ФЕЉТОН - БАЛКАН ПОПРИШТЕ ХИБРИДНОГ РАТА: Западни Балкан је поприште хибридног рата између ЕУ и Америке

ЈУГОСЛОВЕНСКИ простор, тј. Западни Балкан, како се у новије време углавном назива, дубоко је везан и за судбину Европске уније.

Немири на улицама Скопља, Фото ЕПА

На том простору, током распада бивше Југославије било је покренуто стварање немачке Европе; по први пут од Другог светског рата Немачка је отворено демонстрирала амбицију кључног актера на европској сцени и употребила оружану силу изван својих граница. На том простору десила су се и прва посрнућа, неуспеси ЕУ да усмерава догађаје. На том простору је европска интеграција изгубила свој кредибилитет организације која поштује законе и, коначно, на том простору је зачет тињајући сукоб између амбиција „Европе" и моћи Америке.

Балканска драма ЕУ и њених односа са Америком још траје а у њу се, по први пут, озбиљније укључила и Русија па ће тако тај, географски мали простор, али смештен на важном и незгодном положају, такође бити значајан чинилац будућности европске интеграције.

Бивша Југославија већ је била „учесница" дотадашњих неуспеха ЕУ да постане „светски играч". Урушавање међународне улоге ЕУ почело је са грађанским ратовима у бившој Југославији и искораком Немачке да, упркос договору, једнострано призна независност Хрватске и Словеније. Немоћ се посебно показала са Споразумом из Лисабона, 1992. године, који је тада Европска заједница организовала између супротстављених страна у Босни и Херцеговини, а који су њихови лидери и потписали, како би се избегао рат.

Америка је преко босанских муслимана минирала тај споразум и ратни пожар је букнуо. На крају рата, Америка је спонзорисала мировни, Дејтонски споразум који је у највећој мери био копија оног из Лисабона, али као амерички а не европски договор.

СУКОБ ЕУ и Америке настављен је и касније током рата у Босни и Херцеговини, из којег су Европљани изашли понижени. Касније је целу политику Запада у бившој Југославији диктирао Вашингтон, што се најбоље видело у бомбардовању Србије, тада СР Југославије, 1999. године. И опет, након тога, када је Америка присилила водеће земље ЕУ да признају једнострану независност Косова.

Земље Балкана, према званичним саопштењима Брисела, представљају стратешки интерес ЕУ и њен стратешки приоритет. Део тих земаља се, у складу са тим опредељењем, већ учланио у ЕУ и НАТО. Преостале земље званично су на путу европске интеграције али још нису постале чланице ЕУ. Упркос том заједничком европском и евроатлантском опредељењу, Балкан је и даље простор сукобљених америчких и европских интереса, на којем Америка показује своју надмоћ.

Та се надмоћ испољава и у земљама које су већ чланице ЕУ и НАТО-а, у Словенији, Хрватској, Бугарској, Румунији и Грчкој. Технологија је позната: Америка преко своје тајне мреже генерише проблеме и доводи одређене државе у стање унутрашње нестабилности, а затим Европској унији препушта решавање проблема. Истовремено, наставља да поткопава европске напоре и договори који се постижу преко ЕУ - не остварују се. Тада на сцену ступа Америка и решава проблем. Наравно, далеко је то од решења али тако изгледа и ЕУ доживљава понижења и у оним балканским земљама које су њене чланице.

КОСОВО је, наравно, типичан пример, мада је тај простор од самог почетка био под шапом НАТО-а, као амерички пројекат, док је ЕУ само пуки подизвођач радова. Други пример је Македонија. Од 2014, ЕУ посредује и покушава да реши унутрашњу политичку кризу у тој земљи. Кризу је изазвао Социјалдемократски сојуз на Македонија  (СДСМ), за који се верује да је под америчком контролом и ЕУ је успела да се договори око решења и одржавања ванредних избора. Али, онда је тај исти СДСМ објавио да неће на изборе иако је пристао на њих. Криза је настављена и на сцену је ступио амерички амбасадор у Скопљу, Џес Бејли, договарајући нове изборе за децембар 2016, као и нову прелазну владу. У ствари, то је исти онај договор који је сачинила и ЕУ, договор из Пржина, како је познатији у јавности. Ипак, он је сада амерички.

У ствари, Западни Балкан је поприште правог хибридног рата између ЕУ и Америке, који Америка добија.Косово и Метохија и Босна и Херцеговина примери су који симболизују тај рат Америке и ЕУ. Изградња државе и правног система на Косову поверена је ЕУ али одлучујућу реч има Америчка амбасада.

Босна и Херцеговина је прва, и за сада једина, колонија ЕУ. Врхунац апсурда је што та држава, која има чак и колонијалног управника, у функцији „високог представника", затражила пријем у европску интеграцију. Али, све конце вуче Америка јер само она у Босни и Херцеговини има деструктивни капацитет и довољно јаку тајну и јавну политичку мрежу, захваљујући којој квари европске планове и одржава напетост. То је реалност.

ГОТОВО  идентична ситуација је и у другим југословенским државама, које су или кандидати за чланство или су већ почеле преговоре са Бриселом. У Албанији и Македонији, које су још увек само кандидати, једини прави утицај има Америчка амбасада а у Србији и Црној Гори, које су почеле преговоре, тај амерички утицај је пресудан.

Изазивање нестабилности није само порука Македонији да без Запада не може ништа сама да одлучи, него и Русији, Кини и Турској - да на Балкану могу да буду присутне само онолико колико то Запад дозвољава. Истовремено, међу западним савезницима Америка шаље поруку ЕУ да ни Брисел не може без Вашингтона. Све договоре које је ЕУ постигла у Македонији, касније руши америчка мрежа. Шта, на пример, Кини вреде луке у Грчкој ако Америка не дозвољава да ту робу вози железница кроз Македонију, Србију и Мађарску? То је у овом тренутку утолико важније, мада тако не изгледа на први поглед, јер Кина и Америка убрзано заоштравају међусобне односе у Јужном кинеском мору. Турској се поручује да не може бити партнер и Европе и Русије. Турска је веома присутна у Македонији. Преко Македоније се поруке шаљу и Србији и Мађарској. Чак много више Мађарској јер Западу су, по правилу, далеко већи проблем земље које су у његовим системима и које су званично пријатељи.

Занимљив је и положај Бугарске, чланице и ЕУ и НАТО-а. Према тој земљи и Брисел и Вашингтон и даље гаје дубоке сумње, због тесних веза народа те земље са Русијом. Русија је, такође, један од већих инвеститора у Бугарској. Актуелне бугарске владе званично су прозападне и извршавају налоге Брисела, као у случају Јужног тока.

Што се Америке тиче, она је у погледу Балкана много више забринута због утицаја Немачке него Русије или, рецимо, Кине. Немачка је највећи трговински и пословни партнер свих балканских земаља. То је суштина. Као што се десило у Источној Европи.

ЗАМАЈАВАЊЕ ЈАВНОСТИ

БРИСЕЛИ Вашингтон све интензивније крију своје стварне планове и неуспехе саопштењима, па чак и притисцима да Западни Балкан не сме бити препуштен утицају Русије, а ни Кине, и да зато треба убрзати европске интеграције. То је, међутим,  куповање времена, јер ни ЕУ ни Америка немају шта да понуде земљама некадашњег југословенског простора, изузев деструкције и невладиних организација које уместо својих налогодаваца, Брисела и Вашингтона, замајавају локалну јавност.

СУТРА: ЕВРОПСКА УНИЈА НИЈЕ ЈЕФТИНА ОРГАНИЗАЦИЈА

Препоручујемо

Фељтон

3 9

ФЕЉТОН - БРИСЕЛ ДОЗВОЉАВА ОБНАВЉАЊЕ НАЦИЗМА : Мит се одржава и бескрајним, махом бесмисленим, састанцима

11. 10. 2022. у 18:00

Фељтон

4 6

ФЕЉТОН - МИТ О ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ ПОСТАО НЕВИДЉИВА СИЛА: Унија је постала велики бизнис који треба одржати по сваку цену

10. 10. 2022. у 18:00

Фељтон

2 2

ФЕЉТОН - ЛОБИСТИ САСТАВНИ ДЕО БРИСЕЛСКЕ БИРОКРАТИЈЕ: У Европској Унији од 2011. лобирање је постало легално

08. 10. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације