковић са мањом групом људи који су стигли у  Бари.Ту су успели да украду други авион и полетели су преко Јадрана. Ту им се губи сваки траг. За њих се више ништа није чуло.

ПОСЛЕ неуспеха овог плана краљ је био обесхрабрен и његово кретање  је било под сталном контролом британске војне полиције и бекство је било сасвим онемогућено. Черчил је у јануару 1944. Тита обавестио писмом, да је одлучио да британска влада прекине са пружањем помоћи генералу Михаиловићу.  У писму се правдао што ће и даље остати у званичним односима са краљем Петром, према ком има обавезе, али да ће Титу пружати сву могућу војну подршку .

Дража Михаиловић је пролећа 1943. укинуо ратну забрану за рад политичких странака.

Демократска, Самостална демократска, затим обе земљорадничке, обе радикалне и остале парламентарне и непарламентарне демократске странке, од тада су почеле да се изјашњавају и све су пружиле подршку генералу Михаиловићу. У јануару 1944, све демократске партије, већине друштвених организација, међу којима и Савез сокола, као и Равногорски покрет, одржали су у селу Ба Светосавски конгрес. На конгресу који је трајао 26-28-ог јануара  присуствовало је  294 делегата, представника свих политичких партија Краљевине Југославије (изузев Комунистичке партије, Хрватске сељачке странке и Покрета ''Збор''). Обично се сматра да је Конгрес био реакција на Друго заседање АВНОЈ. Међутим, његова организација је захтевала доста времена како би се омогућило представницима  свих странака из окупиране Краљевине да учествују на њему. Њиховим супарницима је било лакше да организују заседања, јер их се већина налазила на једном месту.

Конгрес је одлучивао о будућем уређењу Југославије и донео је одлуке које су биле сасвим супротне од оних донесених на Авноју.  Главне одлуке Конгреса,  формулисане у Башкој резолуцији, су: да се Југославије уреди као федеративна држава са три државне јединице: Србијом, Хрватском и Словенијом; Конгрес остаје веран свом врховном заповеднику Њ. В. Краљу Петру II Карађорђевићу и уставном и законитом поретку Југославије. На Светосавском конгресу  створена је Југословенска народна демократска заједница (ЈНДЗ), а за њеног председника је изабран др Живко Топаловић.

ПОЧЕТКОМ 1944. опет се на позорници појављује генерал Симовић који је после пада његове владе био пао у потпуну анонимност. Његова улога је била мала и састојала се у томе да фебруара 1944. преко Лондонског радиа позове све родољубе да приђу Нариодноослободилачком покрету који је предводио Тито. За ово ће бити  награђен и после рата ће се вратити у своју кућу на Сењаку где ће и умрети у дубокој старости.

Отправник послова у Москви, Станоје Симић и војни изасланик Лозић отказали су послушност југословенској влади и пришли Титу, исто тако снажна кампања за партизански покрет водила се и на америчком континенту. У тој пропаганди предњачио је отпадник из југословенске владе, лидер Прибићевићеве странке самосталних демократа, Сава Косановић.

Против генерала Михаиловића који је био једини ослонац краља и владе и у земљи, вршена је стална кампања и притисак од стране британске владе. Да би се одупрео овом притиску краљ је једину наду гајио и очекивао да ће добити подршку америчког председника Рузвелта који му је током боравка у Америци обећао своју подршку. Краљ се обратио америчком председнику подужим писмом у коме је молио да својим ауторитетом утиче на британског премијера. Одговор од председника Рузвелта стигао је са месец дана закашњења и представњао је бираним речима оправдање Черчилових захтева. У писму је Рузвелт поручио краљу „Молим Вас да прихватите Черчилов савет као да је мој“.

Већ после тог писма краљу је морало бити јасно да су се велики савезници одрекли свог највернијег војника генерала Михаиловића и да се у будућим операцијама не рачуна на југословенску војску у отаџбини али ни на њега превише...

Савезници су тражили да се наша војска у земљи стално бори против непријатеља, иако је на снази била одлука о одмазди 100 срба за једног немачког војника. У том смислу тражено је од наше владе и краља да стално позивају на борбу. Истина је да југословенским партизанима нису биле битне жртве да дођу до свог циља, а то је смена друштвеног уређења. Цивилне српске жртве такође их нису занимале. У њиховој борби циљ је оправдавао средства.

ЖРТВОВАЊЕ НАШЕГ НАРОДА

У СВОЈИМ мемоарима југословенски емигрантски министар Милан Грол, на дан почетка битке за Нормандију,  бележи: „Сви представници – белгијски, холандски, норвешки -  и сам Ајзенхауер, препоручили су данас окупираним областима мирно и уздржљиво држање, не излагање живота бесциљно.... Само се од нашег народа тражило и тражи да се бије без престанка и да изложи и оно мало живота – кроз неколико још месеци... Без помоћи ни са које стране. Чак без лекара и лекова за борце! .

СУТРА: ШУБАШИЋЕВА ВЛАДА И СПОРАЗУМ СА ТИТОМ

Препоручујемо

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - ЈУГОСЛОВЕНСКИ КРАЉ ПОСТАЈЕ СИМБОЛ ОТПОРА: У Лондону је одлучено да Петар студира међународно право и економију на колеџу Клер

10. 09. 2023. у 18:00

Фељтон

1 1

ФЕЉТОН - ПОСЛЕДЊИ ПОГЛЕД НА РОДНИ И ВОЉЕНИ ГРАД: СССР је једини одлучио да прекине дипломатске односе са југословенском владом

09. 09. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације