ФЕЉТОН - ВЛАДИМИР ДЕДИЈЕР СУМЊА У ТИТОВ ПРАВИ ИДЕНТИТЕТ: Милан Жежељ, као командант Гарде, добијао је информације из "поверљивих извора"

ДA ТИТО није прави Јосип Броз посумњао је и његов лични биограф Владимир Дедијер који је, иначе, имао сва овлашћења ЦК СКЈ да, користећи сву расположиву предратну, ратну и послератну грађу, коју му је ЦК Партије ставио на располагање - као нове прилоге за Титову биографију - покушао да пружи објективну и тачну слику о човеку који је 40 година владао народима и народностима Југославије и готово исто толико година био на челу југословенских комуниста које је повео у рат, неке "вратио кући" без иједне ратне огреботине, а друге, који су се на разне начине и под различитим околностима растали од живота на ратним поприштима, да посмртно буду проглашени народним херојима...

ПОВЕРЉИВОСТ Коча Поповић, Тито и Владимир Дедијер, Фото Архив Југославије

Дедијер се 13. октобра 1980. године, само пет месеци после Титове смрти, хитним, препорученим писмом са заглављем Редакције издања Нови прилози за биографију Јосипа Броза, са адресе у Истри обраћа генерал-пуковнику Милану Жежељу, Брозовом команданту Гарде и главном ађутанту од 1944. до 1962. године, са молбом да му, између осталог, одговори и на неколико питања која су се тицала и Титовог идентитета. У ствари, Дедијер се с разлогом обратио генералу Жежељу јер је Брозов командант Гарде од свих војних команданата био "најближи" и најуже са Титом, са којим је, иначе, често разговарао о свему и свачему па и о Титовој "породичној анамнези".

Док је ратовао и командовао 13. пролетерском бригадом, Жежељ није ни чуо за Тита.

- Први пут сам сазнао за Тита на партијском курсу 1941. године - причао је Жежељ овом аутору. - Тада нам је речено да је он наш врховни командант и генерални секретар Комунистичке партије Југославије. Али, нисам знао ни ко је, ни како изгледа, јер га нико од наших никада није ни видео. Нагађало се да је неки Рус (Лебедев, прим. аут.), али ко је заиста Тито и како изгледа, сазнао сам поуздано после битака код Турковића дворца, у близини Крашића, родног места Алојзија Степинца, где смо водили даноноћне борбе да целу територију Жумберка ставимо под нашу контролу.

ПРЕМА казивању генерала Жежеља, његових 25 курира за везу са Загребом, негде између Самобора и Јастребарског, ухватили су сумњивог човека који је тврдио да је Титов брат - Штеф Броз.

- Нисам му поверовао да је Титов брат ни када је, да би ми то доказао, поцепао поставу капута и извадио једну фотографију. Пошто су у мојој јединици већ били Брозови, а осумњичени је као доказ имао своју слику са Титом, Влада, Бранко и Штефица Броз одмах су на слици препознали Штефа и Тита - присећао се Жежељ. - Касније сам молио Штефа да ми поклони своју фотографију са Титом, али није хтео ни да чује... Тита сам видео на слици, али пожелео сам и да га лично упознам и са њим разговарам.

Та жеља се будућем Титовом ађутанту и команданту Гарде испунила у августу 1943. године после жестоких борби са Немцима око Травника и Влашића...

БРОЗОВ партијски биограф Владимир Дедијер знао је за ове догађаје, али ипак се надао да ће му Жежељ открити још неки до тада непознати детаљ или пак неку нову причу о Брозовом идентитету, па му се зато обратио писмом питајући га да ли му је Тито, док је пуних 17 година био у његовој служби и то у најважнијем и најкритичнијем периоду Брозове владавине, помињао одакле су дошли његови преци у Загорје и да ли му је Тито говорио о свом оцу Фрањи; својој браћи, нарочито о свом најстаријем брату Мартину?

Дедијер је, такође, питао Жежеља да ли је учествовао у обнављању гроба и подизању споменика његовој мајци Марији и оцу Фрањи на Купинцу, као и да ли му је "друг Стари говорио о чисткама у Москви, како је он онда сачувао главу кад је био оптужен да је троцкиста због превода IV главе Историје СКПб (Совјетске Комунистичке Партије бољшевика)? Да ли му је ту само помагао Иван Караиванов или још и неко други"?

ЖЕЖЕЉ је, наравно, много тога, чак исувише знао о Титу, захваљујући информцијама које је, као командант Гарде, добијао из разних "поверљивих извора". Тако, рецимо, у фасцикли у којој је чувао дупликат одговора Владимиру Дедијеру, налазили су се и записници са саслушања готово целе Управе Казненог завода у Лепоглави Боривоја Спасојевића, заменика управника; Бошка Ђ. Костића, учитеља Казненог завода; лекара др Отона Шантела и Максимилијана Бохачека, управника Казненог завода у Лепоглави. Њих је у просторији Управе Завода у Лепоглави, по наредби министра правде Краљевине Југославије, лично саслушавао изасланик министра правде Н. Миљковић, између осталог и зато што је "комунистичким робијашима, Јосипу Брозу и Моши Пијаде, за разлику од осталих затвореника који су морали да се придржавају строгих затворских правила и реда, било омогућено да се башкаре и уживају у привилегијама и то унутар и ван затворских зидина".

Ова драгоцена документа могла су својевремено Титовим ратним и партијским друговима да пруже нешто другачију и потпунију слику о Брозу, односно, да његов "лик и дело осветле из још неких углова" Међутим, ова документа су била "под кључем" у архиви његовог "анђела чувара" и до сада нису угледала светлост дана, не бар у интегралној форми, која као под рефлекторима осветљава "наличје историје". Тако, рецимо, заменик управника Казненог завода у Лепоглави, Боривоје Спасојевић, први је 23. априла 1932. године саслушаван о догађајима који су натерали министра правде Краљевине Југославије да пошаље свог специјалног изасланика да испита читав случај који су "замесила двојица комунистичких робијаша" - Броз и Пијаде.

- Ја сам ступио на дужност 24. јануара прошле године када је у Заводу било 50 осуђеника комуниста - изјавио је Спасојевић, додајући да их је "у заједничкој соби нове зграде Завода било девет, а у старој остали. - Моша Пијаде и Јосип Броз радили су у електричној централи, с тим што је Броз имао пуну слободу кретања у и ван Завода, а Пијаде само у електричној централи и дворишту Завода. Остали осуђеници комунисти били су распоређени у књиговезници, код Пенкала, а остали нису радили ништа већ су седели у биоскопској сали.

Спасојевић је затим изјавио специјалном изасланику министра правде Краљевине Југославије да је у пролеће 1931. године "избио заједнички штрајк (глађу) комуниста и криминалаца" зато што је један осуђеник-комуниста био кажњен такозваним тамним затвором, односно, "самицом" у којој није било могуће разликовати дан од ноћи.

- Штрајк је избио најпре у старој, а затим и у новој згради - наставио је заменик управника Казненог завода. - Јосип Броз се појавио као посредник између управника Завода господина (Максимилијана) Бохачека и штрајкача. Осуђеник-комуниста Броз затим је дошао у нову зграду и штрајкачима саопштио да је управник прихватио њихове захтеве и да могу примити храну. На то су они свиповикали "Живео Броз!", тако да је цела зграда која је врло акустична, јечала од узвика.

КО ЈЕ ДОВЕО ЈОВАНКУ

ЈЕДНО од питања које је Владимир Дедијер поставио Брозовом чувару "кључева" разних загонетки - "алфи" и "омеги" многих Брозових предратних, ратних и послератних тајни, било је:

"Да ли је Јованка Будисављевић била у Твојој јединици и јеси ли је Ти препоручио да дође на рад код друга Тита?" На крају писма познати историчар и један од првих дисидената у Титово Југославији, моли Милана "размисли о овим питањима те да му, ако стигне, писмено одговори шта све зна о овоме."

СУТРА: СПЕЦИЈАЛНЕ ПРИВИЛЕГИЈЕ ЗА АНТИДРЖАВНЕ ЕЛЕМЕНТЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - МИЛУНКИНИ УНУЦИ НИСУ ЗАБОРАВИЛИ СВОЈУ БАКУ: Председник Де Гол на своју инагурацију позвао је и Милунку Савић

17. 08. 2023. у 18:00

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - СКУПШТИНА ГРАДА ДАЈЕ СТАН ПОНОСНОЈ РАТНИЦИ: Насеље "Браће Јерковић" добило је новог знаменитог становника- српску хероину

16. 08. 2023. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ЖЕНЕ ХЕРОЈИ БРАНЕ ГЛАВНИ ГРАД СРБИЈЕ: Милунка је као искусни бомбаш неутралисала непријатељска митраљеска гнезда

15. 08. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације