ФЕЉТОН - СТРАТЕГ ОТПОРА БИО СТАЉИН, А НЕ ТИТО: Од "империјалистичког рата" до класног рата против домаће буржоазије

ТЕШКО је приказати праву идеологију партизанског и четничког покрета која их је од савезника у почетку устанка 1941, претворила у ратујуће стране крајем рата.

Фото: "Википедија"

 Идеологију одређују циљеви за које су се те две стране бориле, али би оно што се подразумева под идеологијом морало бити издвојено од индивидуалних изјава или предлога појединаца. Иза идеологије би морао да стоји један покрет, а не појединац или скуп њих.

Партизанско вођство је у службеним изјавама и решењима истицало да је њихов главни циљ ослобођење Југославије од стране окупације. Све до дефинитивног раскида са владом у егзилу и краљем Петром, крајем новембра 1943, постојао је обзир да се не доносе решења која би формално могла изгледати као покушај стварања потпуно друге државе. Основе државне власти се доносе за време боравка Врховног штаба и Централног комитета Комунистичке партије у Фочи, од 19. јануара до 10. маја 1942, у документу "Фочански прописи". Свуда на ослобођеној територији стварају се народни одбори. Врх државне зграде се ствара на заседању 54 делегата из свих делова Југославије, сем Словеније и Македоније, у Бихаћу од 26. до 27. новембра 1942.

АНТИФАШИСТИЧКО веће народног ослобођења Југославије (АВНОЈ) било је "политичко представништво" народноослободилачке борбе, али је имало амбиција да буде клица новог политичког представништва целог иарода. Имало је своје Председништво и Извршни одбор од десет чланова. Тиме се даје иницијатива за касније заседање "Земаљских антифашистичких већа" Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Боке, Санџака. Још није био створен територијални идентитет нове црногорске нације, нити се она званично помињала изван српске националне целине. За Председништво и Извршни одбор АВНОЈ-а се избегава израз влада, што је и касније рађено неким другим поводима, да се то не би тумачило као револуционарно раскидање са југословенском државом, за чије се ослобођење партизански покрет формално борио.

Објективно, ствар је изгледала друкчије. Од победе Црвене армије под Москвом у зиму 1941. партизанско вођство сматра да је ослобођење земље врло близу. Партизанско вођство говори о "другој етапи" ослободилачког рата.

ПОСЛЕ седнице групе водећих чланова Централног комитета КПЈ у селу Дренови код Нове Вароши 7. децембра 1941, па све до седнице Покрајинског комитета КП Босне и Херцеговине у селу Иванчићи код Сарајева на српски Божић 7. јануара 1942, сам Тито упућује директивна писма партијским вођствима Србије, Хрватске, Словеније и Црне Горе, као и појединачно партизанским одредима у Херцеговини, Санџаку и Боки. Дају се упутства за претварање "империјалистичког рата" у класни рат против домаће буржоазије, како би се сва власт дала у руке пролетаријату и сиромашном сељаштву. Вођство четничког покрета је оцењено као "реакционарни великосрпски центар, опасан за све народе Југославије, јер се у њему несумњиво ствара сутрашњи главни непријатељ ослободилачке борбе народа Југославије и упориште окупатора".

Ове одлуке доноси један узак круг људи око Тита. Централни комитет Комунистичке партије је бројао 30 чланова, али се у пуном саставу састајао није. Током 1942. је то језгро бројало осам чланова вођства. Кардељ је оцењивао да ће се светски рат завршити победом Црвене армије у току 1942. Писао је да се "данас пред нас поставља питање ко ће кога, или ми четнике, или четници нас".

У ДВА ПИСМА која шаље у Црну Гору и Санџак, 14. фебруара и 10. марта Тито наређује да се "морају обавезно стрељати сви они који су помагали четнике и били наклоњени њима". Морају се палити куће четничких руководилаца и њихових сарадника, масовно стрељати сви који су пребегавали из партизанских у четничке јединице. У тим писмима је први пут реч "кулаци" постала симбол класног непријатеља. Коминтерна је прву критику упутила 5. марта 1942. Затражила је да се објави проглас о ослободилачком карактеру покрета отпора. Било им је нејасно зашто се Тито не идентификује својим именом и презименом.

Тито није упутио тражени проглас. Због тога би требало сматрати да је у овој разлици у стратегији покрета, настала прва клица прекида односа са Совјетским Савезом 28. јуна. 1948. Историчар Саво Скоко, у темељном истраживачком делу о "црвеном терору", па затим "црном терору" у Херцеговини 1941-1942 (1999) саопштио је главна упутства о томе да је новоформирана Прва пролетерска бригада постала језгро будућих пролетерских јединица, које ће одлучујуће утицати на исход војиих сукоба. Застава тих јединица је црвена, са црвеном звездом и српом и чекићем, "јер је она, у ствари, оружана сила партије. Веома брзо ће се показати да је тиме направљена грешка.

СТАЉИН није одобравао ово "истрчавање пред руду", одрицање од ослободилачког националног рата у неизвесност класне борбе за социјалистичко друштво. Иако је високо ценио Тита, због јединствене подршке у Европи да герилски покрети у немачкој позадини добију просовјетско обележје, он му је замерао недостатак осећања реалности. Међу најближим сарадницима, понекад и у присуству поверљивих југословенских представника Тита је називао "импровизатором". Можда је то и најбоља оцена која је о њему изречена уопште у целој његовој историји. Ту је корен свих великих дела која је створио, као и коначних губитака свега. На много примера се показало да је увек, кад је одлуке доносио сам, без упутстава из Москве, правио грешке које је било неопходно накнадно исправљати. Није он био стратег партизанског покрета отпора, него Стаљин који га је водио корак по корак, ка накнадном остварењу социјалистичког карактера нове државе, уместо одмах онако како је Тито покушавао.

Фото: Архива "Новости"

ПОСЛЕ овога је уследио комунистички терор, "слање богу за курира" невиних људи за који је теоријску основу давао Едвард Кардељ. Веровао је да се народна маса може револуционисати терором. Он је био и главни референт на саветовању у Иванчићима, а Тито је два дана слушао и говорио само на крају. "Леве грешке", како је терор био назван у познијој литератури, нису подједнако покриле цело југословенско и српско подручје. Најжешће су биле у Црној Гори и источним деловима Босне и Херцеговине. У западној Босни је олуја прошла под утиском да је тиме изазвана катастофа и расуло партизанског покрета у оним деловима у којима је до тада био највећи.

И на подручју Хрватске терор је био слабији. Свуда је остала стара слика поделе устаничког подручја на партизанске и четничке делове, као што је било 1941. Мислило се да у Босанској Крајини није било примене ових одлука из Иванчића, јер је најутицајнији руководилац Ђуро Пуцар објашњавао да је партизански покрет по социјалној природи сељачки и да се та основа не сме отуђити. Неки су веровали да су дубоки снегови онемогућили курире да донесу на време вести о одлучивању у Иванчићима. Тако је снег, а не памет, био разлог да се грешка избегла.

СУТРА: Свирепи злочини четничких одреда

Препоручујемо

Фељтон

1 3

ФЕЉТОН - ХРВАТСКА ДРЖАВА ГЛАВНИ НЕПРИЈАТЕЉ: Зверства над Србима чинили и Немци, муслимани из БиХ и Мађари

12. 07. 2022. у 18:00

Друштво

8 4

КАЛАБИЋ ДОБИО ДРУГУ ШАНСУ? У Вишем суду у Ваљеву при крају поновљен поступак рехабилитације Дражиног сарадника

10. 07. 2022. у 13:00

Друштво

0 7

ВРЕМЕПЛОВ КРОЗ СРПСКУ ПРОШЛОСТ: Београђанин ретуширањем оживљава старе црно-беле фотографије (ФОТО)

12. 07. 2022. у 20:00

Друштво

4 11

БИО ЈЕ СИМБОЛ СРПСКОГ ВОЈНИКА - ИЗВИЂАЧА: Коначно је обновљена кућа Драгутина Матића, "Ока соколовог" из Великог рата

24. 06. 2022. у 06:21

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације