ФЕЉТОН - СУНОВРАТ ПОРАТНОГ ПРАВНОГ ПОРЕТКА: На затвор осуђен министар Велизар Јанковић због трке коју је организивао Владислав Рибникар

ЗАИСТА, драги мој рођаче, штета што ниси забележио све те занимљиве случајеве из твоје богате адвокатске праксе. Било би то сјајно сведочанство нашег времена. Можеш ли да ми испричаш још неке случајеве упитао сам др Душана Максимовића.

Детаљ са чувене аутотрке „Око Калемгдана“ 1939. године, Фото Википедија

„Могу”, одговара мој рођак. „Слушај случај бившег министра др Велизара Јанковића. Иако је још пре рата испао из политичког живота Краљевине Југославије, Јанковић је у јавном животу земље био познат једино као председник Ауто-клуба. Баш та функција, доста споредна, довела га је после рата пред суд. Између два рата др Јанковић је понео жиг корупционаша, а та етикета пратила га је до смрти. А почео је своју политичку каријеру управо блиставо. Био је миљеник Николе Пашића који му је био венчани кум и крстио његову децу. У влади везаној за аустроугарски ултиматум 1914. био је најмлађи министар....

У јавности се сматрало да је јако богат човек и та прича донела му је после рата многе невоље. Темељно су му претресали кућу, бушили зидове у подруму, куцкали по зидовима, све у нади да ће се коначно пронаћи неко скривено благо. Узалуд. Ништа није нађено. На крају, покренута је оптужница с намером да буде осуђен и да му се заплени имовина. Оптужница га је теретила за три дела и то: да је као председник Ауто-клуба био делегат Југославије на изложби моторизације у Берлину 1939. године, да је као председник Ауто-клуба дозволио да се одржи трка око Калемегдана на дан када је избио рат Немачке против Пољске и, коначно, да је као председник Ауто-клуба учествовао у ауто-колони, која је пратила туристичку ауто-колону Немаца кроз Југославију за Грчку 1938. године.

КАО браниоци појавили смо се др Савко Дуканац, бивши народни посланик и ранији политички противник Велизара Јанковића, и ја. Изнели смо одбрану у уверењу да су наши докази чврсти и убедљиви.

На изложбу моторизације ишао је по наређењу владе, у званичној делегацији. Да је немачка влада била увређена на тако низак ранг делегације, па је на основу захтева посланика у Берлину Иве Андрића делегација хитно подигнута на виши ранг на тај начин што јој је придодат тадашњи министар за физичко васпитање Јеврем Томић и генерал, командант моторизованих јединица. Према томе, одлазак др Велизара Јанковића није била његова одлука, него је он извршавао наређење југословенске владе.

Што се тиче трке око Калемегдана, изнели смо да ово такмичење није организовао Ауто-клуб него лист ’Политика’ и да је њен главни уредник Влада Рибникар предао победнику Фон Браухичу ловоров венац. Др Велизар Јанковић је на дан одржавања трке отишао у Министарство спољних послова и тражио сагласност да се трка због избијања рата откаже, али је његов предлог одлучно одбијен. За учествовање у колони с немачким аутомобилистима кроз Југославију речено је да је то био спортски догађај без икаквих политичких намера, а уколико су неки од немачких учесника то путовање користили за друге циљеве то је било ван надлежности Ауто-клуба и њега као председника.

ТРАЖИЛИ смо као браниоци да се изведу докази преслушавањем сведока Иве Андрића и Владислава Рибникара. Тражили смо да се саслуша Владислав Рибникар о томе да ли је он као директор `Политике`, која је била приређивач трке, тражио да се она одложи или, напротив, да се такмичење ипак одржи. Суд је оба предлога усвојио. Међутим, до њиховог саслушања није дошло. Једноставно, они се нису одазвали позиву, а суд није ништа предузео да их принуди да дођу у судницу. Суд је тада ослободио др Велизара Јанковића, али га није пустио из притвора јер је јавни тужилац најавио жалбу. По жалби је пресуда укинута и наређено је ново суђење. Догодила се иста прича. Поново је Јанковић био ослобођен и поново се тужилац жалио. Дошло је и до трећег суђења и опет је био ослобођен.

Тада је поводом жалбе јавног тужиоца Врховни суд једноставно преиначио пресуду и изјавио да је проведеним поступком довољно утврђено да је оптужени Јанковић крив за дела за која се терети па му је изрекао казну од три и по године затвора и конфискацију целокупне имовине. Наравно, сва тројица судија који су донели ослобађајуће пресуде били су смењени. Приликом извршења конфискације утврђено је да од имовине има само породичну кућу коју је добио као мираз у првом браку, и та је кућа конфискована.

Досуђену је казну издржао у Сремској Митровици до краја. С њим је у затвору био, међу осталима, и бранилац на процесу Дражи Михаиловићу, др Драгић Јоксимовић, који је тамо и умро. Лепа епизода, зар не?”

„СВЕ ПРИЧЕ су ми јасне, али бих те молио да ми из овог стања извучеш неке опште закључке. Како се даље одвијао процес разарања нашег правног система, даљи развој државног терора над грађанима?” питам упорно свог рођака, уверен да ћу од њега добити тачне процене.

„Већ сам ти споменуо како је то изгледало на почетку. Грађани, а и ми адвокати, још смо веровали у вредност аргумената, због чега су странке тражиле најбоље адвокате. Међутим, убрзо смо се сви уверили да је наступило време обичног бесправља. Није било ретко да смо као браниоци чули од председника већа упозорење да немамо право да бранимо дело него само његовог починиоца. То је практички значила да нисмо никад смели да укажемо да дело за које се оптужени окривљује није кривично дело, да није друштвено опасно, па да није нигде ни предвиђено као забрањено и кажњиво. Ово је посебно долазило до изражаја код суђења за бекство преко границе. То дело није било нигде предвиђено, чак ни у новом кривичном законику...Ипак, то је дело кажњавано као тешко кривично дело, оно је напунило затворе и било основа за бројне конфискације. Кратко речено, илузија о стручној и савесној одбрани морала је да уступи место тражењу веза.

НАСТУПИЛИ су тада нови дани у нашој професији. Критериј за бирање браниоца није више била његова спрема него његове политичке везе. Сада су се појавили разни активисти Народног фронта, који су се увукли у редове адвоката и рекламирали се својим везама.

Њихови хонорари били су фантастични. Плаћали су се често у преосталим златницима бивше буржоазије, сребрним посуђем, теписима и клавирима. Кривични предмети постали су прави монопол тих адвоката. Трајало је дуго, док су остали адвокати могли да се снађу и у кривичним стварима, а и то је било само у онима који нису имали везе с политиком. Махом, то су били имовински и крвни деликти. Лично сам искусио када је требало да браним једног угледног директора, да су његова жена, иначе стари члан партије, и директоров заменик који је у предузеће дошао из полиције, тражили од мене да им саветујем којег адвоката с политичким везама да узму. Било ми је јасно да и чланови партије више не верују у своје сопствено законодавство и да су се без већег моралног колебања одлучили да прихвате методе адвоката интервенциониста. Тако се неумољивом логиком рушио правни поредак у овој земљи.

БРОЈНЕ НЕПРАВДЕ

У СИСТЕМУ какав је стварала комунистичка власт цео наш живот је затрпан, па и загађен  безбројним неправдама. Све су оне стекле право грађанства и није било те силе која је наше друштво могла  да врати на неке почетне станице када се с неком чедном надом ишчекивао нови, праведнији поредак. Све је отишло у суноврат и безнађе, а нико то није могао да уочи у таквом обиму као адвокатски сталеж. Они су ту дволичну игру прозрели до краја, до дна и без остатка.”

СУТРА: ЧИЧА ДРАЖА У ВРТЛОГУ ОБАВЕШТАЈНИХ СЛУЖБИ

Препоручујемо

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - ЧИКА ПАНТИНА ПУНА ТОРБА БОГОВА ИЗ ВИНЧЕ: Уочи отварања Музеја Београда партијска комисија је прекрајала српску историју

27. 06. 2023. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ВЕШТИНА СКРИВАЊА ИСТИНСКИХ МИСЛИ: Криста Ђорђевић је у току рата ишла у Лондон, у тајну партизанску мисију

26. 06. 2023. у 18:00

Фељтон

3 2

ФЕЉТОН - ВРЕМЕ ПАРТИЈСКОГ И ДРЖАВНОГ ТЕРОРА: Доласком нове власти наступила је фаза убиства правосуђа, много људи је похапшено и стрељано

29. 06. 2023. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН: САСЛУШАЊА СВЕМОЋНИХ ГОСПОДАРА ЖИВОТА И СМРТИ - Пепео све изједначи; неједнаки се рађамо, jеднаки умиремо

25. 06. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације