ФЕЉТОН - РАТА БИ БИЛО И БЕЗ АТЕНТАТА У САРАЈЕВУ: Масони су открили тајни договор Беча и Берлина о нападу на Србију

ПОШТО су балкански ратови окончани, изгледало је да ће земља и народ почети с уживањем плодова трајног мира, а да ће српски масони у таквим условим дати свој допринос развоју земље, јачању њених установа, економије, културе и просвећености народа. Уместо тога, Србија је убрзо уведена у ново гротло рата.

Фото Википедија

На оно што ће се догодити, Николу Пашића је већ у пролеће 1914. опет упозорио Дамјан Бранковић. Индустријалац познат у Европи, поготово у Немачкој, заступник моћних корпорација ,,Круп“, ,,Маузер“ и ,,Севернонемачки лојд“, Бранковић је пренео Пашићу обавештење које му је у Берлину, у највећем поверењу, саопштио директор компаније ,,Круп“: у јануару 1914. у дворцу Конопиште, , договорили су предстојећи напад на Србију, пошто је Немачка за то дала одрешене руке Аустрији. Ултиматум је већ био спреман, али је недостајао уверљив повод.

Нема сумње, после оног обавештења о анексији Босне и Херецеговине пре шест година, Пашић је сада обавештењу које му је пренео Дамјан Бранковић, поклонио много већу, дужну пажњу.  

УБРЗО је уследио атентат који је Гаврило Принцип извршио у Сарајеву 28. јуна 1914, усмртивши аустријског престолонаследника Франца Фердинанда. Беч и Берлин су сада имали повод да Србији саспу у лице ултиматум, који Србија није прихватила. Први светски рат је почео 28. јула, објавом Беча да је у рату са Србијом. Сутрадан, 29. јула 1914, бомбардован је Београд са аустријског бродовља на Сави и Дунаву, подно Калемегдана.

Србија је у том рату дала огромне жртве – коса смрти однела је 1,3 милиона људских живота (28 одсто од укупног броја становника, 62 одсто мушких глава) а материјална разарања прогутала су половину националних резерви Србије (између седам и десет милијарди златних франака по ценама из 1914). Први светски рат у коме су с лица земље збирисане четири моћне империје – руска, немачка, аустро–угарска и отоманска – истовремено је отворио простор за остварење снова милиона људи о националном ослобођењу.

У случају српског и других јужнословенских народа то је значило уједињење у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, која је проглашена 1. децембра 1918. у победничком славом овенчаном Београду.

КОНАЧНОЈ  победи и уједињењу свој допринос дали су и слободни зидари, којих је било и у раније основаним националним организацијама ,,Народна одбрана“ (основана 8. октобра 1908) и ,,Уједињење или смрт“ (чији је устав потписан 9. маја 1911). У њиховом раду од нарочитог значаја била је активност масона: новинара Љубе Јовановића Чупе, официра Милана Гавриловића, Божина Симића, Стевана Шапинца и Александра Илића, правника Бранка Божовића, тада државних чиновника Миливоја А. Јовановића и др Милана Гавриловића, те сарадника часописа ,,Словенски југ“ Јована Милосављевића.
Према неким изворима масон је био и Војислав Танкосић.

Када је после победе у Церској бици Србија кренула да формулише ратне циљеве, на предлог Слободана Јовановића ангажовани су Љуба Јовановић, Александар Белић, Никола Стојановић и други угледници, уз консултовање Косте Јовановића, Ника Жупанича и Богдана Поповића. У овој групи масони нису били једино Јован Цвијић и Иво Латас.  

НА САСТАНКУ у Нишу 27. октобра 1914, Никола Пашић и Божидар Марковић, Никола Стојановић и Душан Васиљевић, сва тројица масони, усвојили су коначни југословенски програм који може да окупи све југословенски оријентисане прваке Хрвата и Словенаца, а онда је Србија усвојила и ратни програм, познат као ,,Нишка декларација“, 7. децембра 1914. године.

На иницијативу српске владе покренуто је и питање оснивања ,,Југословенског одбора“, о чему је одлука донета на састанку у Фиренци, одржаном од 22. и 25. новембра. Одбор је коначно конституисан 30. априла 1915. у Лондону, а његови чланови биће готово искључиво слободни зидари – од Срба: Милан Сршкић, Вељко Петровић, Никола Стојановић, Божа Марковић, Павле Поповић; од Хрвата: Фране Супило, Иван Мештровић, Хинко Хинковић, Љубо Леонтић, Динко Тринајстић; од Словенаца: Драго Марушић, Богумил Вошњак, Нико Жупанич.

Када је Србија поле повлачења владе и војске у зиму 1915. постала ,,држава у егзилу“, како је то формулисао пре неколико година преминули професор др Брана Димитријевић, највећи број српских масона такође се нашао ван окупиране Србије, што је значило и привремени прекид њиховог ритуалног рада у отаџбини.

ЂОРЂЕ Вајферт је у Марсељу организовао Врховни Савет Србије, пошто је, према његовим речима, ,,слободно зидарство у Француској било, у оно доба, најприступачније за третирање националних питања“. Окупио је бројне српске масоне који су ишли у Лондон, Париз, Женеву, Петроград, онда у Канаду и Америку, где су бранили интересе Србије. Све је то чињено у непосредној сарадњи са српском владом.

Како тврди Зоран Д. Ненезић, на основу увида у изворну архивску грађу, ,,Никола Пашић је преко Вајферта, Јовановића и других српских слободних зидара успео да, првенствено у француске ложе, убаци већи број владиних службеника, јавних радника, дипломата, па чак и чланова владе. Тада су у слободнозидарски савез ушли, поред осталих, М. Спалајковић, Б. Чолак – Антић, М. Трифковић, В. Маринковић, Ж. Балугџић, М. Бошковић“.

Залагањем српских и хрватских масона Велики Оријент Француске је крајем пролећа 1917. донео резолуцију којом је прихватио програм јужнословенског уједињења, а остварењу тог циља послужиле су и многе брошуре, памфлети, прогласи и новински текстови, било да су их писали српски и хрватски масони, или да су то чинили инострани аутори на које су они непосредно утицали.  

У ОВЕМ погледу је од нарочитог значаја био ,,Српски новински биро“ којим је у Женеви руководио масон Божа Јанковић. Југословенски масони, Васа У. Јовановић и Хинко Хинковић, обавили су успешне мисије и у Америци пре него што је ушла у рат почетком априла 1917, а о деловању у САД славног Михајла Пупина, такође масона, да се и не говори. Хинковић је са Томашом Масариком посетио и председника САД Вудра Вилсона.

Када је рат завршен, на Конференција мира у Версају, масони су дали нови, важан допринос одбрани интереса Краљевине СХС.

Уједињавању јужнословенских народа у самосталну државну и политичку заједницу, као што смо видели, изузетан допринос дали су српски масони, чија је то била идеја водиља од самих почетака њиховог рада у Србији, у последњим годинама 19. и првим годинама 19. века.

УЈЕДИЊЕЊЕ МАСОНА

СНАЖНА  потпора коју је је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца имала управо у масонским круговима Европе и Америке у том времену, само је допринела, без обзира на све унутрашње зађевице и напетости које су пратиле рађање те нове државе, знатном јачању слободнозидарског братства у јужнословенским земљама.  Услов за то био је обједињавање овдашњих масонских ложа из Србије са онима из дојучерашњих аустроугарских земаља, у јединствену, југословенску масонску заједницу.Уједињење је обављено 9. јула 1919. године у Загребу, када су ложе из Хрватске, Босне и Херцеговине, заједно са масонском браћом из српских ложа, формирале Велику ложу ,,Југославија“. Изабрано је Савезно веће, а за великог мајстора Ђорђе Вајферт, тада гувернер Народне банке, масон већ безмало тридесет година.

СУТРА: СЛОБОДНИ ЗИДАРИ У ДОКУМЕНТИМА УДБЕ

Препоручујемо

Фељтон

1 5

ФЕЉТОН - СЛОБОДНИ ЗИДАРИ НА ЧЕЛУ ЗАВЕРЕНИКА: Масони су открили планове Беча о анексији Босне и Херцеговине

02. 08. 2022. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - СРБИЈА ИЗМЕЂУ СЦИЛЕ И ХАРИБДЕ: Од октобра 1876. у Београду је почела да ради ложа "Светлост Балкана"

01. 08. 2022. у 18:00

Фељтон

0 9

МАСОНИ ПОТУКЛИ ПОБУЊЕНЕ ЈАНИЧАРЕ: Када је 1804. букнуо устанак, уз Карађорђа је био масон Јанко Катић

31. 07. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације