ФЕЉТОН - РУСКЕ И АМЕРИЧКЕ СЛУЖБЕ ОБИГРАВАЈУ ОКО МАСОНА: Врхунски обавештајац завршио је у Петровој рупи на Голом отоку

Слободан Кљакић

25. 08. 2022. у 18:00

СВЕДОЧЕЊА Милоша Мише Брашића несумњиво имају велику важност у расплитању крајње сложених чворова из српске и југословенске историје у првој половини 20. века. Нажалост, колико нам је познато, тим сведочењима домаћа историографија није посветила дужну пажњу, из којих разлога, такође нам није познато.

ФЕЉТОН - РУСКЕ И АМЕРИЧКЕ СЛУЖБЕ ОБИГРАВАЈУ ОКО МАСОНА: Врхунски обавештајац завршио је у Петровој рупи  на Голом отоку

Вилијам Донован се срео са београдским масонима, Фото"Википедија"

Брашић је нека своја сазнања и непосредна искуства из времена од 1932. до 1954. године изнео на тражење Владимира Дедијера, који је у то време, 1982. године, припремао за објављивање трећи том "Нових прилога за биографију Јосипа броза Тита", књигу посвећену сукобу Југославије и Коминформа између 1948. и 1956. године.

У тој преписци Брашић је посведочо како је, као поуздани совјетски обавештајац, добио радио-станицу, како би у Београду основао нови совјетски обавештајни пункт, поред центра који је деловао у Загребу.

ОВА РАДИО-СТАНИЦА је 1941. дошла до Тита који ју је користио све до почетка немачког десанта на Дрвар у мају 1944. године. Када је реч о историографским реконструкцијама, низ аутора је за ову радио-станицу везивао име чувеног научника Павла Савића, а Брашић није помињан. У сведочењу Владимиру Дедијеру, Брашић је описао како је почео да ради за совјетску обавештајну службу 1932. године. Догодило се то у Бечу, пошто је успео да преко границе пребаци свог кума Стеву Лилића, који га је потом упознао с неименованим делегатом Коминтерне, с којим је имао "дуже разговоре". После тих сусрета, Брашић је у коначници прихватио да ради за совјетску обавештајну службу НКВД, преко везе у Софији. Његов кум Стева Лилић погинуо је касније у Шпанији као добровољац.

"Таквом мом опредељењу", сведочи Брашић, "нарочито је допринела околност што сам, као професионални новинар и доцније политички уредник дневника 'Време', имао прилике да, до танчина, упознам политичку и економску структуру Југославије, затим њен монархо-војни и управно-полицијски комплекс, као и спољне и унутрашње тајне утицаје, планове и тенденције дипломатских иностраних представника, верских конфесија, масона и наших одлучујућих фактора у државној управи."

НЕПРЕКИДНО изложен различитим искушењима и највећим ризицима током рата, укључујући хапшење и неко време проведено у затвору Гестапоа у Краљеву, половином 1944. склонио се у Румунију, у околину Темишвара, да би се у Крајови прикључио једној јединици Црвене армије и затим вратио у Београд.

"По повратку у земљу", сведочи Брашић, "одмах ме је примио Слободан Пенезић Крцун, који ме је, кад сам се одморио, посетио и код куће. Његово мишљење било је да сам за НОБ допринео колико и једна активна борбена јединица, па је то мишљење чешће износио и пред пуковником Светом Лазаревићем."

Отуда и не чуди што је Миша Брашић затим радио "на специјалним пословима у Озни Србије све до одласка совјетских стручњака из земље".

"После Резолуције Информбироа, 1948. ухапшен сам и, када су завршена уобичајена саслушања, спроведен на Голи оток, објекат Р 101. Укупно скоро пет година остао сам изолован из друштва. После мене била је ухапшена и моја старија кћерка, матуранткиња, која је у Пожаревцу и на Голом отоку задржана 13 месеци", наводи Миша Брашић сталоженим тоном у документу који је упутио Владимиру Дедијеру 17. септембра 1982. из Врњачке Бање.

