ФЕЉТОН - ЛОБИСТИ САСТАВНИ ДЕО БРИСЕЛСКЕ БИРОКРАТИЈЕ: У Европској Унији од 2011. лобирање је постало легално

БРИСЕЛСКИ коридори власти су за лобисте оно што је Силицијумска долина за високу технологију.

Бриселу има око шест хиљада лобистичких фирми, Фото Танјуг/ АП

У Бриселу обитава око двадесет пет хиљада лобиста разних боја, а тачан број оних који се у земљама чланицама баве заговарањем како би гласали за њима пожељне одлуке нико и не зна.  Главно место њиховог рада је такозвана комитологија, бројни комитети ЕУ у којима се у ствари кроји капа, где бирократе доносе предлоге који се махом усвајају. Ту лобисти иза затворених врата, и за новац, одређују судбину грађана ЕУ. Према доступним подацима, у првој половини 2015. године највише новца за лобирање у ЕУ дала је корпорација Мајкрософт (Microsoft), нафтне компаније британско-холандски Шел (Shell) и амерички Ексонмобил (ExxonMobil), свака по четири и по милиона евра. Потом долази Дојче банка са 3,962 милиона евра, амерички Дау Европа (Dow Europe) са 3,750 милиона, Гугл (Google) са три и по милиона, амерички Џенерал електрик (General Electric) са 3,25 милиона, Сименс (Siemens) са 3,23 милиона, кинески Хуавеј (Huawei) са три и британски БП (некадашњи The British Petroleum Company) са два и по милиона евра.

Иако то нико не жели да призна, широка мрежа лобиста део је структуре бриселске бирократије и, на крају, ЕУ. У ствари, и сама ЕУ је постала лобистичка организација која заступа интересе елите и крупног капитала.

ОД  2011. године, лобирање је у ЕУ постало легално и од тада је регистровано око шест хиљада компанија које се баве заговарањем. Претпоставља се, међутим, да најмање две хиљаде лобистичких канцеларија уопште није регистровано и да користе у основи веома лабаву регулативу јер регистрација, у ствари, није обавезна. Тачан број нико не зна, постоје само процене.

Тако да се не зна поуздано ко за кога ради и ко какав утицај има. Брисел је прави рај за лобисте јер због нејасне и лабаве законске регулативе сви бивши политичари и функционери ЕУ могу одмах да буду ангажовани на лобистичким пословима. Преко њихових веза и за велики новац лако се обезбеђује да пословни интереси лобистичких клијената постану и законска решења у ЕУ. Тако је бивши председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо, некадашњи премијер Португалије и возач аутобуса, постао високи саветник за међународне послове америчке банке Голдман Сакс. Велике корпорације плаћају лобистима у Бриселу, и по хиљаду евра за сат рада.

Тај уносан посао посебно је привукао лобистичке компаније из Америке, које су практично окупирале Брисел. С обзиром на дуже искуство, много су вештије од европских. У том светлу може се закључити да у ЕУ у ствари одлучују амерички лобисти.

ЈЕДАН  од необичнијих примера спреге лобиста, држава и ЕУ јесте регулатива која се тиче аутомобилских мотора. Наиме, зашто је ЕУ донела стандарде који фаворизују аутомобиле са дизел-моторима? Све је почело када је немачки Фолксваген (VW) лансирао нове TDI, дизел-моторе. И тада је почело лобирање према ЕК. Основно поље лобирања била је  (зло)употреба мита о заштити животне средине, који је усмерен на угљен-диоксид, CO2, како би се, наводно, спречиле климатске промене. Пошто дизел-мотори избацују 15% мање угљен-диоксида од бензинских мотора, онда је, да би се, наводно, сачувала планета, покренуто лобирање да се у интересу поштовања климатског споразума из Кјота фаворизују дизел-мотори.

И то је ЕУ.

НАСУПРОТ јавним саопштењима и декларативној одлучности у борби против корупције, она је и даље једно од обележја ЕУ и Брисела. Неуспех искорењивања корупције није изненађујући. То је лепак, веза која спаја европске бирократе из различитих земаља.

Корупција је у срцу процеса који води ка централизацији ЕУ.  Корупција је постала веома присутна у механизмима ЕУ и на неки начин један од основних инструмената политике Брисела и европске елите. Како су се кризе ређале једна за другом, постајући све озбиљније, тако је све чешће коришћен механизам корупције како би се у јавности одржао привид успеха и користи.

Бројни су примери, али ништа се не решава и углавном се своди на нечију заверу и све иде по старом. Још се памти случај из 1999, када је бивша француска премијерка, тада комесар за истраживање, науку и технологију Едит Кресон ухваћена у великом мањку новца у њеном комесаријату док је формално, за високу плату, запослила свог зубара, као „гостујућег научника". За тај посао он нити је био квалификован нити је било шта урадио за ЕК, а камоли да се појавио на „послу". Никоме се, међутим, ништа није десило, а Кресонова је једноставно поднела оставку. Од тада су стално покретане акције реформи трошења новца и искорењивања корупције, али ништа се није десило. ЕУ чак има и свој Суд ревизора (Court of Auditors), али ни они ништа не могу да учине. Једино што могу је да не потпишу завршни рачун, и они тако и поступају, али за то никога није брига. Ако се неко од ревизора осмели да постави питање или јавно нешто каже, одмах бива смењен и све се наставља по старом. На пример, за финансијску 2011. годину, према званичним извештајима ревизора, само 56% ЕУ буџета има документацију о трошковима, без материјалне грешке, а остало је све део корупције и крађе. Једноставно, или нема ваљане или пак никакве документације о тим трошковима. У каснијим извештајима се указује да је 86% трошкова у буџету ЕУ само делимично познато.

Први јавни скандал са разоткривањем корупције десио се 1992. године, са шефом ЕК одељења за Европски монетарни систем (EMS) и монетарну политику Бернардом Конолијем. Он је открио скандале у ЕК и о томе 1995. објавио књигу. Пре него што је књига изашла, ЕК је покренула кампању против њега, забранила му приступ згради ЕК, поставила његову фотографију на улазу као да је терориста и криминалац, наредила му да не напушта Брисел и слала му у ноћне посете мало познате службе безбедности ЕК. На крају, јануара 1996, Коноли је отпуштен.  Немачки канцелар Хелмут Кол је, према сведочењу аутора, лично забранио објављивање Конолијеве књиге на немачком језику. Коноли је посебно критиковао свети пројекат европске елите, Европску монетарну унију (EMU)  која је касније изродила евро и упозоравао да је то скандалозна одлука која ће уништити европски пројекат. Јер, EMU није био интерес ЕУ него само Француске и Немачке. Да би се одржала форма EMU, активирана је широка мрежа корупције.

ФАВОРИЗОВАЊЕ ДИЗЕЛ-МОТОРА

ЕВРОПСКА комисија је сачинила регулативе које стимулишу и дају разне олакшице за дизел-аутомобиле и возила и тако је од средине деведесетих година почео масовни прелазак на дизел-аутомобиле, иако су они далеко штетнији за здравље. Тачно је да дизел-мотори избацују мање угљен-диоксида од бензинских, али истовремено ослобађају огромну количину опасних отрова којих нема код бензинаца. Дизел-мотор избацује четири пута више нитроген-оксида NO 2, него бензински мотор и двадесет два пута више отровних честица које улазе у плућа, мозак и срце. Међу лобистима је била и немачка влада.

СУТРА: СПАСАВАЊЕ ПРЕЗАДУЖЕНИХ ЗЕМАЉА МИМО ЗАКОНА

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - УНИЈА НЕВИДЉИВА РУКА БИРОКРАТА И ДИПЛОМАТА: За Бриселску елиту интеграција је важнија од тога како народ гласа

07. 10. 2022. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - САСТАНЦИ СВИХ КОМИТА ТАЈНИ И БЕЗ ЗАПИСНИКА: Дневни трошак ЕП, за превођење - 130.000 евра

06. 10. 2022. у 18:00

Фељтон

5 2

ФЕЉТОН - УМЕСТО ЈЕДНАКОСТИ ВЛАДА СИСТЕМ ДИКТАТА: На сцени је, у ствари, колосална пљачка европских земаља

05. 10. 2022. у 18:00

Фељтон

2 2

ФЕЉТОН - ГРАЂАНЕ ЕВРОПЕ НИКО НИ ЗА ШТА НЕ ПИТА: У ЕУ о свему одлучује елита, иза затворених врата и у тајности

04. 10. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације