ФЕЉТОН - ЈОШКА ФИШЕР САКРИО ПРАВУ ИСТИНУ О РАЧКУ: Директно утицао како би се десила агресија НАТО на СРЈ

ПОСЛЕ Хелмута Кола на место савезног канцелара дошао је Герхард Шредер (Gerhard Fritz Kurt Schröder), СПД политичар, савезни канцелар 1998-2005 (у коалицији СПД "Зелени", први мандат 1998-2002 и други мандат 2002-2005).

Фото: Профимедија

По професији адвокат, био је премијер Доње Саксоније (1990-1998), шеф СПД 1999- 2001, дугогодишњи члан Бундестага (1980-1986 и 1998-2005). На ванредним изборима 2005. ниједна од великих партија није добила значајнију већину тако да је формирана велика коалиција ЦДУ/СПД са канцеларом Ангелом Меркел. Шредер је напустио политику крајем 2005. После је био председник управног одбора „Северног тока” (North Stream AG) од 2016. и Роснефта, а био је ангажован и као саветник инвестиционе банке N. M. Rotschild & Sons. (од 2006).

Шредер је подржавао проширење ЕУ и промене у ЕУ. Направио је јасан раскид са опрезном спољном политиком СРН после Другог светског рата у погледу међународног ангажовања. Изнео је 1999. своју визију СРН као „велике силе” у Европи која неће оклевати да спроводи сопствене интересе. Наставио је политику својих претходника према „косовском питању” и послао је немачке трупе на Косово, али и у Авганистан, као део НАТО операције. До Шредера немачке трупе после Другог светског рата нису учествовале у борбеним акцијама. Са друге стране, био je против напада на Ирак 2003. и залагао се за јачање веза са Русијом и Кином.

ЈОШКА  Фишер (Joseph Martin „Joshka” Fisher) је био министар спољних послова у влади канцелара Шредера и прилично  контраверзна личност. Рођен је у породици оца месара, пореклом из Мађарске, која је неколико генерација живела у Мађарској и која је била принуђена да је напусти 1946. Похађао је и напустио више школа 1965. Никада није завршио средњу школу, нити стекао формално универзитетско образовање (мада има више почасних доктората и професор је по позиву на америчким универзитетима). Бавио се фотографијом, радио је краће време у "Опелу" и био је таксиста (до 1981).

Учествовао је у уличним нередима и сукобима са полицијом коју су организовале тзв. Putztruppe  („Трупе за чишћење”) - „Политичка унија за терор и уништење” (Politische Union für Terror und Zörstwörung), а постоји и фотографија (из 1973) када са још једним активистом туче полицајца. Ухапшен је 1976. у демонстрацијама подршке вођи РАФ  Урлике  Мајнхоф, због сумње да је бацао „Молотовљеве коктеле” на полицију, али је ослобођен. После бурне терористичке „Немачке јесени” (Deutsche Herbst) 1977. удаљава се од ове револуционарне групације. Учествује у основању покрета/партије „Зелених” (die Grüne), а касније и „Савеза 90/ Зелени” (Bundnis 90/die Grüne) који су се спојили 1990. и сматра се уз Петру Кели најзначајнијим  представником ове партије.

БИО ЈЕ посланик „Зелених” у Бундестагу (1983-1985 и касније 1994-1998, када је био и коопредседник парламентарне фракције), министар екологије и заменик премијера покрајине Хесен (1985-1991). Са формирањем коалиције СПД "Зелени" након избора 1998. постао је савезни министар за спољне послове и вицеканцелар (1998-2005) у влади Герхарда Шредера. Код НАТО напада на СРЈ снажно је заговарао ратну опцију. Члан је руководства више међународних невладиних организација. Од 2008. г. био је виши стратешки консултант Albright Stonebridge Group, Washington DC коју води бивша државна секретарка САД Мад- лен Олбрајт (Madleine Albright) - у овом капацитету саветовао Сименс , БМВ, Немачку берзу..., био је ангажован око пројекта "Набуко" (Nabucco).