ГОТОВО тридесет година пре тога, 29. јула 1953, у поменутом објекту Р 101 на Голом отоку, познатијем под називом "Петрова рупа", ставио је тачку на свој текст о масонима. У том документу Миша Брашић је изнео и низ личних сведочанства, уз остала, и како је добио налог НКВД-а да већу пажњу посвети деловању српских и југословенских масона.

У овом фељтону ексклузивно, први пут у домаћој јавности, објављујемо краће наводе из Брашићевог сведочења. "У Првом светском рату" - пише наш аутор, "за чије су изазивање оптуживани, масони, играли су замашну улогу, нарочито приликом редиговања Версајског уговора. То је уочио и тадашњи српски државник Никола Пашић, који се за помоћ у остварењу југословенских захтева обратио на масоне, чија је интервенција преко Вилсона и других слободних зидара била ефикасна, што је Пашић више пута истицао.

Тенденције масона изражавале су се пред Други светски рат, за време његовог трајања и после капитулације Немачке, па је интересантно навести о томе неке податке из извора совјетске обавештајне слжбе; која им је је очевидно придавала особиту важност.

Као бившем обавештајцу совјетске обавештајне службе, односноНКВД-а, познато ми је да су се још пре рата Руси знатно интересовали за стање масонске организације код нас, за потенцијал њеног политичко-економског утицаја и за њен политички став.

ПРЕД 27. март 1941. године, пуковник Донован, шеф америчког Сикрет сервиса, већ је био пропутовао кроз Београд и напустио Балкан. Тада, једне вечери, седео сам код Григоријева у београдском дописништву ТАСС-а, у Ђорџа Вашингтона улици, када је дошао шофер совјетског посланства и дао Григоријеву неку цедуљу. Он је прочитао, додао мени и напоменуо да се њена садржина на мене односи. На цедуљици било је само неколико речи, и, по прилици, писало је овако: 'Нека Џин одмах провери да ли се Донован састао и разговарао с југословенским масонима. Самохин'.

Под именом 'Џин' ја сам вођен у совјетској обавештајној служби и под тим именом, после капитулације Југославије, примио од совјетског војног аташеа генерала Самохина, радио-станицу посланства, са налогом да образујем обавештајни центар 'Павлодар' и одржавам сталну везу са Москвом."

"У СМИСЛУ ових инструкција генерала Самохина" - наставља своје сведочење Миша Брашић - "отишао сам одмах код свог пријатеља, масона, др Мише Божића, лекара, но он о томе није знао ништа да ми каже. Обратио сам се мајору Жики Кнежевићу, с којим сам преко његовог брата Николе био кум, да се распита код Радоја Кнежевића или како му је згодније, пошто се патријарх Српске православне цркве лично заинтересовао за тачне податке о тој ствари (Миша Брашић је дуго обављао и дужност секретара за штампу српске Патријаршије). Изабрао сам овакав изговор јер се у то време много полагало на држање православног епископата. Жика ме је обавестио да је Донован имао контакт с неким од масона... У даљем проверавању ове информације, др Миша Симовић, професор Медицинског факултета у Београду, казао ми је да могу да обавестим партијарха да су масони имали могућност да Доновану уруче своје писмено гледиште у односу на стање у Југославији, истичући да масони на угрожавање самосталности и слободе земље гледају исто тако као и православна црква и чине све што је могуће. Све ово саопштио сам генералу Самохину", наводи Милош Брашић.

ЈАКА МРЕЖА ИНФОРМАТОРА

ЗАХВАЉУЈУЋИ положају политичког уредника провладиног листа
"Време", раније успостављеним познанствима и блискост "са појединим председницима влада, министрима, војним командантима, члановима вођстава грађанских странака и извесним масонима", Милош Брашић је развио своју обавештајну мрежу, која је пружала "ненадмашне и непроцењиве могућности". Утолико пре што је његова мрежа информатора "покривала све кључне тачке, протежући се од Софије, преко Вршца, све до Темишвара и Арада".

СУТРА: МАСОНИ ПРЕД СУДОМ НЕДИЋЕВИХ ВЛАСТИ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

НЕОЧЕКИВАНО: Алкараз се одлучио на несвакидашњи потез пред Аустралијан опен (ФОТО)