ФЕЉТОН - РАСЦЕП СРПСКЕ И МАЂАРСКЕ ЛОЖЕ: Мало се зна да је војвода Живојин Мишић био осведочени масон

БЕЧ је 6. октобра 1908. прогласио анексију Босне и Херцеговине, у координацији са Софијом, која је дан раније прогласила независност Бугарске.

Фото Википедија

Вест о анексији одјекнула је у Србији као бомба, ,,Политика” је реаговала истог дана, а на чело београдских демонстрација, јашући белог коња, ставио се Бранислав Нушић.   

Убрзо су истим поводом уследили одјеци и на страни, о чему сведочи и насловна страна познатог париског илустрованог листа ,,Мали журнал” на којој је приказано како се поново распаљује Источно питање.

Ложа „Побратим” која је од 1905. стабилизовала свој рад, потврдила је узлет баш у време анексионе кризе. У ложу су примани нови припадници слободнозидарског братства, међу којима је 1909. био и Живојин Мишић, пензионисан као пуковник још 1903. године. Пошто је отворена анексиона криза био је реактивиран на лични захтев начелника Врховне команде генерала Радомира Путника, чији је Мишић постао заменик. Захваљујући томе саставили су ратни план за могући рат против Аустроугарске.

ЗБОГ анексионе кризе, српски масони су направили радикални раскид с Великом ложом Угарске, после чега је уследило тешње повезивање с Великим Оријентом Француске, пре свега захваљујући залагањима Милована Миловановића, тада министра спољних послова.

Зато је у Београду 1909. основана ложа „Уједињење”, која се одмах повезала с хрватском ложом „Љубав ближњем”, у чијем су се раду ангажовали и неки чланови ложе „Побратим”.

У ложу „Уједињење” примљен је и учесник четничке акције у Старој и Јужној Србији, париски ђак Милан Гавриловић, који ће од 1923. до 1930. бити главни уредник „Политике”.

Када је дошло до расцепа између ложе ,,Побратим“ и Велике симболичке ложе Угарске у време анексионе кризе, у Београду је, као што смо навели, крајем фебруара 1909. основана масонска ложа ,,Уједињење” под заштитом Великог Оријента Француске. За старешину ложе изгласан је индустријалац Васа У. Јовановић, секретар министарства привреде, један од оснивача комитског покрета у Македонији, касније уредник националног листа ,,Пијемонт“ и припадник тајног удружења ,,Уједињење или смрт“.

ЛОЖА  ,,Шумадија“, која је основана крајем априла 1910. у Београду, ставила се под заштиту Велике ложе Хамбурга, а онда је у фебруару 1912. обновљен и рад раније успаване ложе ,,Слога, рад и постојанство“.

Упркос несумњивим иностраним утицајима у шароликом савезу српских масона, све брже је сазревала идеја о формулисању главних праваца националне политике и националног рада, пре свега у Јужној и Старој Србији. Зато је била све израженија и потреба да се оснују Врховни савет и Велика ложа Србије.

Опредељујући се за високу масонску власт која ће им обезбедити осамостаљивање, српски масони су изабрали Врховни Савет Грчке, чији је специјални делегат 10. маја 1912. узидгао на 33. степен десеторицу српских масона. Потом је прочитан Патент о оснивању Врховног савета Србије у Београду, а за великог командера и великог мајстора изабран је познати индустријалац и осведочени слободни зидар Ђорђе Вајферт.

НЕКОЛИКО  дана после оснивања Врховног савета Србије, 13/14. маја 1912. обављено је свечано и ритуално освећивање масонског храма у Београду, у Студеничкој улици. Примајући старошкотски систем, српски масони су коначно стекли самосталност, која је брзо, после само пет месеци, потврђена на интернационалној конференцији слободних зидара, одржаној у Вашингтону од 7. до 12. октобра 1912.

Српску масонерију заступао је Душан Миличевић, чији је извештај о том важном догађају објављен 1914. у првом броју масонског дискретног гласила ,,Неимар“, органа Врховног савета Србије. Вероватно би ,,Неимар“ почео да излази и раније, да током бављења Миличевића у Вашингтону Србија није морала у још један, а убрзо и у нови рат.

Први Балкански рат је трајао од 8. октобра 1912. до 30. маја 1913, а други Балкански рат од 29. јуна до 10. августа 1913. године. Уз велике људске и материјалне жртве Србија је увећала своју територију за 23.000 км2 а проширењем територије повећала становништво за милион и по људи.

У ОБА  балканска рата, велики допринос дали су српски масони, истичући се на различитим пољима. Од посебног значаја било је деловање Живојина Мишића, који је као помоћник начелника Врховне команде војводе Радомира Путника, ,,у најтежим тренуцима својим оптимизмом и чврстином карактера одржавао и самог Путника у уверењу у добар исход операција српске војске“. У историографији се за тај допринос одавно зна, али све до средине 80-их није било помена да је Мишић примљен у ложу ,,Побратим“ 1909. године.

Још мање се знало за доприносе Дамјана Бранковића који је захваљујући изузетним способностима и чврсто успостављеним масонским везама, дискретно скриваним од очију шире јавности, а поготово од очију и ушију шпијунских мрежа разгранатих по Европи, обезбедио да претходно, у време ,,царинске блокаде“ – у времену изузетно тешком – Србија извози месо у Немачку. Успео је у настојању да Француска омогући Србији кредит од 98 милиона златних франака под повољним условима, што је отворило простор за куповину модерних артиљерских оруђа, којима су замењена она већ одавно застарела.Од нарочитог значаја био је увоз великих количина жита из Русије, преко Варне, чиме је Бранковић спасао Србију од тешког искушења глади. Успешно је обавио и сложену акцију, повезану с многим перипетијама, да Србија увезе из Чешке и Немачке модерне локомотиве у предвечерје балканских ратова, што ће у рату омогућити брзо пребацивање српских трупа.

ТОКОМ само две недеље, Дамјан Бранковић је паралелно из Русије пребацио 2.000 купљених коња, што је у рату који је брзо закуцао на врата, обезбедило српској војсци да брзим маневрима, захваљујући коњској вучи, мења позиције артиљеријских оруђа купљених у Француској. 

О свим овим и другим подвизима Дамјана Бранковића, вредан документарни телевизијски филм снимио је песник и колега новинар Драган Коларевић, у оквиру свог изузетног серијала о српским масонима који је не тако давно емитован на програмима Телевизије Београд.

Душан Миличевић, који је заступао српске масоне на међународној коференцији у Вашингтону, по повратку у Србију и уласку у рат, испољио је 1913. посебну, личну војничку храброст, због чега је одликован Орденом Белог орла и Орденом за храброст. Да не набрајамо и друга имена.

ОСТВАРЕНИ СНОВИ

ЂОРЂЕ Вајферт у ,,Првој Посланици најмоћнијег Суверена Врховног Савета од 7. септембра 1913“, је изнео следећи став:,,Оснивањем Врховног Савета Србије, ове велике и највише Слободнозидарске Власти у Масонству, наши снови су оживотворени. Пред нама је један уистину велики и епохални свршени чин којим је ауторитет Слободног Зидарства уздигнут... Тим чином је Српско Слободно Зидарство широм света признато и изједначено са свим масонским установама. Нема тога Србина Масона који се овом чину не радује; јер, од дојакојашњих Радионица наших, ми имамо сада потпуно независну и самосталну Велику Управу своју.“

СУТРА: РАТА БИ БИЛО И БЕЗ АТЕНТАТА У САРАЈЕВУ

Препоручујемо

Фељтон

1 5

ФЕЉТОН - СЛОБОДНИ ЗИДАРИ НА ЧЕЛУ ЗАВЕРЕНИКА: Масони су открили планове Беча о анексији Босне и Херцеговине

02. 08. 2022. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - СРБИЈА ИЗМЕЂУ СЦИЛЕ И ХАРИБДЕ: Од октобра 1876. у Београду је почела да ради ложа "Светлост Балкана"

01. 08. 2022. у 18:00

Фељтон

0 9

МАСОНИ ПОТУКЛИ ПОБУЊЕНЕ ЈАНИЧАРЕ: Када је 1804. букнуо устанак, уз Карађорђа је био масон Јанко Катић

31. 07. 2022. у 18:00

Фељтон

0 7

ФЕЉТОН - ЦРКВЕНИ УГЛЕДНИК И СЛОБОДНИ ЗИДАР: Значајан је био утицај масона просветитеља на српске ауторе

30. 07. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације