ФЕЉТОН - МАСОНИ ЈУГОСЛАВИЈЕ ВЕРНИ СВОЈОЈ ОТАЏБИНИ: У Краљевини је било 29 ложа, од тога 16 на територији Србије

ПОЧЕТКОМ фебруара 1919. године, на седници Врховног савета Србије, оджаној у хотелу ,,Гранд“ у Београду, предложено је да се ступи у везу са хрватским масонима, који су 11. јануара у Загребу такође изложили идеју о додиру са српским масонима.

Моша Пијаде на робији, Фото Википедија

Пошто су везе успостављене, седници хрватске ложе ,,Љубав ближњег“ одржаној 8. јуна, присуствовали су у име Врховног савета Србије Јован Алексић, Петар Шрепловић и Дамјан Бранковић. Договорени су детаљи тако да је сутрадан, 9. јуна 1919. године, одржан свечани рад на коме је обављено уједињавање ових слободнозидарских ложа. Тај свечани догађај имао је историјски значај за масоне Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Одлучено је ,,да се на територију наше државе има основати Вел. Ложа СХС 'Југославија', са сједиштем у Београду, која има обухватити под нашом свјетлости радеће хрватске ложе 'Максимилијан Врховац' у Ор.(ијенту) Загреб, 'Будност' у Ор. Осијек, 'Иван Драшковић' у Ор. Загребу, те србијанске ложе 'Слога, Рад и Постојанство', 'Побратим' и 'Шумадија' у Ор. Београду.“

НА ОВОМ свечаном раду привремено је прихваћен нацрт Конституције, наложено је формирање одбора који ће израдити коначни текст тог темељног документа, а онда је за Великог мајстора новостворене Велике ложе СХС ,,Југославија“ изабран Ђорђе Вајферт, као и петнаест чланова старешинства ложе.

У Конституцији је наведено: ,,Сви људи, било којег знања и умења или у ком било стању и положају, будући рођени под једнаким законима природе, имају и једнака права у друштву“.

,,Масони поштују творца свих Светова и толеришу свачију веру. Међутим, Савез не припада никаквој секти или догми; он дакле не врши ни верски ни црквени култ. У њему је сваки Брат мио, које вјере био. Као отворен противник спутавања слободе савести, вероисповести и мишљења, Масонски Савез брани свим легалним средствима ове индивидуалне неприкосновености. А као поборник личног права и убеђења, он је и противник сваког притиска и спречавања верских или политичких убеђења“.

,,МАСОНИ Југославије – наведено је у нацрту Конституције – љубе своју Отаџбину; они су јој одани и верни. Они сматрају својом заповедном дужношћу, да бране њену слободу, самосталност и неповредивост њене целине, сарађујући на подржавању унутрашњег реда и мира ријечју, писмом и делом. Према томе, они могу учествовати у сваком јавном послу; али у томе треба да су руковођени вазда масонским принципима. Јер, овако радећи у својој Отаџбини, они доприносе и благостању свега човечанства.“

,,Масонски савез прима у своју средину слободне људе, доброг гласа  и одушевљене жељом за неговањем врлина и морала у друштву. Он не разбире ни за њихову народност, ни за њихово политичко убеђење, али ни за њихов грађански положај. Али не допушта пропагирање у чланство, већ даје у дискрецији тражена обавештења само утолико, уколико нађе, да би неко од заинтересованих био достојан задругар велике Масонске Породице“.

Као ,,једину највишу масонску власт у држави Срба, Хрвата и Словенаца“, Велику ложу СХС ,,Југославија“ чине Годишња скупштина, Велики Мајстор, Савезно веће, Управно веће и јовановске ложе.

ОДРЕДБАМА нацрта Конституције дефинисан је и начин финансирања рада ложе, а пријем у масонске редове могућ је после навршене 21 године живота, уз једну ограду: ,,Само синови Масона, ако их предложи отац или један од активних Мајстора, а уз пристанак њихових евентуалних старатеља, примају се и по навршетку 20. године као Луфтони“.

На основу скурупулозног истраживања архивске грађе, Зоран Д. Ненезић, на чије се изворе позивамо, у својим радовима наводи да је под заштитом Велике ложе СХС ,,Југославија“, од њеног оснивања до доношења одлуке о ,,самоуспављивању“ 1940. године, било 29 ложа, од тога њих 16 на територији Србије, Јужне Србије и Војводине. Највише их је било у Београду – седам.