Сматра се да је Фишер одиграо пресудну улогу у томе да се влада канцелара Шредера определи да учествује у војној агресији НАТО на СРЈ 1999, тако што је убедио своју партију - „Зелене” - да је ова акција неопходна као „хуманитарна интервенција”. Фишер је у оправдавању овог чина чак рекао: „никад више Аушвиц!”, алудирајући да ће се акцијом спречити велики злочини, мада је свако поређење ситуације на Косову са Аушвицем, поготово од стране једног Немца, више него цинично. То не значи да влада не би, ипак, донела одлуку о војном ангажовању, јер је за њега гласала и тадашња опозиција (CDU/CSU  и FDP) у Бундестагу.

ТАКО ЈЕ дошло до еволуција немачке партије „Зелених” од апсолутно пацифистичке партије до онога што се назива „ангажовани пацифизам” (хуманитарних интервенција) у оправдавању рата, од филозофија „Никад више рат” до оне „Никад више сами” (рат само у склопу НАТО савеза или УН). Наравно, неке земље су више суверене него друге и о хуманитарној интервенцији се и не размишља уколико интереси неке моћне силе или групе држава нису угрожени и оне имају довољне војне и политичке способности да то учине, а циљана земља није довољно моћна да се успешно одбрани (или нема моћног „заштитника”).

Косово је био историјски догађај за уједињену Немачку и њену потребу да кроз ангажовање Бундесвера преузме значајнију улогу на међународној сцени, као и да „нормализује употребу силе у немачкој политици и друштву”, што је процес који је почео још под канцеларом Колом и постао је познат као „тактика саламе” тј. „одсецање” дела по дела „немачког оклевања” (за војно ангажовање), тј. од једне до друге војне мисије. Упркос томе што ова мисија није била легална према немачком уставу, она је приказана немачкој јавности као легитимна, укључујући и то да се Резолуција 1244 може тумачити као својеврсно (накнадно) одобрење СБ УН за ову акцију. Са друге стране, напад на СРЈ био је јединствен у историји НАТО, пошто је по први пут алијанса предузела офанзивне војне операције да присили другу земљу да прихвати њене услове .

ИНАЧЕ, постоји виђење да је Фишер директно утицао на то да дође до агресије НАТО на СРЈ. Наиме, догађај у Рачку (16. 1. 1999) био је конкретан повод за то, а извештај међународне комисије патолога и форензичара под вођством финског експерта Хелен Ранте потврдио је сумњу да је Рачак био исценирана провокација. Сама Хелена Ранта је касније потврдила да су на комисију „постојали притисци са разних страна”, али и да је „у том периоду инструкције у основи добијала од немачког Министарства иностраних послова и да ју је кратко пре конференције за штампу инструисао немачки амбасадор Кристијан Паулс”. Немачка влада је отезала са објављивањем извештаја комисије (касније је од стотину страница објављена само скраћена верзија од три странице) и почела је са размештајем немачког контингента војника и тенкова у Македонији у припремама за војну акцију. Сматра се да „до рата на Косову вероватно никад не би дошло да је Јошка Фишер тада обелоданио извештај о Рачку”. 

СУТРА: НЕМАЧКА ПОСТАЈЕ СИМБОЛ ЕВРОПЕ У ВРЕМЕ МЕРКЕЛОВЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ПЛАНСКО УМАЊИВАЊЕ УЛОГЕ СРБИЈЕ У ДВА СВЕТСКА РАТА: Нападима медија на нашу земљу хтели да релативизују нацистичке злочине

31. 03. 2023. у 18:00

Фељтон

1 3

ФЕЉТОН - ТРАСИРАЊЕ ПУТА ЗА УЈЕДИЊЕЊЕ НЕМАЧКЕ: Американци "уступили" 11 милиона нацистичких докумената Савезном архиву

06. 04. 2023. у 20:00

Фељтон

2 6

ФЕЉТОН - НЕМЦИ ОПТУЖУЈУ СРБИЈУ ЗА КОМУНИСТИЧКУ ПРОШЛОСТ: У специјалном возу вратили Лењина, дали новац за Октобарску револуцију

01. 04. 2023. у 18:00

Фељтон

1 13

ФЕЉТОН - КАРАЂОРЂЕВИЋИ НАРУЧИЛИ АТЕНТАТ НА КНЕЗА МИХАИЛА: У убиство српског кнеза умешана и Аустроугарска

28. 03. 2023. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације