ФЕЉТОН - НОВИ БЕОГРАДСКИ САЈАМ ПРОЗОР У СВЕТ КРАЉЕВИНЕ: Хрватска је у Југославији остварила свој највећи привредни развој

КРАЉЕВИНА СХС, односно Краљевина Југославија је била и остала аграрна земља са уситњеном и неразвијеном пољопривредом, са највећим процентом сеоског становништва које је махом живело у великој беди и на нивоу 19 века.

Краљ Петар и принц Томислав на београдском сајмишту , Фото Из књиге "Југославија – заблуда најбољих"

И док су велики градови добијали европски изглед и у њиховим предграђима се формирала класа индустријских радника, у провинцији се мало шта мењало, а у забитим селима готово ништа у односу на време пре уједињења. Бројне електричне централе грађене после уједињења успеле су да осветле само мали део насеља изван градова, а електрика је и даље сматрана великим луксузом. Средњи слој као да не постоји. Његови замеци се тек назиру у ретким новим градским квартовима у којима се подижу скромне породичне куће кредитима које су од државе добијали државни чиновници, професори, лекари и други високообразовани стручњаци који су потребни држави и послодавцима.

Ипак, напор  да се иде, колико толико, у корак са светом видљив је и присутан у многим областима. У септембру 1937 на левој обали Саве отворен је комплекс  београдског сајмишта чија је архитектура на нивоу најмодернијих достигнућа. Београђани, али и многи  гости из других делова Југославије и из Европе могли су да виде изложбене експонате који су дошли из читавог света. До 1941 године сајам ће за кратко време  постати симбол не само привредне активности, већ и продора главног града на другу обалу Саве.  

КОЛИКО  су Београђани били жељни да макар завире у тај развијени свет показују и колоне радозналих грађана који пешке хрле преко моста Краља Александра на другу обалу Саве да виде шта је све изложено на сајму. И не само Београђани, ту су и житељи околних села обучени у свечане народне ношње којима је то животна прилика да виде, бар на тренутак, како изгледа модерни свет о коме су до тада могли само да слушају.

После јесењег сајма 1937 на пролећном сајму 1938 главна атракција су били најмодернији аутомибили водећих светских фирми, који су били изложени у посебнима сајамским павиљонима и са статусом међународног салона аутомибила. На отварању је говорио југословенски премијер Милан Стојадиновић који се пожалио да Југославија тренутно располаже само са 12.000,а потребе су најмање 150.000 аутомобила. Занимљиво је да су већ првог дана продати најскујпљи изложени аутомобили, међу њима и амерички „Кадилак“ и „Бјуик“.

Главна атракција београдслог салона аутомобила била је ипак посета краљевске породице на челу са младим монархом Петром. Ту је и краљица мајка Марија која је важила за најбољег женског возача аутомобила у Европи. Ту су и млади принчеви Томислав и Андреј који не скривају дивљење гледајући најмодерније аутомобиле. Краљ Петар има тек 15 година, али већ има искуство са вожњом аутомобила по дворском комплексу, које ће се наредних година проширити и изван двора и због чега ће његоиви старатељи  изражавати велику бригу, јер је млађани краљ показивао вештину за воланом, али и склоност ка енормним брзинама. Две године касније, на последњем салону аутомобила уочи рата, краљ ће сести за волан белог спортског кабриолета „Мерцедес“ и пред посетиоцима и представницима штампе демонстрирати своје возачко умеће.

ЈУГОСЛАВИЈА  је, упркос очигледном економском напетку у односу на стање пре уједињења, ипак и даље заостајала за Европом и убрајала се у најсиромашније државе континента. А остале су и вечите размирице о томе ко кога експлоатише. Одмах после уједињења централна власт је увела високе царине на увоз индустријских производа, али и извозне царине за пољопривредне производе. Жеља је била да се подстакне развој домаће индустрије, али то је резултирало преливањем доходка из пољопривреде у индустрију, а то значи из неразвијених у развијене регионе, па су Словенија и Хрватска практично биле фаворизоване.

Занимљиво је да су истраживања економиста показивала да је Хрватска постигла у Краљевини Југославији развој далеко бржи од оног који је постизала у Аустроуграској, али незадовољство и суревњивост око питања економског развоја и ко даје, а ко добија, оптерећивали су политичке односе у Краљевини све до њеног краја.

Заосталост Краљевине Југославије у односу на друге европске земље највидљивија је када се погледају подаци о писмености њеног становништва. Први послератни попис 1921. године показао је  да је од 12 милиона становника нове државе више од половине (51,5%) становника старости преко 10 година неписмено. Десет година касње број писмених је у целој држави повећан за 6%, али разлике између појединих региона су и даље огромне. Попис из 1931. године показује да су Словенци (Дравска бановина) готово стопроцентно писмени (99,4%), док је број писмених у Вардарској бановини (Македонија) 29,1% и Врбаској бановини (источна Босна) 27,4%.

У БЕОГРАДУ 1936. саграђен први хотел савременог типа у коме китњасте фасаде уступају место најновијим конструктивним решењима и функционалној удобности. Хотел „Мажестик“, подигнут у најужем градском центру, убрзо постаје место у чијим се ресторанима и салонима са удобним фотељама и ложама обложеним тамноцрвеним плишом, окупја културна и уметничка елита. Ту редовно одседа Мирослав Крлежа чије се драме изводе у оближњем Народном позоришту, а глумци и редитељи имају своје ложе у чувеној хотелској кафани, у којој се свакодневно окупљају акдемици, писци и уметници југословенске метрополе.

У једној од кафанских ложа сваког дана у подне седе Слободан Јовановић, Милош Црњански и пензионисани дипломата бурне биографије Живојин Балугџић који редовно пише за „Политику“. Уз њих је и најпознатији београдски књижар Геца Кон, чија је издавачка кућа у непосредној близини на почетку Кнез Михаилове улице. Са зида изнад ложе друштво им прави Влахо Буковац чија велика слика девојке у конављанској ношњи преставља један од највреднијих експоната у луксузно опремљеној кафани. Воде се озбиљни разговори о политичкој ситуацију која тих година већ наговештава велике светске ломове, али се и необавезно ћаска о разним београдским догодовштинама, у чему је Слободан Јовановић прави мајстор који не крије своје уживање док се препричавају разни трачеви из београдског високог друштва.

Милош Црњански те дане и седељке у Машестику описује у Ембахадама са носталгијом, али и са духовитим опаскама које дочаравају кафанску атмосферу оног времена. Чини се да је у том друштванцету главна разбибрига био Геца Кон који је забављао друштво својим непрестаним молбама Слободану Јовановићу да му издејствује да постане члан Српске краљевске академије, јер је српску културу задужио стотинама књига које је издао, а међу њима су и сабрана дела самог Јовановића, али и Сеобе, ремек дело Милоша Црњанског.

РАЗВОЈ ТУРИЗМА

СА РАЗВОЈЕМ  ваздушног и поморског саобраћаја Југославија постаје и значајна дестинација на туристичкој мапи Европе у којој између два светска рата туристичка путовања постају обавезни део свакодневног живота, у првом реду добростојећег слоја грађана. Ничу велики луксузни хотели дуж јадранске обале, а главне градске центре Београд, Загреб и Љубљану све чешће посећују пословни људи из читавог света, што даје замах развоју хотелијерства.

СУТРА: НАПАД НА ЈУГОСЛАВИЈУ  И ХАОС У АМБАСАДАМА

Препоручујемо

Фељтон

1 4

ФЕЉТОН - ПОЛИТИЧКА ТЕРЕВЕНКА МИНИСТАРА У БЕЉУ: Гроф Ћано је нудио Југославији Солун и део Албаније

15. 11. 2022. у 18:00

Фељтон

3 3

ФЕЉТОН - КРАЉ МУЧЕНИК КОЈИ ЈЕ ПОГИНУО ЗА ЈУГОСЛАВИЈУ: Странку свејугословенску је покушао да направи Стојадиновић

14. 11. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације