ФЕЉТОН - МИЛИОНСКИ ПОСАО УОЧИ НАТО АГРЕСИЈЕ: Председник Владе Србије најавио бомбардовање 24. марта
ТОГ петка, 19. марта 1999. године у Есену, ЕПС је са „Крупом“ потписао предуговор за пет БТО система (багер, транспортер, одлагач), по два за копове Колубару и Косово и један за Костолац.
Шта је томе претходило? Фирма МАГ са „Колубара металом“, фирмом трећег круга ЈП ЕПС, имала је дугогодишњу врло успешну сарадњу са немачком фирмом „Круп“. Пословање је подразумевало доказан квалитет, конкурентну цену, поштовање договорених рокова, уз доказан равноправни техничко- -технолошки ниво.
Власник и председник МАГ Драган Ранковић и директор „Колубаре метала“ Милан Кнежевић, заједно са Хербертом Ј. Виденхусом, председником Управног одбора фирме „Круп машиноградња“ (са њиховим сарадницима) анализирали су реализацију текућих и потписивање новог уговора. Потом, у радно-свечаној атмосфери, упознали смо г. Виденхуса да ЈП ЕПС има потребу за пет БТО система како би се унапредио рад на постојећим коповима Колубаре, Костолца, Обилића, односно покренуо рад на заменским коповима.
ПРЕДСЕДНИК Виденхус је потврдио спремност “Крупа“ да заједнички кренемо у развој тог пројекта као равноправни партнери. Постигли смо договор да стручњаци усагласе техничко-технолошке карактеристике опреме, изврше поделу послова ко шта ради и испоручује. „Круп“ је тада био водећа светска фирма у области рударске опреме и постројења.
Сартид би испоручивао лимове, а “Железница“ би организовала транспорт сировог материјала, робе и тиме покривали дуг ЕПС за испоручену електричну енергију. Влада Србије и ресорна министарства дали су подршку да се на овој пословној платформи и сарадњи припреми предуговор. Разуме се, то је трајало неколико месеци.
Треба истаћи да је “Круп“ прихватио да домаће фирме “ГОША“, “Термоелектро“, “МИН“, “Колубара метал“ и друге, као придружене чланице Конзорцијума, учествују са око 50% од укупног обима радова на изради и монтажи. Ово је посебно значајно што је Круп, у таквој подели посла, задржао своју гаранцију за добро извршење посла.
Дакле, тог петка, 19. марта 1999. године у просторијама “Крупа“ у Есену, усаглашени предуговор за инжењеринг, производњу, испоруку и монтажу пет БТО система у вредности од 350 милиона марака био је на столу, спреман за потписивање. [...]
РЕАЛНЕ ПРОЦЕНЕ
НАЈУЖЕ руководство “Електропривреде Србије“ донело је одлуку да грађане и привреду обавештавамо на основу реалног стања у електроенергетски систем Србије (ЕЕС) после дејстава агресора и процене наше реалне могућности да што пре отклонимо последице и оспособимо га за даље континуирано снабдевање потрошача.
НАКОН потписивања предуговора, током коктела који је био уприличен због добро урађеног посла, г. Виденхус ми је пришао и рекао да се Круп слаже да обавестимо јавност Србије да је у Есену данас потписан предуговор “Крупа“ са ЈП ЕПС о испоруци пет БТО система. Реално, био сам пријатно изненађен тим гестом. Разуме се, то сам поделио са свим присутнима, а прећутно се подразумевало да то урадимо тек по повратку у Београд. У реалним геополитичким околностима међународног и, посебно, НАТО притиска на СР Југославију, па самим тим и Србију, због измишљене хуманитарне катастрофе на Косову, то нас је за тренутак охрабрило и опустило.
Међутим, то је ипак кратко трајало. Током вечере, господин Виденхус ми је у једном тренутку рекао: „Можемо на миру да вечерамо, вечерас нећете бити бомбардовани.“ Истог секунда, помислио сам: „Па, ваљда, никада нећемо бити бомбардовани!?“ Ипак, тај коментар сам задржао за себе, уверен да се то неће десити, па тај део разговора са господином Виденхусом нисам поделио с нашом делегацијом. Вечеру смо завршили уз топле и искрене поздраве пословних пријатеља, са жељом да започето наставимо и реализујемо. У кревет сам легао задовољан урађеним, у мислима окренут ка будућности...
Ујутру ме је дочекала најновија вест да се од суботе 20. марта те 1999. године прекидају сви међународни летови за Србију. То је био још један „ситан“ сигнал онога што нам се спремало. Али, ја то нисам тако разумео. Помишљао сам да је у питању некаква бирократска ревност и зла воља. [...] Били смо принуђени да у суботу прво летимо из Есена до Будимпеште, па потом колима до Београда. У понедељак, 22. марта, био сам у својој канцеларији, Балканска 13, IV спрат, посвећен текућим обавезама. Био сам и даље чврсто уверен да до агресије неће доћи.
ТЕ СРЕДЕ, 24. март 1999, Влада СР Југославије прогласила је стање непосредне ратне опасности, пре почетка бомбардовања наше земље. Наиме, истог дана у 14 часова председник Владе Србије Мирко Марјановић одржао је састанак са директорима јавних предузећа, НИС, ЕПС, ПТТ, ЗТП, “Србија гаса“, “Србија вода“, “Србија шума“, “Србија путева“... Кратко је рекао: „Ви знате да ћемо данас бити бомбардовани, предузмите све мере у складу са вашим усаглашеним плановима и мерама приправности у условима проглашеног ванредног и ратног стања.“ То је било све. Није било питања ни коментара.
Крупа је тада била водећа светска фирма у области рударске опреме и постројења
Присутни су устали и кренули ка својим фирмама. Председник се само окренуо и без речи вратио у свој кабинет. Тако је почело, а трајало је 78 дана.По повратку у своју канцеларију са најужим кругом сарадника послата су упутства - налози према свим организационим деловима Електропривреде Србије да као прву меру уведу обавезна дежурстава, а да сутра поступе по плановима за насталу околност да смо у рату.
Негде око 19.30 те среде, кренуо сам у стан са својим најближим сарадницима, Радетом Милошевићем, шефом кабинета, секретарицом Ољом Тркуљом и возачем Радишом Лазићем. План је био да нас Радиша развезе до станова. Оља је у једном тренутку рекла да је чула преко транзистора да, ако се огласе сирене то није вежба, већ најава ратне опасности. Сирене су се огласиле у Београду те вечери у среду, 24. марта 1999. године око 20.24, и тако је све почело. После 78 дана, завршило се Кумановским споразумом, Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација, повлачењем наших безбедносних снага и уласком снага КФОР и Унмика на територију Косова и Метохије, територију суверене државе Србије.
НАДЛЕЖНЕ дирекције и службе су неколико наредних дана издале решења свим запосленима о радној обавези, 63.500 радника, у складу ратном организацијом и систематизацијом у рату. Није било нити једног приговора. У првих неколико дана рата најуже руководство донело је важну одлуку о начину комуникације и информисања грађана о реалном стању у коме се налази електроенергетски систем Србије (ЕЕС), у сваком тренутку током ратних дејстава.
Најуже дежурно руководство ЕПС је на крају сваког дана имало реалну слику стања ЕЕС и његових могућности за наредни дан, дане. [...] Руководство ЕПС-а донело је одлуку да нико нема право да лично комуницира са јавношћу, укључујући генералног директора ЕПС, директоре дирекција, јавних предузећа и њихове сараднике. Најуже дежурно руководство је у појединачним ситуацијама припремало Саопштење за јавност, које је прослеђивано медијима преко Центра за односе са јавношћу. [...]
СУТРА: УЛАЗ У ТРАФОСТАНИЦУ КАО ТУНЕЛ У "КУЋИ СТРАХА"
ОШТРА ПОРУКА СА ЗАПАДА: Зеленски је преварант и марионета, крвави вазал западних елита
ВЛАДИМИР Зеленски, који је постао вазал Запада, почео је као марионета украјинског олигарха Игора Коломојског, навео је ирски новинар Чеј Боуз.
24. 11. 2024. у 17:59
РУСИЈИ НАКЛОЊЕНА ПАРТИЈА ОДНОСИ ПОБЕДУ У АУСТРИЈИ Евроскептици и поштовоци Москве воде на изборима у Штајерској
АУСТРИЈСКА крајње десничарска Слободарска партија освојила је највише гласова први пут на покрајинским изборима који се данас одржавају у аустријској савезној покрајини Штајерској, наговештава се у пројекцији резултата избора.
24. 11. 2024. у 17:33
"И ЗЕМУНЦИ СУ ГА СЕ ПЛАШИЛИ": Како је Бели постао Звер - прича о Сретку Калинићу
"КАЛИНИЋ је био звер од човека. Заправо, звер је блага реч" - рекао је тада Багзи, након чега је Калинић којег су чланови клана до тада ословљавали са "Бели" добио надимак "Звер".
24. 11. 2024. у 11:09
Коментари (0)