ФЕЉТОН - ТЕШКО БРЕМЕ ПРОШЛОСТИ И СПОЗНАЈА СВИХ ЗАБЛУДА: Насиље почињено y име вере се не смирује и преноси се из генерације y генерацију

ТЕШКО бреме прошлости притискује све народе на Балкану. Створени су, ко зна када и за какве све потребе,разни митови који су за своје поруке приковали народе.

Дејана Медаковића у библиотеци Бранко Радичевић у Сремским Карловцима, Фото "Википедија"

Ти митови храбрили су све балканске народе да истрају y претешким условима једне y својој основи туђе цивилизације. Она нас је скренула са наших природних развојних токова, претила да неповратно измени и нашу душу. Једном прихваћено отпадништво створило је и трајно осећање кривице због издајства, посусталости и слабости. Неиздржљиво је било то потајно самооптуживање које се могло притајити једино пристајањем на све веће и све страшније свирепости. Злочини који су чињени одавали су y ствари скривена бекства, покушај да се већ једном угуше прекорна дозивања и клетве предака. Разумем сав очај оних који су пристали на све како би се већ једном смирили y свом новопронађеном уточишту. Ређају се из дана y дан сва та неуспела, узалудна бекства која буде злу крв.

Незамислива је величина њене снаге која више не разликује добре од злих, праведне од криваца. Једном узбуркана она признаје једино законе убијања и насилне смрти за коју се не тражи оправдање.

Једном искључено саосећање ствара потпуно умртвљену равнодушност, која на исти начин прима речи оправдања за почињена дела која шире победу Алаха и његовог пророка.

Што дуже размишљам о почињеним злоделима све више покушавам да откријем њихову исходишну тачку. Када је насиље почињено y име вере овладало нашим просторима и зашто се оно не смирује већ преноси из генерације y генерацију? Све ми се чини да узроке треба тражити y оном хаосу који је наступио на Балкану када су Османлије поразиле и разориле хришћанске државе. Са њима је ишчезао и читав један поредак, оно устројство које нас је спајало са западним светом где нам је било наше природно место. Османлије су насилно прекинуле цветање наше феудалне културе, a затим су нас одвојили од плодотворних веза са Западом. Отпочео је процес нашег наглог заостајања, грчевито истрајавање y традиционалним творевинама источноправославне духовности. Цео Балкан се узнемирио и постао једно велико миграционо подручје. Племство је истребљено, становништво је посељачено, a градови су постали турски.

ЊИХОВИМ губитком одузета нам је могућност да изградимо и одржимо макар иједно своје средиште. Векови су пролазили y мучном борењу и савлађивању тешких последица несталности. Притисло нас је осећање неке привремености, борење да се преживи од данас на сутра. У таквим условима ко је још смогао снаге да мисли на нека трајнија остварења! Прождире нас тај осећај несталности, што обесхрабрује за трајније подвиге.

Неизвестан је и поредак на гробљима наших предака. Ако се каже: „почивај y миру”, оправдано се може схватити да изговарамо обичну ругалицу. Као да неко y бусијама управља том нашом узнемиреношћу, тим неспокојем који троши наше снаге одупирања и одбране, све оно што тражи да не пристанемо на злочин. Само да нас не задеси судбина да будемо као други, да поступамо као други, да не збришемо све оне границе које су нас издвајале и штитиле од безумља. Почињени злочини су тако страшни, a крици жртава тако силовити, да се питам: ко је сада приграбио право да суди грешницима?

Све се измешало y једном страховитом кошмару, y врзином колу које не може да стане. He могу више да препознам ни ликове оних са којима сам провео деценије, када смо заједно одолевали неизмерним искушењима и духовној пометњи нашега времена. Веровао сам да те драге ликове никада нећу изгубити, да смо, како сам рекао y једној песми из збирке „Каменови”, „неспособни за издајство”. Пред поновљеним злочином морам да признам и мој и њихов пораз. У времену које нам је још преостало ваља се сабрати и скрушити, како би сачували бар трачак светлости и наде коју можемо да оставимо y наслеђе. Нека она буде и наш аманет.

Већ при самом помену оваквог духовног напора, застајем за тренутак, постајући сумњичав и обесхрабрен. Посумњао сам да ли ће моје речи, колико год оне биле истините и родољубиве, бити уопште прихваћене, или ће бити одбачене као неко страно тело y организму. Постављам себи и питање: којим то језиком уопште и говорим када ме околина посматра са неверицом, чуђењем и неразумевањем. Већ годинама истрајавам y осећању своје усамљености. Борим се да ме оно не обузме сасвим и да ме не порази пристајањем на победу узалудности и бесмисла. Само то не! Само да не устукнем пред тако приземним насиљем које угрожава сва моја досадашња животна опредељења, a посебно свете завете моје истрајности. [...]

У ИСТОРИЈИ културе српскога народа коју  тек треба осмислити a потом и написати, нико од вредности не сме да буде изостављен, ничија порука прећутана. Ако се једном тако поступи,бићемо y стању да о себи самима створимо и једну другачију слику. Појавиће се нови и до сада непознати духовни слојеви, откриће се нова светилишта, a наше историјско памћење стећи ће нова сазнања и давно одузето право на потпунију и целовитију слику о себи. Тек онда ако једном докажемо и себи и другима да нам вековни политички раздор није покидао и прекинуо нити нашег духовног јединства и припадништва, појавиће се и нада да y суровостима савременог света опстанемо и да ојачани духовно издржимо стара и нова искушења.

Завичајне загонетке

ИЗВИРУ небројена питања. Где год се окренеш разапињу ме и прогоне престрављена лица која траже одговоре. A једино одговарање за мене је теже него да непрекидно слушам питања. Када их чујем осећам се поистовећен са онима који их постављају, тешим себе да мислимо исто. Онога тренутка када почнем y својим одговорима да разрешавам завичајне загонетке, постаје ми јасно како су велике наше разлике. Све зависи са које исходишне тачке смо кренули y спознају наших заблуда. Њихово истраживање свакако је успешнији део посла од оног који се односи на исправљање.

КРАЈ

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ЛАВИНА МРЖЊЕ ВЕЛИКИХ СИЛА ЈЕ НЕЗАУСТАВЉИВА: Аутомобил у коме је убијен краљ завршио је преносећи помије из кухиње Дома ЈНА

27. 07. 2023. у 18:00

Фељтон

1 3

ФЕЉТОН - СРБИ У ПАУКОВОЈ МРЕЖИ НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА: Осуђени смо да умремо y пауковој мрежи једног неправедног светског поретка

26. 07. 2023. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ЈУГОСЛОВЕНСКА КРИЗА КАО СТОГЛАВА АЖДАЈА: Криза се осећала у готово свим видовима јавног, па често и приватног живота

25. 07. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације