ФЕЉТОН - ТРАГИЧАН КРАЈ ВОЈСКЕ ГЕНЕРАЛА МИХАИЛОВИЋА: Американци су наредили Чича Дражи да се врати у Србију

МУСЛИМАНИ Босне и Херцеговине су покушавали да искупе грех сарадње са нацистима у разбијању југословенске државе, па су настојали да на свим странама добију нове и поузданије савезнике.

Фото: Архив "Новости"

Ствара се цела мрежа муслиманских четничких група. Најзначајнија је у Мостару око др Исмета Поповца, али поред њега још и одреда Мустафе Пашића, Фехима Мусакадића, Халила Чолакхоџића, Јусуфа Узуновића, две хиљаде бораца муслиманске милиције Хасана Звиздића. Већи део муслиманског становништва је пристајао уз партизанске војне формације. Муслимани у Сарајеву, који су били главни носиоци сарадње са нацистичком окупацијом, покушавају да створе једну посебну Муслиманску војску, на чијем челу је хафиз Мухамед Панџа. Преговарали су са четницима, па са партизанима и на крају се вратили кући. У још живој организацији "Младих муслимана" остао је помен и на матуранта сарајевске гимназије Алију Изетбеговића. Држао је надахнуте говоре, али на крају изврдао да оде у шуму муслиманској герили у настајању. У Босанској Крајини је Хуска Миљковић имао свој одред. У доба највећег успона имали су 4.000 бораца у 12 батаљона. Певали су "Куда Хуска труска, ту је земља турска". Партизани су га придобили на своју страну, а затим из потаје ликвидирали. Најдуже се држао одред Исмета Поповца, који је постао језгро муслиманског окупљања око четничког покрета Драже Михаиловића, марширао до аустријске границе и на крају на Зиданом мосту био пострељан. Сам Поповац ликвидиран је у Херцеговини.

У ТАКВИМ околностима општег расула постојала је нека недовољно видљива рука која покушава да све ове снаге блиске генералу Михаиловићу окупи у општу југословенску целину. Једна Југословенска војска у отаџбини (ЈВО) се ствара 1. децембра 1944. Научна литература није разгрнула маглу која око овог постоји. Било је замишљено да се у четничком покрету скупе хрватске, словеначке и муслиманске јединице. Помиње се да постоје три армије и један корпус. На челу Хрватске армије је генерал Матија Парац, на челу сличне Српске армије је предвиђен генерал Мирослав Трифуновић, а Словеначке армије Иван Презељ. Муслимански корпуси су помен о свом заповеднику оставили у нерешеној шифри. Ова југословенска војска поново ће оживети тек у априлу и мају 1945, када је постојао покушај да се око генерала Миодрага Дамјановића у Љубљани створи снага која ће пре партизана ослободити северну територију Југославије. Било је касно.

Комунисти су хрватском народу ослобађали Ријеку и Истру, а словеначком Трст и Јулијску Крајину. Душа и тих народа је ишла у том правцу. Немци су покушавали да скупе остатке четничких јединица Момчила Ђујића и Добросава Јевђевића, Љотићев корпус под командом генерала Одила Глобоцника.

ПОКУШАЈ генерала Михаиловића да почетком јануара 1945. са десет хиљада војника ослободи Тузлу, није успео. У марту 1945. почиње повлачење у Србију, где су били убеђени да ће у горама привући већину српског народа против комуниста. Пре тога су постојали контакти са хрватским поглавником Павелићем, вођом Хрвата у сенци, Влатком Мачеком и надбискупом Степинцем. На суђењу је генерал Михаиловић порицао да је те везе лично водио. Није тачна слика коју је идеолошка пропаганда победника након рата 1945. створила, као да је то била капитулација пред фашизмом и поистовећивање с њим.

Истраживачи морају засукати рукаве да истраже могућност да су западни савезници још држали гвожђе у ватри сепаратног мира са Немачком, да одбаце фашизам и остатак војске и установа прикупе око краљевске "Југословенске војске" под командом генерала Михаиловића. Хрватски поглавник се помирио да му је још остало да прави услуге победницима и покушава да омогући пролаз четничким снагама до Словеније. Црногорски и део србијанских четника су масакрирале усташе Макса Лубурића. На мистериозан начин је био заклан и Драгиша Васић.

ПРИ ПОКУШАЈУ пробијања натраг у Србију, снаге генерала Михаиловића су до 12. маја 1945. доживеле трагичан крај. Остали су неми споменици запуштених стратишта на подручју Зеленгоре и Сутјеске, села Закмур и Булози. Сматра се да је погинуло и, након заробљавања, ликвидирано 9.235 бораца и око 300 официра. Генерал Михаиловић је успео да се извуче, пређе на српску страну. Захваљујући издаји је био ухваћен, осуђен на смрт и стрељан 18. јуна 1946. У литератури постоји мишљење да је Михаиловић одустао од плана пробијања у Словенију по америчкој наредби да се врати у Србију.

У српској, а и целој југословенској научној литератури, остао је неодужен истраживачки дуг да се објасне и реше недоумице око слома хрватске усташке државе и ослобођења северних делова Југославије. Зашто је Трст био ослобођен 1. маја 1945, Загреб 8. маја, а остатак до аустријске границе касније? Остало је крајње магловито држање Ватикана. У мемоарским белешкама преживелих помиње се покушај римског папе да у Хрватској створи Мачекову војску. Ова загонетка се не може решити, пре него што се завири у документа о Титовој посети Ватикану 1944. Остао је недоказан утисак да се сусрет маршала Тита са Пијем XII догодио, да о томе постоје и документи у Ватиканском архиву. Наравно, већа је опасност да се у то без нових доказа верује, него да се остане у данашњим шкртим маглама.

ВАТИКАНСКИ кандидат за новог хрватског вођу у федеративној Краљевини Југославији Влатко Мачек је из Загреба отишао према Аустрији пред огромном колоном од преко 400.000 људи. Поглавник му је уступио аутомобил и оружану заштиту. То је исто понудио и утицајном књижевнику Мирославу Крлежи, али се он радије определио да води један суд части хрватским интелектуалцима због греха колаборације са фашизмом. Најпре је кажњен велики песник Тин Ујевић, забраном објављивања дуги низ година. Међу хрватском војском у повлачењу је била и формација под командом генерала Матије Параца. Ту су се измешали муслимански четници Исмета Поповца са остацима групе генерала Недића и Љотићевим јединицама. Четири немачке дивизије су сматрале да имају приоритет у пробијању до првих британских стража и успоравале овај трагични марш. Четничка хрватска армија генерала Матије Параца била је најзначајнија војна снага, али се то може доказивати само нагађањем и кукањем да нико није установио колико је ту било људи под пушкама. О тој Мачековој војсци се мало зна.

ВЕЛИКА ЗАБЛУДА ДОМОБРАНА

У СВОЈИМ успоменама домобрански официр фра Отон Кнезовић описао је како су из Загреба кренули 7. маја, само један дан пре уласка партизанских јединица: "Већина нас није уопће знала да ћемо се повлачити. Тек дан прије чули смо да ћемо се повлачити с војском у Словенију до Цеља. Рекли су нам да ћемо се тамо предати Енглезима и да ћемо се за неколико дана вратити кући. Зато је наше повлачење сличило више каквом тријумфу него трагедији, коју је мало тко предвиђао. Ми смо ишли на сигурно, јер смо били тврдо увјерени да постоји неки споразум између нас и Англосаса. Зато је наше повлачење пратила пјесма кроз цијело вријеме, затим свирка и пуцњава пушака, ручних граната као да идемо на веселу свадбу! Путем је погинуло двадесетак наших људи, јер је објесна омладина пуцала и бацала гранате у потоке и долине не знајући да тамо има чељади".

СУТРА: КРАЉЕВА ВЛАДА ПОСТАЈЕ ТИТОВО МИНИСТАРСТВО

Препоручујемо

Фељтон

0 9

ФЕЉТОН - ЧЕТНИЦИ ПОРАЖЕНИ ЗА ЗЕЛЕНИМ СТОЛОМ: Без Црвене армије партизани не би могли да ослободе Београд

24. 07. 2022. у 18:00

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - ОСТРВО ВИС ПОСТАЈЕ ТИТОВА ПРЕСТОНИЦА: Ватикан главни кривац за геноцид над Србима придружио се победницима

23. 07. 2022. у 18:00

Фељтон

2 9

ФЕЉТОН - БОМБАРДОВАЊЕ ХРВАТСКЕ ЗАУСТАВЉЕНО ИЗ ВАТИКАНА: Срби су под немачком окупацијом постали дивљач за одстрел

22. 07. 2022. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - АМЕРИКАНЦИ ПРЕГОВАРАЈУ СА НЕМЦИМА ПРЕКО ДРАЖЕ: Британци су тврдили да се претерује са српским жртвама

21. 07. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације