ФЕЉТОН - САВЕСТАН КОМУНИСТА СТРАДАО НА ПРАВДИ БОГА: Ђурић је први који је озбиљно указао да нешто није у реду међу комунистима

И ШЕСТОГ дана Шестог конгреса КП Југославије, који је одржан 1952. године у Загребу, са говорнице су настављене да пљуште осуде против генерала Љубодрага Ђурића, између осталих и кроз гомилу речи "друга Уче" из Словеније Едварда Кардеља: "... Има људи који на различите начине дају отпор борби наше Партије против бирократизма. Он понекад долази до изражаја у форми Љубе Ђурића, други пут у форми Благоја Нешковића (обојица српски кадрови - пр.аутора).

Љубодраг Ђурић и Тито у првим поратним годинама , Фото Из књиге "Титови 'бесмртници' и самоубице"

Ђурић је типичан продукт тог бирократизма, те бирократске рђе која је помало почела да се појављује (аплауз), против које је устала огромна већина нашег партијског кадра и против које се бори на челу огромне већине партијског чланства и руководства наше Партије. Он је мислио да су Партија и народна власт за то да штите његове бирократске амбиције и да се не боре против његовог прљавог живота, да га подржавају у клеветама против поштених другова. И када Партија, не само што није хтела дати подршку таквим његовим тенденцијама, него га осудила, он је тада ту своју прљавштину дигао као заставу борбе против наше Партије."

После инцидента, Љубодрага Ђурића је из конгресне дворане извео генерал Јован Капичић, ондашњи помоћник савезног министра унутрашњих послова, да би убрзо затим одведен у једну вилу ван Загреба где му је Светислав Ћећа Стефановић, у присуству једног младог удбаша, затражио да преда пиштољ. У тренутку када је вадио пиштољ из футроле, млади удбашки кадровик, не знајући да су генерал Ђурић, "друг Ћећа" у то време били партијски задужени за безбедност "друга маршала", узвикну:

- Па овај бандит је могао убити друга Тита!

- Не лупетај којешта! Ко тебе шта пита?! - опсова Стефановић свог младог сарадника.

ПОВОДОМ Ђурићевог иступања, Конгрес је изабрао комисију (Крсто Попивода, Ђуро Салај и Раја Недељковић) да "испита цео случај". Закључак Комисије Ђурићу је у загребачком затвору доставио Иван Крајачић Стево, министар унутрашњих послова Хрватске:

Сам Ђурић је наводно "изјавио пред Комисијом да је, с обзиром да Благоје Нешковић неће бити изабран у будуће руководство, хтео својим иступом да омете евентуални избор Петра Стамболића."

"Комисија због тога сматра да је сам његов иступ на Конгресу довољан да се постави питање његовог чланства у Партији и предлаже Конгресу да Ђутића због његовог непријатељског иступа, искључи из редова Комунистичке партије Југославије."

ЂУРИЋА је у извештају партијске комисије веома наљутила оцена да је његово иступање на Шестом конгресу КПЈ било и "последица нервне растројености" и "душевне неуравнотежености", али посебно је био киван на Владимира Дедијера који је у својој књизи "Изгубљена битка Ј. В. Стаљина", између осталог, 1969. године и ово објавио: "Шести конгрес је био сав у једном борбеном грчу. Било је ту и атмосфере запарошких Козака, када су писали писмо султану, па је сваки од њих претио писару да добро унесе и његову псовчицу на рачун цара на Босфору. У таквој клими није чудо што се ишло у другу крајност.

Настрадали су на правди бога - свети отац папа у Риму и Љубодраг Ђурић. Први што је прогласио загребачког надбискупа Степинца за кардинала, па смо одлучили да прекинемо дипломатске односе са Ватиканом, баш уочи Божића, празника мира и љубави. А несрећни Љубодраг Ђурић командант славне Друге пролетерске бригаде, која је спасла битку на Сутјесци, патио је што су му неки људи на положајима лично зло учинили, напио се да би скупио храбрости, па је изашао за говорницу конгреса да исповеди своје личне јаде. Био је несрећник збрисан, проглашен за издајника, да је то радио по наређењу непријатеља, а како се касније утврдило, није могао да издржи свој лични бол због неправде која му је заиста била учињена."

У писму које је 19. марта 1969. године упутио Дедијеру, генерал Ђурић му замера да се некоректно и недругарски понео према њему: "Зашто ме ниси озбиљно третирао као и светог оца папу?! Зашто ће ти оно 'несрећни'? Зашто ниси написао нормално: А Љубодраг Ђурић, без оно 'несрећни'... никад се нисам осећао несрећним, нити се деморалисаним, мада сам имао доста тешкоћа у животу... Нисам био ни субјект, ни објект, ни случај за жаљење нити пак за сажаљевање. То нисам ни сад, нити ћу то бити убудуће... Уз све ово, ја сам био први који је јавно и озбиљно указао да нешто није у реду у Савезу комуниста и међу комунистима...."

АГЕНТИ Удбе - која је, иначе, у то време била "држава у држави" - грозничаво су трагали за евентуално новим Ђурићевим грешкама. Истог дана, после његовог говора на Конгресу, упали су му у стан и однели "трофејно наоружање", све фотографије на којима је са Титом, једну свеску његовог ратног дневника, разне ситнице... Међутим, ускоро је уследио и обрачун са родбином генерала Ђурића која није хтела да га се јавно одрекне, како су то, иначе, налагала неписана партијска правила.

Удбаши су уз помоћ осталих "другова" отерали у пензију Ђурићевог старијег брата Драгослава, члана КПЈ и носиоца Партизанске споменице јер ни он није хтео да га се јавно одрекне, а име погинулог брата, народног хероја Желимира Жеље Ђурића, некадашњег секретара ОК КПЈ за Округ ужички - скинули са Учитељске школе и и са једне мале улице...

Јосип Броз, међутим, пратио је сва збивања у вези са "преваспитавањем" свог бившег шефа цивилног и војног кабинета, па када је, после 43 дана Ђурић пуштен из затвора у Главњачи, одредио је Мому Марковића, члана ЦК СКЈ, да контактира са њим и помогне му око запослења.

ПОНУЂЕНО му је да оде у Самобор код Загреба и буде комерцијалиста једног предузећа, али је Ђурић одбио то решење са образложењем "да не признаје никакве интервенције у сопственој, социјалистичкој земљи"... Недељу дана касније, Мома Марковић му је саопштио да су му у Зрењанину нашли место комерцијалисте у некој фабрици намештаја. И овај посао је одбио.

Међутим, када је позван и трећи пут, и када му је понуђено место директора Пољопривредног добра "Срем" у Руми, Ђурић је прихватио тог радног места иако је тамо владао прави хаос! Ђурић је ипак успео да ситуацију тамо "доведе у ред" па је "Срем" било једино добро у Војводини које је пословало без губитака... Али, ово директоровање није дуго потрајало пошто је његов старији син требало да пође у неку средњу школу. Зато је Ђурић одлучио да конкурише за учитеља у Основној школи "Свети Сава" у Београду, написавши претходно Титу кратко писмо јер се плашио да га школски савет неће смети да прими. После Брозове интервенције, Ђурић се обрео у Београду, добивши да води други разред у основној школи...

НА УДАРУ И РОДБИНА

У ОПШТОЈ хистерији која је настала после иступа Љубодрага Ђурића на Шестом конгреса Комунистичке парије Југославије страдала је и његова најближа родбина. Прва на удару је била рођена сестра, учитељица Софија Милосављевић, члан КПЈ, која је са двоје деце живела код Ђурића од ослобођења, јер јој је муж погинуо 1941. године као командир Прве рачанске партизанске чете. Отпуштена је и најурена из једног обданишта на Дедињу где је радила као васпитачица. Она је једина трчала на све стране и тражила од "другова" да јој брата пусте из затвора.

СУТРА: УСУД КОМАНДАНТА ДРУГЕ ПРОЛЕТЕРСКЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ПРЉАВЕ ЛИЧНОСТИ СЕ КРИЈУ ИЗА ПАРТИЈСКИХ КЊИЖИЦА: Стамболића од избацијања из Партије спасла је недавна смена Благоја Нешковића

31. 08. 2023. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ОД ЗЛОУПОТРЕБЕ ПОСТЕЉЕ ДО АТЕНТАТА НА МАРШАЛА: Поједини високи руководиоци су огрезли у отимачини туђе имовине и лоповлуке

30. 08. 2023. у 18:00

Фељтон

1 6

ФЕЉТОН - ЉУБАВНИ СЛУЧАЈ БРОЗОВОГ ОРДОНАНСА БОШКА ЧОЛИЋА: Генерал Љубодраг Ђурић покушао је да заштити несрећног ађутанта

29. 08. 2023. у 18:00

Фељтон

1 1

ФЕЉТОН - МУЧНИНА И ОПОРОСТ ИЗОПАЧЕНОГ ВРЕМЕНА: Приче о суициду Брозових ратних и послератних блиских сарадника су се понављале

28. 08. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације