ФЕЉТОН - СКУПШТИНА ГРАДА ДАЈЕ СТАН ПОНОСНОЈ РАТНИЦИ: Насеље "Браће Јерковић" добило је новог знаменитог становника- српску хероину

ЗА тежак живот Милунке Савић, жене-јунака из Првог светског рата, социјални радници општине Вождовац сазнали су од новинара који су је обилазили и преко штампе написима покренули иницијативу за помоћ.

Милунка са ћеркама Зором, Миленом и Милком, Фото Из књиге "Милунка Савић Витез Карађорђеве звезде и Легије части"

„Нисмо знали у каквим условима живи Милунка Савић, 83-годишња старица, носилац Карађорђеве звезде, две Легије части и многих других одликовања из балканских и Првог светског рата. Храбра жена, о којој су написане многе странице, није нам се обраћала за помоћ од 1968. године. Сада кад чујемо да јој није лако, предузећемо све да јој олакшамо старачке дане”, обећали су у београдској Скупштини општине Вождовац на чијој територији живи жена-јунак.

„Остарела Милунка старатељ је својој кћерци, која је и сама зашла у године. Њих две живе заједно. Очигледно, потребна им је наша помоћ”, нагласио је др Сава Терзић, психолог Центра за социјални рад.

Недељка Груички, директор Центра: „Чуди ме да нам о овом нико није ништа јављао. У Дому здравља у Криволачкој улици постоји патронажна служба. Око 25 сестара обилазе терен, помажу у оваквим и сличним случајевима. Остарелој јунак-жени више пажње требало би да посвете борачке организације и месне заједнице”.

Мада је дочекала тешку старост, Милунка Савић је поносна. Није тражила помоћ, чак ни од суседа.

„Често разговарамо са старицом. Она никад не говори о својим недаћама. А ми ништа не предузимамо, јер је често посећују њене три кћерке, које станују у Београду.”

То је рекла Милунка Ђоковић. Она је једна од сусетки Милунке Савић, којој ваља олакшати старачке дане не само због ратних подвига од пре пола века, не само због силног ордења, не само због тога, мада је њен живот најлепши пример родољубља, хуманости, храбрости, скромности...

МИЛУНКА Савић у свом маленом дому пребива по сећању, пшше у „Политици Експрес“, у тексту „Заборављена сриска Јованка Орлеанка“, 20. април 1972.године. :

„Заборавила сам много догађаја. Покушајте да схватите човека који је заборавио свој живот. Остала сам и без многих сведоџби о војевању. Долазили су, истина, у почетку разни људи к мени. Водили ме на свечаности, приказивали као чудо. Онда су ме остављали саму.

Намерници су односили оно што им се свиђало, сведоџбе и одличја...

...Сада као да ме људи заборављају. Јер, ето, госте ретко имам”.

Старица живи са кћерком Зорком, која је такође стопостотни инвалид. Милунка је Зоркин старатељ, а и самој треба неко да бди над њом.

„Руку на срце, помажу ме деца, колико могу, мада имају своје породице, и недаће. А власт је, што ме највише боли, сасвим дигла руке од мене. Као да сам већ умрла, као да ме нема. Недавно сам назебла, шест недеља сам боловала, а општинска власт ме није посетила. Реците, децо, јесам ли то заслужила?”

Старица каже да има пензију од 1.160 динара.

„То ми је и превише. Шта ће ми паре, није све у новцу. Не, немојте, ипак написати да гладујем, то се само понекад деси. Случајно је тако данас, па немам чиме да вас послужим, опростите...”

У том тренутку изборано лице се осмехивало на извињавајући и помало тужан начин, тужан јер су увеле очи биле пуне суза.

НА ИНИЦИЈАТИВУ градоначелника Бранка Пешића, потомка ратног добровољца Милунка Савић, након апела јавности, и, добила је од Градске скупштине комфоран стан у Улици Браће Јерковића 61.

Скупштона града Београда је Милунки Савић, као заслужном грађанину Београда из I светског рата, доделила једнособни комфорни стан у Ул. Браће Јерковић бр. 61. Кључеви намештеног стана су предати Милунки Савић 3. 5. 1970. године на скромној свечаности, којој су присуствовали и представници Скупштине Града Београда.

Насеље „Браће Јерковић” добило је новог знаменитог становника: познату личност - српску хероину, жену Миунку Савић, бомбаша Првог светског рата, носиоца два одликовања Легије части, Карађорђеве звезде са мачевима, Албанске споменице и још неколико других.

Али, гле чуда! Стан је био на спрату, а остареле ноге тешко могу да савладају степениште.

У част усељења у нови стан домаћица је приредила малу свечаност којој су, поред родбине и пријатеља, присуствовали и представници Градске скупштине и штампе.

ИЗ БРАКА с Вељком Глигоревићем Милунка је родила кћер Милену (1924), удату за Војислава Станкова, рођеног у Српској Црњи; њихов син Дејан (1955), ожењен је Миле- ном (1951), рођеном Јеликић; из тога брака рођени су Милош (1982) и Младен (1987).

Милунка је одгајила и три усвојенице: Милку (коју је прве послератне године нашла „заборављену” на железничкој станици у Сталаћу), Радмилу-Вишњу (1921-2004, своју сестру од ујака, рођену у позним ујаковим и ујниним годинама) и Зорку (узету из неког сиротишта на далматинској обали, за коју се убрзо установило да је прележала менингитис и да је због тога, у извесној мери, остала хендикепирана); иза прве остао је син Слободан, иза друге кћи Слободанка, стоматолог, и син Ђорђе Минков, док се трећа није удавала.

Ова храбра и племенита жена ишколовала је из своје куће још тридесет двоје деце, што својих рођака, што са стране; добар део њих стекао је факултетске дипломе, а један чак две.

„Милунка је одвела мог ујака Обрада Радичевића у Београд и школовала га тако да је завршио Економски факултет, после чега је радио у највећим банкама у Србији. Школовала је и троје деце из нашег села и они су постали своји људи”, каже један мештанин из Копривнице, села које смо посетили да бисмо се уверили како изгледа кућа Милунке Савић.

МИЛУНКА је то могла финансијски издржати, јер је напорно радила и имала плату, а добијала је и инвалиднину, а касније је остварила и нека примања из Француске, јер је носилац Легије части, кажу њени потомци.

У слободно време, углавном ноћу, шила је војничке шињеле а у том послу помагала су јој и деца.

О томе каква је била Милунка Савић сведочио је њен унук Дејан Станков, син Милене, Милункине рођене ћерке.

„Рођен сам 1955. године. Одрастао сам поред бака Милунке у њеној кући на Вождовцу.

Давала ми је да се играм са њеним ордењем, од којег сам правио возиће и вукао их по ћилиму. Била је дивна, топла и нежна. Волела је децу. Поред моје мајке Милене, однеговала је и три девојчице из наше фамилије - Вишњу, Зорку и Милку, али и још тридесетак друге деце”, каже Дејан Станков, који се бави рачунарима и живи на Новом Београду.

ПРОБУЂЕНА СОЛИДАРНОСТ

КАДА је Скупштина града доделила Милунки стан одзвала су се многа трговинска предузећа. „Нови дом” јој је цели стан опремио намештајем. „Електротехна” је дала шпорет и бојлер, „Ободин” из Цетиња - свој милионити фрижидер, „Беотекс” - постељину, робна кућа „Београд” обућу и одећу, Београдска тржница - посуђе, „Центропром” - намирнице, а Спрска књижевна задруга слике (репродукције).

СУТРА: НЕУСТРАШИВИ БОМБАШ СЛАВНОГ ГВОЗДЕНОГ ПУКА

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - МИЛУНКА ДОБИЈА ОРДЕН ЗА ХРАБРОСТ "МИЛОШ ОБИЛИЋ": Златни војнички орден Карађорђеве звезде Милунки је предао регент Александар

12. 08. 2023. у 18:00

Фељтон

1 0

ФЕЉТОН - ЖЕНА РАТНИК ПОСТАЈЕ ДОБАР ЗЕМЉОРАДНИК: Спомен - плоча, на кући Милунке Савић у Степановићеву је нажалост скинута

13. 08. 2023. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ЖИВОТНИ ПУТ ОД ХЕРОИНЕ ДО СПРЕМАЧИЦЕ У БАНЦИ: Морала је с метлом у руци да полаже заклетву "да ће бити верна краљу и отаџбини"

14. 08. 2023. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ЖЕНЕ ХЕРОЈИ БРАНЕ ГЛАВНИ ГРАД СРБИЈЕ: Милунка је као искусни бомбаш неутралисала непријатељска митраљеска гнезда

15. 08. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације