ФЕЉТОН - УСУД КОМАНДАНТА ДРУГЕ ПРОЛЕТЕРСКЕ: За неке ратне другове је говорио да су повампирени кнезови у својим нахијама

УЧИНИО сам то у знак протеста због потпуне разбуцаности Југославије”, писало је, између осталог, у опроштајном писму некадашњег градитеља нове Југославије и сарадника Јосипа Броза, Љубише Веселиновића, који је 7. априла 1986. године, испред Споменика ослободиоцима Београда, зауставио свој аутомобил марке „рено 18” и, прешавши на задње седиште, одузео себи живот, пуцајући у десну слепоочницу из револвера марке “Browing”.

Љубиша Веселиновић је предвидео распад Југославије , Фото Из књиге "Титови `бесмртници` и самоубице"

После вести о смрти Љубише Веселиновића, осванули су прилично штури новински чланци о животу некадашњег команданта Друге пролетерске бригаде и начелника штаба Друге пролетерске дивизије који је, после Другог светског рата, постао директор Југословенских железница, а од 1965. до 1976. године био и представник Југославије у Међународном комитету Ђердапске речне управе.

„Намера ми је била”, писало је даље у опроштајном писму, „да ово учиним на степеницама Савезне скупштине, али због прелома ноге и непокретности, место и време одредићу накнадно...”

Свест о неминовности даље борбе за нову Југославију није јењавала ни после завршетка Другог светског рата. Знао је то, изгледа, и некадашњи Титов борац Љубиша Веселиновић, па је у парку Бање Ковиљаче, пре 60 година, у говору одржаном на прослави трогодишњице Друге пролетерске бригаде изговорио речи које су записане у специјалном издању часописа, посвећене овој ратној јединици , али су остале некако у сенци белешке придодате једној страници тог истог издања. Ту је ратни извештач, некадашњи борац, поручник Милосав Бабовић својеручно дописао:

„Ноћас, 7. априла, у ’Дневнику’ ТВ,  прелажењем из раног социјализма у касни феудализам јавили су да је друг Љубиша трагично преминуо...” А оне речи, које су многе народне хероје нагнале да учине исто што и Веселиновић, провукле су се кроз редове његовог говора из 1945. године:

„...Ми смо били храбри међу најхрабријима и славни међу најславнијима..., а данас у јеку победа, близу смо циља за који су многи другови умрли певајући у јуришима... За нашу високу свест било је свеједно где ћемо се борити.”

У ПОСЛЕРАТНИМ данима, кад је своје ратно опредељење на делу доказивао, као врсни привредник и руководилац, овај почасни грађанин Рудог и Крагујевца, носилац Партизанске споменице 1941. године, Ордена за храброст и других ратних и мирнодопских одликовања, никада није заборавио одакле је потекао.

Рођен 1914. године у Књажевцу, поникао је из ратничке породице Веселиновић: деда му је учествовао у тимочкој буни, а отац војевао у оба балканска и Првом светском рату. Учио је гимназију, а потом уписао Железничку саобраћајну школу. На месту отправника возова, у Губеревцу, дочекао је капитулацију старе Југославије. Иако је био окружен Немцима, који нису сумњали у њега због познавања немачког језика, успео је да организује диверзију за памћење. Уз “малу помоћ” пријатеља Ђуше Шеве и још двадесетак партизана Крагујевачког одреда, уништио је инсталације и дигао пругу у ваздух. После ове спектакуларне диверзије, са црвеним мастилом на зиду је исписао поруку:

„Овде су били партизани, данас, сутра и сваки дан. Смрт немачким псима. Смрт фашизму - слобода народу.”

Сутрадан се врло брзо нашао пред стрељачким водом. Ни тада није устукнуо, већ им је мирно рекао: „Ноћас су партизани хтели да ме стрељају зато што служим вама, а сада хоћете и ви. Па, договорите се већ једном ко ће да ме стреља.”
Пустили су га без речи.

СА БОРЦИМА из Крагујевачког одреда војевао је битке кад му је стигла вест о смрти супруге и сина Ивана. Био је један од ослободиоца Београда који је са саборцима ушао у будући главни град СФРЈ са покличем: “За мном!” Рупе на фасади Народног позоришта потичу од метака, испаљених из његове пушке.

... Још један потез Љубише Веселиновића из 1951. године сврстао га је у ред лудо храбрих, јер је чинио нешто што је у то време сматрано равним самоубиству: успео да докаже невиност свог блиског сарадника, ухапшеног и на 20 година затвора осуђеног под оптужбом да је ИБ-овац. Љубиша Веселиновић је избавио пријатеља из затвора.

Пуцањ и писмо које је оставио, мора да су задали грдне муке свима који су се оглушили о његове захтеве и предлоге. (Не)дело над собом и опроштајно писмо Веселиновић је оставио - деци, пријатељима и јавности, која је, хтела то или не, о његовом суициду морала да напише само неколико реченица.

ДОНОСЕЋИ у рату најважније одлуке, Веселиновић се није либио да у миру, у својој последњој поруци напише да је „одлука да на овај начин заврши свој животни пут сазревала некако упоредо са назадовањем нове Југославије - са њеним упорним прелажењем из раног социјализма у касни феудализам,” указујући на опасно ширење национализма и сепаратизма, нарочито у Словенији и Хрватској. „Ова појава се годинама шири и обликује коначно као македонски, српски, хрватски, или било који национализам...”

„И уместо да користе предност скупо стечене слободе..”, носиоци ове разбијачке политике нису свесни да опет стварају погодно тле за примену оног класичног - DIVIDE ET IMPERA.”

У последњем писму није дозволио, да Савет републике организује сахрану каква је предвиђена за заслужне грађане. А његова деца, су испоштовала последњу очеву жељу.  Веселиновићево тело предато је погребном предузећу које га је кремирало.

ПРИКРИВАЊЕ ПРАВИХ МОТИВА

У ПИСМУ написаном поводом одлуке да одузме себи живот, Веселиновић је своје ратне другове називао „повампиреним средњовековним кнезовима и буљубашама, заслепљеним влашћу у својим нахијама”?!Неки ратни другови Љубише Веселиновића покушали су да пред јавношћу „ублаже” разлоге еговог самоубиства, тврдећи да је „тешка болест”, заправо, нагнала Веселиновића на овај чин. Обдукција је показала да је било беспотребно оправдавати физички здравог човека.

Крај

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ПРЉАВЕ ЛИЧНОСТИ СЕ КРИЈУ ИЗА ПАРТИЈСКИХ КЊИЖИЦА: Стамболића од избацијања из Партије спасла је недавна смена Благоја Нешковића

31. 08. 2023. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ОД ЗЛОУПОТРЕБЕ ПОСТЕЉЕ ДО АТЕНТАТА НА МАРШАЛА: Поједини високи руководиоци су огрезли у отимачини туђе имовине и лоповлуке

30. 08. 2023. у 18:00

Фељтон

1 6

ФЕЉТОН - ЉУБАВНИ СЛУЧАЈ БРОЗОВОГ ОРДОНАНСА БОШКА ЧОЛИЋА: Генерал Љубодраг Ђурић покушао је да заштити несрећног ађутанта

29. 08. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације