ФЕЉТОН - ТЕРИТОРИЈАЛНЕ ОДБРАНЕ ПОРАЗИЛЕ МОЋНУ ЈНА: Ђилас је стављао запршке у разграничавању република по укусу Броза

ОД ИЗВОРА, Јајца и АВНОЈ-а воде два путића...Којом трасом ће кренути Југославија? За Брозову трасу била је потребна и „тешка механизација“, „радове“ нису могле извести саме омладинске бригаде. За две најтеже препреке били су потребни и „минери“.

Тито и Никола Љубичић, Фото Стеван Крагујевић

Прва од њих је била полиција, унутрашња државна безбедност, УДБ-а, оличена у Ранковићу и друга – славна ЈНА са генералом армије Иваном Гошњаком на челу. УДБ-а се већ била умешала у све, Армија чувар свега. Обе су биле прожете духом југословенства. А обе препреке су биле и додатно цементиране. Предводница су им били вршњаци, идејно блиски и о југословенском путу сагласни. Ранковић и Гошњак су јавно заступали тезу да судбина Југославије зависи од осовине Београд-Загреб, од Србије и Хрватске.

Коју препреку – да Југославија стекне „амортизере“, да може да „федерира“ – прво уклонити? Радови су почели на уклањању обеју, али са различитим интензитетом. Удар на УДБ-у и Ранковића био је интензивнији и за савлађивање лакши. Ранковић је прво проглашен за „српског националисту“ чиме је унапред лишен опште подршке, придодато му је и „завереништво“, афера „прислушкивања“. А полиција, као и свака њена сестра, имала је толико грехова да је није било тешко компромитовати.

Е, друга препрека је била озбиљнија, па су и припреме биле опсежније. А започеле су: По повратку из Велике Британије, где је био војни аташе, Богдан Орешчанин (1916–1978), кордунашки ратни херој и Титов генерал објавио је студију – „Војни аспект борбе за светски мир, националну независност и социјализам“. У њој је изнео тезу – да војна сила, армија једне државе није „неприкосновена“ и није довољан гарант да ће испунити задатак, без обзира како је организована, бројна и опремљена. Започео је са питањем: Зашто Хитлер није извршио инвазију на британска острва, иако му је то био главни циљ за који се дуго припремао?

НИЈЕ, у најкраћем, закључио је Орешчанин, јер није било услова за регрутовање „Пете колоне“ – одлучила је „општа спремност народа“ на отпор агресору. Пресудну улогу приписао је Орешчанин руском народу у ратовима са Наполеоном и Хитлером. И партизански покрет у нас је наведен као „еклатантни пример“ свестраног ангажовања народа. И ту је Орешчанин указао на бројне грешке и пропусте, упирући прст и на самог врховног команданта. Пале су бројне непотребне жртве...

Шта је (и ко је?) могао подстаћи овог војника-дипломату да тако критички иступи и ко му је дозволио да се то и – објави? Орешчанин је у тој студији поентирао: и славној ЈНА је потребна „резервна армија“, није „неприкосновена“, и њој је неопходна подршка у „наоружаном народу“!

Није пао снег да покрије брег...Нови дух чинио је своје. У први мах Орешчанинова идеја је дочекана на нож, посебно у врху ЈНА. Узбудили су се у обавештајним структурама као и у политичким. Најоштрије критике идеја је доживела на затвореним састанцима. Директна мета био је, знало се, први војник до маршала Иван Гошњак. А војна концепција Југославије овог московског ђака и шпанског добровољца се знала: Југославија мора имати једну и јединствену војну силу, Армију која неће бити слабија од њених најопаснијих суседа. За ту своју концепцију имао је политичку сагласност у Ранковићу, а и апсолутну већину у ЈНА, од редова до генерала.

МЕЂУТИМ, није важно ко „има већину“  била је Титова логика која је и овде дошла до пуног изражаја. Следио је и први потез у партији чији се исход унапред назирао. Броз је позвао генерала Јевту Шашића (1917–1998) на чашицу разговора. Шашић је био вишегодишњи руководилац Војне обавештајне службе, КОС-а, и „замолио“ га да одступи корак-
-два са функције, да се одмори, а он већ има за њега оно шта ће успешно даље радити.

Чудно је било да о овој смени није био обавештен Гошњак. Још чудније је било да је на Шашићево место доведен генерал Иван Мишковић, кога је раније исти удаљио?

Заљуљао се троножац Гошњак-Ранковић-Шашић, једна нога му је извучена. Карте су се отвориле. Славна ЈНА мора имати своју поуздану резерву, а то је – наоружани народ.

Схвативши Брозову нову одбрамбену концепцију, Гошњак је изашао са предлогом да он и друг Марко желе да иду у пензију! Полако, о томе одлучује Партија, а не слободна воља. Пензије се морају одрадити и заслужити.

А ОНО најважније било је: У Југославији је створена резервна армија – Територијална одбрана (ТО)! Њени носиоци биле су федералне јединице, републике. Да ли је то био и увод у стварање републичких армија, идеја која није реализована (тражили Македонци) из 1945. године.

А, не! Какве републичке армије? „...Радничка класа организује општенародну одбрану као своју сопствену силу. У даљем развоју концепције општенародне одбране у центру пажње мора бити радни човек...“

То је био Брозов одговор свим неверним Томама, заплашеним од формирања нове оружане силе. Ове речи нису биле намењене као утеха уцвељеним генералима и политичарима – Броз их је изрекао пред студентима Љубљанског универзитета, где је био промовисан у доктора наука.

Територијална одбрана (ТО) је започела да маршира...А како су окончали њени опоненти?

За Ранковића се знало да је био оданији Брозу него апостол Петар Исусу. Али, то му није помогло; уклоњен је са политичке сцене на ружан начин и све до смрти живео је у потпуној изолацији;

ГОШЊАК  је морао своју пензију одрадити, годину дана је само фигурирао као први војник до маршала; Од Брозовог обећања, датог Шашићу, није било ништа. Миљковић, са осталима који су припремали Ранковића за председника Републике поживео је као грешник.

Орешчанин је био виђен, готова ствар, као Гошњакова замена. Уместо Србина из Хрватске, Броз се одлучио за Ужичанина Николу Љубичића. Није погрешио. И своју последњу жељу Броз је поверио верном генералу, да га чува од „зле жене“ и да га сахрани.

Нови дух старог Броза учинио је своје...Тито је умро (1980. године), а како је окончала Територијална одбрана? Након што су убили 39, ранили 163 и заробили 2.405 припадника своје ЈНА, Словенци су иступили из Југославије, омеђили се, прогласили самосталност и стекли међународно признање. То су остварили преко своје ТО, на неуставан начин.

Догодило се да ТО једне федералне јединице порази моћну ЈНА (четврта армија у Европи), да је лиши њеног уставног права и да је понизи. По угледу на Словенце кренули су и у Хрватској и БиХ. И ове ТО су кренуле у рат са ЈНА, али зато произвеле и грађански рат у својим срединама.

И после свега? „Територијална одбрана, таква каква је створена... је била велика подвала.

Она је од самог почетка изграђивана не као израз социјалистичког самоуправљања већ као база и окосница републичких армија...“, оценио је Вељко Кадијевић (1991. године), челник пропале ЈНА.

РОЂЕНИ ПОЛИТИЧАР

У НЕГОВАЊУ  Титовог култа било је много скупоцених ордена, докторских диплома...

Произвођене су и разне приче, од оне класне – да је прави виртуоз за дребангом, преко тога да је стрелац са оком сокола, а тек мачевалац... Да, али је Броз свирао клавир, играо тенис (какав је он само имао сервис?)... Које све и какве вештине су красиле Броза може се нагађати, али да је био – рођени политичар  – то је неоспорно.

ПРЕКО ФУДБАЛА ПЛАСИРА СЕ ВЕЛИКА ПОЛИТИЧКА ИГРА

Препоручујемо

Фељтон

3 2

ФЕЉТОН - СЛОВЕНАЧКО ТРПЉЕЊЕ И РВАЊЕ СА ХРВАТИМА: Словенци су краљевину волели мање од Срба, али више од Хрвата

26. 09. 2022. у 18:00

Фељтон

2 14

ФЕЉТОН - ВРАТНИЦА И СЕДАМ СЕЛА НЕ ЖЕЛЕ У МАКЕДОНИЈУ: У Скопљу још нису опростили војводи Степи што није заузео Солун

25. 09. 2022. у 18:00

Фељтон

2 9

ФЕЉТОН - МАКЕДОНЦИ ТРАЖЕ СОПСТВЕНУ ВОЈСКУ: Милан Грол - „Хрвати неће са Србима – ни у рај“

24. 09. 2022. у 18:00

Фељтон

1 4

ФЕЉТОН - УЗ РИБУ И ВИНО ДЕЉЕНЕ ЦРНА ГОРА И ХЕРЦЕГОВИНА

22. 09. 2022. у 17:41

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације