ФЕЉТОН - ЧЕТНИЧКА ЖУДЊА ЗА ОСВЕТОМ: Саветник председницима Аргентине био je Милан Стојадиновић
ПОСЛЕ Другог светског рата већину емиграната из Југославије чинили су Срби и Хрвати. Расули су се по свету, с нагоном да се групишу.
Биле су то мешавине са различитим употребним потенцијалом, од неписмених до академика и у животним разноликим добима. Срби су најбројнији били у Енглеској и Северној Америци, а Хрвати у Аустралији и по јужноамеричким државама, посебно у Аргентини. И једни и други су проклињали судбину, а чим су зарадили прву плату, помишљали су на освету и повратак на "место злочина".
Срби, припадници грађанске класе, окупљали су се око краља Петра II Карађорђевића (1923-1972) и преосталих министара избегличке владе у Лондону; четници око војводе Момчила Ђујића (1907-1999) и преживелих појединаца из окриља Драже Михаиловића; љотићевци, око настављача свог идеолога Димитрија Љотића (1891-1945); велики број официра из немачких логора остао је веран заклетви "за краља и отаџбину".
Комунисти су освојили власт, препаковали територијалну поделу старе-нове државе, формирали шест националних република-држава, једним законом укинули су све законе краљевине и у републици, по угледу на СССР, јуришом кренули да граде нови поредак.
ИЗБЕГЛИ Срби, екстремно настројени и завађени, имали су, на крају, заједнички циљ, борбу против новог режима оличеног у личности Јосипа Броза Тита (1892-1980). До остварења коначног циља требало је обављати помоћне радње, организовати завере и атентате на одређене личности. Међу грешницима из ратне прошлости, којима је следовала освета, био је и Анте Павелић (1889-1959), поглавник геноцидне Независне Државе Хрватске. Преко Павелића желели су освету за бројне српске жртве, он је Србима дуговао и једну "крунисану главу", после убиства краља Александра Карађорђевића (1888-1934) у Марсељу на смрт је био осуђен од француског суда. У грех, довољан за освету, приписан му је и злочин који је извршио над црногорским четницима Павла Ђуришића, којима је гарантовао пролаз преко Босне и Хрватске, а онда их масакрирао.
За овом осветом нарочито је жудела једна група четника која је избегла у Јужну Америку. Било их је не више од три стотине, највише у Аргентини. Највеће заслуге што се осветничка ватра није гасила припадале су Јакову Јововићу, човеку гвозденог кова. Јаков је каријеру градио као војник, догурао је до команданта ратног брода, а нашао се и међу учесницима мартовског пуча у Београду 1941. У тој ноћи имао је и деликатну улогу, успешно је одглумио глас краља Петра II Карађорђевића, када се у име још малолетног краља обратио народу, преко Радио Београда, да у историјском тренутку за земљу преузима краљевство.
Јаков је тако успешно, за микрофоном, заменио краља да подвала дуго није била откривена.
У АРГЕНТИНИ да се више чује за Србе највише је допринео и долазак Милана Стојадиновића (1888-1961). Он је био лидер Радикалне странке у краљевини, председник владе и творац политичког заокрета Југославије, од традиционалних савезника, Француске и Велике Британије, према Немачкој и Италији. Здушно се залагао за постизање црквеног савеза, конкордата између Ватикана и Српске православне цркве. Око тога споразума страсти, црквене и политичке, толико су се распламсале да их ни Стојадиновић више није могао контролисати, довеле су до тога да и он сам буде прогнан из земље. Преузели су Стојадиновића Енглези, који су га држали у изолацији свих ратних година.
Стојадиновић је важио за економског стручњака, прочуо се у краљевини и по операцији са обвезницама за ратну одштету. Сиромашни и неупућени, лако су се, у бесцење, одрекли обвезница. Кад је дошао за министра финансија, Стојадиновић их је исплатио. Омогућио је, тако, партијским и другим пријатељима да се преко ноћи обогате. И у Аргентини је покренуо лист "Економист", као огранак чувеног лондонског недељника. Било је и председника влада којима је Стојадиновић пружао саветничке услуге. А какве је услуге пружао Павелићу, поглавнику НДХ, са којим је био и у присним односима. Откуд та блискост?
У ВРЕМЕ кад је водио југословенску владу, Стојадиновић је разговарао и преговарао са владом Италије о успостављању односа, новом поглављу између две државе. Стојадиновић је тада обећао Мусолинију (1883-1945) да ће Југославија склопити уговор, конкордат, са Ватиканом, чиме ће се дугорочно решити односи Католичке и Православне цркве. Заузврат, тада моћни Бенито понудио је Стојадиновићу - да изручи Југославији припаднике усташке терористичке организације на челу са Павелићем, који су имали свој камп у Италији.
Стојадиновић је кренуо да испуни своје обећање, а Мусолинију је захвалио на "поклону", није желео да преузме ту терористичку групу и да јој се суди. Проценио је тада овај Чачанин да му таква политичка представа може само нашкодити, још више искомпликовати ионако отроване српско-хрватске односе.
Шта би било да је било...
ПОСЛЕ више година Стојадиновић и Павелић су се нашли на неутралном терену, један отписан, пропали политичар и други као ратни злочинац коме се радило о глави. То им није сметало да се повампире, сачине амбициозни план, да разграниче Србе и Хрвате. И шта су тим планом све усагласили, јер нису веровали у опстанак друге Југославије?
И, 1954, после доста пријатељских, а, наравно и по њима, државничких умовања, сагласили су се: на тлу Југославије нацртали су ове три државе - Србију, Хрватску и Словенију. Разграничење између Србије и Хрватске их је највише мучило, али су на крају успели. У принципу су се држали природних вододелница, река - Дунава, Саве, Босне и Неретве. Леве територије Босне припале су Хрватској, а десне Србији. Неретвом су поделили Херцеговину, а Дунавом Војводину и Славонију. Срем, какав је и данас, припојен је Србији. Србији је припала и јужна Далмација, осим Дубровника, а Хрватској остатак и острва. Да, још важно: Сарајево би било у Србији, а Бањалука у Хрватској, о којој је Павелић маштао да постане и главни град Хрватске.
Павелић и Стојадиновић су се сагласили да са обелодањивањем "историјског споразума" не журе. Да се сачека повољан тренутак. Тога се нису држали прво новинари у Аргентини, а онда су тему преузели и медији у Италији. Наглашавано је да је споразум утолико занимљив јер истовремено успоставља и "велику Србију" и "велику Хрватску". Како су споразум доживели у Југославији и међу Југословенима?
ПОГЛАВНИКОВЕ УМОБОЛИЈЕ
У СПОРАЗУМУ Стојадиновића и Павелића, које је стварност претекла, најважније решење је било оно о пресељењу народа. Сви Срби и Хрвати, који не би били вољни да остану у повученим границама могли би, уз помоћ државну, да се преселе. А као најглупље решење било је свакако оно да би Срби, који одлуче да остану у Хрватској, стекли и нови национални статус, третирани би били као Хрвати православне вере. Види се да је Павелић успео да у споразум "угради" дух политике коју је према Србима примењивао и као поглавник НДХ. Било му је очито важно да у споразум угради и одредбу: службени језик и писмо у Хрватској ће бити - икавица и латиница, а у Србији - екавица и ћирилица. То је требало да буде наставак кидања вековима успостављене културне и историјске везе између Срба и Хрвата, које је започето у НДХ. Какав би национални статус имали Хрвати који остану у Србији, није поменуто.
СУТРА: ДВА МЕТКА ЗА АНТУ ПАВЕЛИЋА
ВАЛЕРИЈ ЗАЛУЖНИ ДАО ПРОГНОЗУ: Ево када ће руска војска да пробије украјински фронт
НОВИ технолошки напредак током ратног времена спречиће озбиљније пробијање фронта дуж украјинско-руске границе до око 2027. године, изјавио је Валериј Залужни, бивши врховни командант Украјине и садашњи амбасадор у Уједињеном Краљевству, за „Украјинску правду“ у интервјуу објављеном 23. новембра.
23. 11. 2024. у 18:55
БРИТАНЦИ ОБЈАВИЛИ ЗАСТРАШУЈУЋУ МАПУ: "Орешник" може да стигне до било ког европског града за мање од 20 минута (МАПА)
БРИТАНСКИ лист "Дејли мејл" оценио је да би балистичка ракета "орешник" могла да стигне до било ког европског града за мање од 20 минута.
23. 11. 2024. у 15:58
"И ЗЕМУНЦИ СУ ГА СЕ ПЛАШИЛИ": Како је Бели постао Звер - прича о Сретку Калинићу
"КАЛИНИЋ је био звер од човека. Заправо, звер је блага реч" - рекао је тада Багзи, након чега је Калинић којег су чланови клана до тада ословљавали са "Бели" добио надимак "Звер".
24. 11. 2024. у 11:09
Коментари (0)