ШТА је уједињење ложа значило, Ненезић, коментарише на следећи начин:
,,Српска масонска традиција, стварана у континуитету претходних педесетек година у држави у којој, осим појединачних изузетака, није имала озбиљнијих препрека од државних органа, поседовала је посебно изражену патриотско – националну црту. Она се формирала следећи историјске токове и везујући се за судбину народа којем је и припадала. Српска је масонерија посебно у току балканских и светског рата, имала јасан поглед и јединствену оцену да је држава у опасности, опстанак нације угрожен и да у тим условима које диктира историја мора одговорити на највеће напоре и изазове, како је и било. Свршетак рата донео је, поред ослобођења, слома непријатељске суседне државе која је била стални извор опасности и нову државну заједницу која се чинила најповољнијим решењем. Она је донела делимично решавање српског националног питања у оквиру територијално знатно шире државне границе, али и живот са Хрватима и Словенцима, који су у стварање нове државе уложили кудикамо мање, добили максимално, са јако израженим економским, културним и кофесионалним разликама, у којима се, од самог почетка и налазио извор разграђујућих снага усмерених на деструкцију нове државе.“

,,МАСОНСКА традиција југословенских крајева који су ушли у састав нове државе – наставља Ненезић – била је кудикамо другачија од српске. Код масона Хрвата (Словенаца масона је био занемарљив број и сви су били на позицијама југословенске идеје) постојале су три струје, са сопственим наслеђем и својим идејама које су утицале на даљи живот масонске организације у новој држави. Бројно и утицајем најслабија била је грана која је ишла ка новој нагодби са Мађарима у бившој Двојној монархији. Најјаче изражена струја водила је ка покушајима и залагањима за тријализмом, док је политички најбоље организован била она струја код масона у Хрватској, у којој је био и велики број Срба, која је била за државну заједницу са Србијом, али подељена у погледу њеног будућег уређења као централистичке или федералистичке државе.“

Велика Ложа СХС ,,Југославија“ убрзо је постала члан Интернационалне Масонске Асоцијације (ИМА), основане у другој половини октобра 1921. године. Имала је и своја гласила ,,Неимар“, штампан у Београду и за ширу јавност, као и ,,Шестар“, објављиван у Загребу, искључиво намењен масонима. Оба ова часописа, мада су штампани на малом броју страница, имали су знатан утицај не само у масонским, него и у ширим круговима. У њима су сарађивали већ одавно осведочени слободни зидари.

КОМУНИСТА СЛОБОДНИ ЗИДАР

У БРАТСТВО, у ложу ,,Побратим“, примљен је сликар и новинар Моша Пијаде још 1911. године. Отуда је разумљиво што се на једној прилично оштећеној фотографији из 1918. године, види Пијаде у непосредној близини престолонаследника Александра Карађорђевића, такође масона, на дочеку регента у Београду, по окончању ратнх дејстава у којима је престолонаследник учествовао. Као револуционар и члан илегалне КПЈ, Моша Пијаде је 1925. због штампарске кривице осуђен на 20 година затвора и потом на робији превео ,,Капитал” Карла Маркса. Потписао је тај превод псеудоним М. Поробић, под којим је и примљен у масонску ложу ,,Побратим“.

СУТРА: СЛОБОДНИ ЗИДАРИ РАДЕ У ТИШИНИ И БЕЗ ЛАРМЕ

Препоручујемо

Фељтон

4 9

ФЕЉТОН - РАТА БИ БИЛО И БЕЗ АТЕНТАТА У САРАЈЕВУ: Масони су открили тајни договор Беча и Берлина о нападу на Србију

04. 08. 2022. у 18:00

Фељтон

3 12

ФЕЉТОН - РАСЦЕП СРПСКЕ И МАЂАРСКЕ ЛОЖЕ: Мало се зна да је војвода Живојин Мишић био осведочени масон

03. 08. 2022. у 18:00

Фељтон

1 5

ФЕЉТОН - СЛОБОДНИ ЗИДАРИ НА ЧЕЛУ ЗАВЕРЕНИКА: Масони су открили планове Беча о анексији Босне и Херцеговине

02. 08. 2022. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - СРБИЈА ИЗМЕЂУ СЦИЛЕ И ХАРИБДЕ: Од октобра 1876. у Београду је почела да ради ложа "Светлост Балкана"

01. 08. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације