ФЕЉТОН - ЗАПАД ФОРМИРА НОВУ УКРАЈИНСКУ НАЦИЈУ: Најгори екстремисти у Другом светском рату су били из западне Украјине

ЧИМЕ започети преглед најважнијих догађаја у историји Русије и Украјине него подсећањем на мотиве романа „Тарас Буљба“.

Штаб неонациста у Кијеву, Фото Агенција Спутњик

Њихове историје су нераздвојиво повезане, попут судбина браће Андреја и Остапа, синова Тараса Буљбе, у истоименом роману великана светске књижевности Николаја Гогоља.

И док је у роману „Тарас Буљба“ приказана борба између два велика словенска народа оног доба, Пољске и Русије, односно католичке и православне вере, и то кроз судбину два рођена брата, Андреја и Остапа, данашња судбина два рођена брата се одвија кроз сукоб Украјине и Русије.

У роману, један брат, Андреј заљубљује у „даму са Запада“ (Пољакињу), мења веру и започиње борбу против дојучерашње браће по крви, и вери, и отаџбини, чиме започиње борбу и против оца и рођеног брата. Данашњи Андреј живи на западу Украјине, потомак је бивших сарадника нациста и Хитлера, и креће на исток Украјине да заувек протера своје претке по крви, негирајући да је икада ишта имао заједничко са њима.

Наратив и контекст су у суштини исти! Отац Тарас издају једног сина не опрашта, већ га убија својом руком! Данас, актуелна дешавања у Украјини довела су до сличног исхода – братоубилачког рата у коме су „браћа приклоњена католичком Западу“ кренула да „истребе и заувек се реше православне браће са истока Украјине“.

НАРАВАНО, после протока скоро четири века, било би очекивано да модерно друштво и мешовита заједница словенских народа на подручју данашње Украјине може изнаћи другачија и много хуманија и универзалнија решења од оних описаних у књизи „Тарас Буљба“.

Но, изгледа да се такав напредак, макар када је у питању Украјина, уопште и не назире.

Све се опет завршило немилосрдном борбом и верском мржњом, препуном зла и крви, који нису обичном човеку разумљиви, уколико не познаје многе историјске и политичке околности које су довеле до тога.    

Моја маленкост искрено сматра да се основни узрок данашњег крвавог и жестоког сукоба у Украјини крије у моћном и непрекидном утицају „крупних играча Запада“ (пре свега САД, НАТО и ЕУ), на државне институције Украјине и највише представнике њене власти у последњих 8 година. „Запад“ је сам одлучио и изабрао све у вези са Украјином: и њене циљеве, и правце развоја, и приоритете. „Запад“ јој је изабрао и највеће пријатеље и највеће непријатеље. Наравно, „Запад“ је био потпуно свестан свих огромних опасности пута који је изабрао и на који је усмерио државу Украјину и њен народ. Намерно и са предумишљајем донео је, уместо ње, све најгоре могуће одлуке за будућност Украјине.

Поштедео је народ Украјине непотребних стресова и тешких одлука.

 ЗАПАД  је тачно знао кроз какав ће пакао Украјина морати да прође ако буде послушна и сервилна према свим њиховим наредбама и захтевима. „Запад“ је одлично знао да ако жели да Украјина као држава са постојећом територијом опстане, онда мора да протежира и истиче најбројније и најмоћније заједничке именитеље сложеног украјинског друштва, као једино могуће идеје водиље. Такође је одлично знао да ако жели да Украјина опстане као просперитетна земља, онда се у њој (као у Швајцарској или Белгији), два главна и најудаљенија народа, „западни Украјинци и источни Руси“, морају довести у трајно стање међусобне зависности и прихватљиве и потпуне толерантности и искрене сарадње. „Запад“ је све то више него добро знао, али се у име, пре свега, својих заједничких интереса (а не интереса народа који живе у Украјини), одлучио за сасвим другу политику, ону која је Украјину водила засигурно у стање трајног и вечног непријатељства са самом собом (са својим истоком), али и још важније, са суседном Русијом.

„Запад“ је, крајње себично, у Украјини видео само снажног, моћног и незаменљивог партнера у потеницијалном сукобу са Русијом, и ништа више. Усудио бих се чак и јавно рећи, данашњи „Запад“ је у Украјини видео улогу коју је за тај исти „Запад“ имала некада нацистичка Немачка! Зато је „Запад“, за те своје потребе, изабрао „стратегију унутарукрајинског сукоба“, а то је било најлакше постићи тако што ће отворено подржавати само један од поменута два „најудаљенија народна елемента у држави“, и то екстремисте за запада Украјине.

БАШ овај народни елемент из западне Украјине, показивао је најужасније облике екстремизма за време Другог светског рата, и самоиницијативно створио сопствене нацистичке творевине, које су радиле на истребљењу многих суседних народа са којима су измешани живели (Јевреја, Руса, Пољака...), и биле у томе екстремније и од саме нацистичке Немачке са којом је отворено сарађивао.

Но, такво „тешко историјско наслеђе“ САД, НАТО и ЕУ није одбило од њих. Напротив. „Запад“ је са нескривеним и још већим ентузијазмом покренуо процес „трансформације“ читаве Украјине, према „друштвеном моделу“ пониклом на западу Украјине још за време Другог светског рата! Битно је било само једно: покушати на брзину и што хитније, претворити и скројити целу Украјину према том „западноукрајинском“ моделу, који би био најразличитији, најнепомирљивији, најудаљенији и најнепријатељскији према својој браћи на истоку Украјине. И још даље, преко украјинских граница, према самој Русији!

БИРАЈУЋИ такву мањину за главног носиоца целокупне власти у Украјини, „Запад“ је имао само један циљ – да што пре успе да формира „потпуно нову украјинску нацију“ (каква никада до сада постојала није), засновану само на једном принципу – на заувек агресивном антируском ставу!

Сматрали су западни покровитељи, да ако та модерна и нова украјинска нација буде формирана на јаким антируским темељима, да ће тако усмерена и вођена Украјина представљати огромну предност САД, НАТО и ЕУ, у слабљењу, неизбежном сукобу, као и последичном урушавању и нестајању Русије као њиховог главног архи-противника, до чијих се огромних природних ресурса мора доћи у што ближој будућности.

Сећате ли се како су, не тако давно, и многи амерички високи званичници, па и нама добро знана Медлин Олбрајт, „гунђали“ како се Русија мора у перспективи поделити и како јој се мора узети богати Сибир, којим она није у стању да управља на прави начин и на добробит читавог света.

УКРАЈИНАЦА НИГДЕ НЕМА

ХТЕО сам да пронађем прво помињање Украјине као државе у историји, и то сам покушао више пута, на српском језику. Ништа. Потом сам покушао на енглеском, али нисам ништа боље прошао. Наишао сам само на неколико текстова, као и на један једини дужи текст под називом „History of Ukraine“, али у свима њима већ у трећем пасусу стижем у револуционарну 1922. годину и формирање Народне Републике Украјине. Пре тога – ништа.Трудећи се да нарочито обратим пажњу баш на сајтове на енглеском, уочио сам да се врло често помиње сложеница „на територији данашње Украјине“, или „на делу територије данашње Украјине“... десило се то и то, али се ту помињу Руси и многи други народи, али опет Украјинци нигде. Надао сам се да су модерни Украјинци искористили интернет и одрадили неко „интернетско прекрајање историје“, које је модерно, иако памфлетско и лажно.

СУТРА: ХРУШЧОВ ИЗ ЧИСТА МИРА ПОКЛАЊА КРИМ УКРАЈИНИ

Препоручујемо

Фељтон

2 2

ФЕЉТОН - ИЗЈЕДНАЧАВАЊЕ УЛОГА ЖРТАВА И ЗЛОЧИНАЦА: Запад жртве увек бира међу нејаким, малим и слабим народима

25. 11. 2022. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ЦРВЕНА АРМИЈА МОТОР УНИШТЕЊА НАЦИЗМА: У Другом рату на сваког погинулог Американца страдало је 80 војника из СССР

24. 11. 2022. у 18:00

Фељтон

0 15

ФЕЉТОН - ФАЛСИФИКОВАЊЕ КЉУЧНИХ ЧИЊЕНИЦА ИЗ ДРУГОГ РАТА: Европа није крила свој непријатељски став према усамљеној Русији

23. 11. 2022. у 18:00

Фељтон

2 5

ФЕЉТОН - ЦЕЛА ЕВРОПА ПО ТРЕЋИ ПУТ ПРОТИВ САМЕ РУСИЈЕ: У руској војсци чак десеторица Срба су имали чин генерала

22. 11. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације