ФЕЉТОН - БОМБАРДОВАЊЕ ХРВАТСКЕ ЗАУСТАВЉЕНО ИЗ ВАТИКАНА: Срби су под немачком окупацијом постали дивљач за одстрел
ОД почетка 1944. контакти Американаца са Немцима вршени су преко Хитлеровог посебног изасланика за Југоисточну Европу, Хермана Нојбахера.
Радило се о једном спретном и толерантном функционеру високог поверења и утицаја. Пре рата је био градоначелник Беча, па посланик у Румунији. Од 1943. први задатак му је био да ствара "Велику Албанију", као независну државу потпуно одвојену од Италије. Као реалиста, видео је да је политика према Србима била потпуни промашај. Написао је да су Срби под окупацијом постали дивљач за одстрел, коју је свако имао право да убија. У мемоарима ("Sonderauftrag Soudost 1940-1945") он вели да је амерички изасланик у штабу генерала Михаиловића Макдауел водио ове преговоре с њим. Крајем јула, или почетком августа 1944, били су последњи и најзначајнији покушаји. Макдауел је поручио да његова влада жели да преговара са немачким вођством. Најпре се радило о судбини немачке војске на Балкану, али је поручио "да има пуномоћ да разговара и о стварима које се не односе само на Балкан".
АМЕРИЧКИ стратези су брзо схватили да рат против совјетске армије не би могли добити. Морали су се с њом споразумевати. Сви који су до 1943. у херцеговачким селима преживели рат добро се сећају четничких народних зборова, где се са трибине хвале енглески савезници, а то све слуша немачки официр свечано посађен одмах до говорника. Оно што су четници радили са италијанском војском, предајући листе комунистичких симпатизера, радили су и са немачком после тога. Било је упадљиво да се у свим местима уз леву обалу Неретве налазе униформисани представници четника.
Хитлер је 22. августа 1944. коначно дао пристанак за "мале тактичке маневре с покретом Драже Михаиловића". Вероватно иза тога стоји чињеница да су тиме отварали веће могућности за контакте с представницима западних савезника. Након ослобођења Београда 20. октобра, сам ће генерал Михаиловић слати поруке да одобрава ову сарадњу, а 3. новембра ће мајор Јевђевић у име четничке команде склопити договор о заједничком маршу четника и Немаца на север.
Четнички покрет се не може отрести оптужби за колаборацију, али би историчари морали закључити да је најгора колаборација била са формално британским савезницима. То нису били савезнички односи, него грешка да се цели политички програм и циљеви покрета препусте у руке избегличке владе и британске иза ње. Пријатељство партизана са савезницима је прерасло у војну сарадњу. Крајем рата 1945, водили су једну европску армију од 700.000 људи. Четницима је остајало да своју лојалност доказују помагањем обореним америчким авијатичарима.
ЈЕДАН преживели амерички пилот Ричард Фелман, у "Успоменама о савезу генерала Михаиловића и мене" (1964) описао је одлазак велике групе спасених авијатичара у Прањанима за Бари 12. августа 1944. Генерал је дошао у пратњи стотину бучне деце. Постројио је хиљаду својих људи у част америчких спасеника. Супруга Драгише Васића знала је енглески језик и преводила. Седећи на једном камену, Михаиловић се жалио да су га савезници напустили. Међу сталним похвалама, Фелман је забележио да су сви авијатичари у формацији од 250 летећих тврђава добијали штампане инструкције, да се, у случају заробљавања, одмах предају људима са црвеном звездом на капама, а не четницима, "јер они режу уши".
Таквих испраћаја савезничких пилота назад у њихове италијанске базе било је више и са четничке и са партизанске стране. На једном испраћају више авијатичара окупљених у бази Херцеговачког партизанског одреда у Доњем Храсну у то време приређена је народна светковина, а британски пилот на капу пришио црвену звезду. Немци су поправљали неке оборене летеће тврђаве, па их са својом посадом убацивали у огромне ескадриле и водиле у зоне најгушће одбране. Прелетање од неколико часова више стотина авиона, најмање по два у једном реду, са сталним облетањем лакших авиона за одбрану, био је спектакл који је дневно посматрала цела Југославија. Из италијанских база, највише око Фође тукли су Беч, Будимпешту, ланац југословенских градова и румунска нафтна поља.
ПОСТОЈАЛА је сарадња савезничке авијације и партизанских снага. Врховни штаб је одређивао циљеве напада. Најпре је Задар етнички очишћен од италијанског становништва.
Београд је бомбардован 11 пута, први пут на Васкрс 1944, кад је погинуло 1.160 људи, као и сви значајнији градови у Србији, у Црној Гори Подгорица, где је била велика концентрација четника. Због интервенције Ватикана, Загреб је поштеђен огњеног палацања те аждаје. И краљевска влада у Лондону је саветовала које циљеве треба бомбардовати, Предраг Митић, југословенски ваздухопловац из тога времена, 18. маја 2004. објавио је изјаву коју му је о бомбардовању казивао британски генерал Фицрој Маклејн. Циљеве бомбардовања је одређивао партизански Врховни штаб. У Лесковцу је погинуло око две хиљаде људи. После бомбардовања Сплита, који је доживљаван као једно од упоришта генерала Михаиловића, Ватикан је интервенисао, па су циљеви по Хрватској били од тада поштеђени. Лако је било израчунати да је од савезничког бомбардовања српских градова у њима погинуло више невиних становника, него приликом немачког бомбардовања 6. априла 1941. У научној и мемоарској литератури није рашчишћено и спорење зашто су поред два српска заробљеничка логора око Солуна, бомбардовани и неки логори у Немачкој. Бомбардован је логор Оснабрик и убијено је 116 српских официра, као и део логора Јасеновац.
САВЕЗНИЧКО бомбардовање српских градова крајем рата остало је нерешен изазов и у модерној науци и у политици. Најпре је окупациона "Влада народног спаса" генерала Недића, у протесту Међународном Црвеном крсту, тврдила да је "то био Тито који је дао наредбу", а савезници добре воље прихватили. Након слома Југославије 1992, талас "ревизионистичке историографије" је то користио у политичке сврхе. Ђорђе Станковић, са добрим познавањем извора, навео је да је Дража Михаиловић први затражио овакво бомбардовање у марту 1942, са уверењем "да Срби неће жалити цивилних жртава". Касније је овакве савете давао само партизански Врховни штаб, а документи не наводе да је Тито давао такве предлоге. Станковић је реконструисао циљеве бомбардовања и закључио да је Београд "бомбардован искључиво из војних разлога". Око пет хиљада радника је радило у београдским фабрикама за немачку војску, а само у фабрици авиона "Рогожарски" је било ремонтовано 600 авионских мотора. Савезници су намерно избегавали бомбардовање Аутокоманде, јер би експлозија огромног складишта муниције уништила четвртину града.
На једној неексплодираној бомби је писало "Срећан Ускрс". Задњу реч ће дати још неприступачни тајни документи. Тиме се не искључује политички мотив бомбардовања, јер је он постојао у свету.
АМЕРИЧКА КОНТРОЛА
ПО ИЗРИЧИТОМ захтеву Американаца да генерал Михаиловић мора бити присутан у њиховим преговорима са Немцима, требало би закључити да су савезници као услов постављали обнову југословенске државе, под четничким вођством. Без овог податка је немогуће схватити колаборацију између српских четника и немачких окупационих снага.
Американци су им одређивали улогу великог ослободиоца од комунистичке опасности.
СУТРА: ОСТРВО ВИС ПОСТАЈЕ ТИТОВА ПРЕСТОНИЦА
Препоручујемо
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (2)