ФЕЉТОН - НАСЕЉАВАЊЕ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ: Досељеници су добијали необрадиво земљиште, пашњаке и шуме
ЈАКОВ Игњатовић (1822-1889), познати романописац, био је потомак једног од учесника Велике сеобе Срба под Арсенијем III Чарнојевићем из 1690. године. И сам је био обузет тугом изгубљеног завичаја тих својих предака, снивао њихове снове о повратку.
"Сваки Србин", писао је Јаков "сања Душаново царство", али их је смрт "редовно претицала". И њега је вечни починак претекао.
Што нису успеле, из више покушаја, хришћанске краљевине и царевине, јесте после 222 године, војска мале Србије. Она је 1912. године смогла снаге да протера турску силу из Европе, да ослободи Стару Србију!
Тек негде пета-шеста генерација досањала је тај сан и радо кренула у загрљај завичају предака. Међу првима су пристигли свеже протерани, они што су ту судбину доживели после српско--турског рата из 1878. године, а њих је било око 150.000. Највише из Црне Горе. У предаху између балканских и Великог рата, Срби су узвратили осветом, протерали су Албанце које су Турци претходно населили. Како су већ тада били бројнији, Албанци се нису дали, организовали су се и наоружали. Најистакнутији предводник им је био Иса Шаља (1864-1916) са својим качацима. Највише је Иса харао у Метохији. Лако му је било кад је имао потпуну заштиту нових окупатора. Шаља се додатно разбеснео после Мировне конференције у Лондону 1913. кад је Албанија проглашена државом, али без КиМ. То није могао да поднесе. Срби су му, на крају, дошли главе. Намамили су га, са синовима, у Подгорицу и ту их лишили живота. Држали су се оне старе: луд је онај ко убије оца, а остави му сина!
НОВОСТВОРЕНА Краљевина СХС је од 1920. године преузела бригу над насељавањем Старе Србије и КиМ на коме је и даље врило, убијало се и прогонило. Шиптари и Албанци живели су у паничном страху, уплашени да их Срби потпуно не надвладају. Већ 1920. године краљевска Влада је усвојила стратегију и правно, законски све регулисала. Стратегија је подразумевала, као прво - повратак Срба и других хришћана на КиМ и са циљем успостављања етничке равнотеже. Не, дакле, присилног исељавања нехришћана.
Ко се могао населити на КиМ? Срби из пасивних крајева Краљевине, из Црне Горе, БиХ, Далмације, Рашке области, Војне крајине у Хрватској, Срби из Војводине из Угарске, потомци раније протераних Срба... Одузимање земље од тамошњих власника било је забрањено, чак и од оних који су имали псеудоправо, који нису могли да докажу власништво над земљом.
ЧОВЕК ЗА ВЕЗУ СА ЧЕРЧИЛОМ
АДАМ Прибићевић у Батајници се скућио и Други светски рат преживео. Био је левичер, али од комуниста се окренуо након што је Стаљин потписао пакт с Хитлером. Пришао је на крају Дражи Михаиловићу који га је, како је знао језике, послао у Италију да успостави везу са Черчилом. Ту су га Титови емисари предухитрили. На крају, стигао је у Канаду где је, у највећој беди, умро. Они који су га сахранили и испунили му последњу жељу, да му кости пренесу у Батајницу, причали су да му у џеповима нису нашли ни долар.
Шта је досељеницима било понуђено? У почетку су добијали необрадиво земљиште - пашњаке, пропланке, необрадиво и напуштено земљиште, као и шуме. У том првом таласу, у поседима које су добили било је само пет одсто обрадивог земљишта. Морали су сами да крче и саде.
ДОК СУ геометри премеравали и у катастар уписивали нове власнике, буктали су супарништво и нетрпељивост између нових и старих досељеника. Стари су уливали страх новим комшијама, а ови су се опет ослањали на заштиту државе, на полицију и војску. Како је та заштита све више каснила и изостајала, и Срби су кренули истим путем, самоорганизовали су се и наоружавали. Формирали су своје чете, четнике и четовође.
Огласило се њих више, а прва на глас је избила она чета коју је предводио Коста Пећанац (1879-1944), који је потицао из села Дечани код Пећи. Приликом једног од напада на манастир Високи Дечани, Арнаути су Кости убили оца и брата. Имао је толико година да је осетио бол који га је целог живота подстицао на освету. У освети му је и живот протекао, од младог комите, преко борца са Солунског фронта, до четничког војводе у Другом светском рату, кад ни Дражи Михаиловићу није дао испред себе. Светио се овај Пећанац и од осветничке, четничке, руке окончао је живот.
Колонизација КиМ одвијала се у два таласа, до 1929. први и до 1941. године други. Колико их се доселило? У времену од 1912. до 1941. године на КиМ их је пристигло између 60.000 и 65.000. По националности: 49.000 Срба, 4.500 Хрвата, 450 Словенаца и међу осталим били су: Власи, Русини, Немци, Албанци... Како су насељавали чисте просторе, ничије, колонисти су подизали читава насеља и давали им своја имена - Косово Поље, Обилић, Девет Југовића... Хрвати су своју највећу насеобину крстили Јањево. Импресиван је био радни елан ових људи. Били су организовани у задруге. Радили су и кућили се као да се никада више неће селити. Подигли су 330 мањих и већих насеља са 12.000 кућа. Истовремено, подигли су и 46 школа, 32 цркве, јавне зграде.
ПОСЛЕ више трауматичних година нико није био задовољан оствареним, ни држава, ни досељени, а најмање тамо затечени. Држава није успела да успостави ред и закон. Само у првих десет година у Краљевини су била чак 23 министра под чијим ресором се налазила ова колонизација. Преко аграрног закона, из 1931. године, држава је покушала да ограничи поседе, како нових тако и старих досељеника. Новима је дата предност. Могли су поседовати највише осам хектара обрадиве земље, док су стари имали 0,4 хектара по члану домаћинства. Тако је породица од десет чланова могла да има највише четири хектара. Та ограничења су имала за циљ да ослабе моћ пре свега Шиптара и да се тако усмеравају на добровољно исељење. Много мера и намера, а учинак слаб.
Догађаји на КиМ све више су измицали државној контроли, што је највише погађало Србе.
Све су их више обузимали страх и црне слутње.
ЈЕДАН од новодосељених Срба, Адам Прибићевић (1890-1957), познавао је добро себе и пожелео је и да упозна раније досељеног комшију. А и да ли је он био Арнаут, Шиптар или Арбанас како су се изјашњавали и други их крстили, Адаму није било важно. Био је један од четворице чувене браће са Баније; Светозара - политичара, Милана - војника и Василија - пароха. А Адам је био обузет савременим аграром и писањем. Писао је доста, али му је најпознатије биографско дело - "Од господина до сељака". Дао је и суд о себи и браћи и где су погрешили у професији: Светозар је требало да буде - војник, Милан - политичар, Василије - писац, а он - поп. Адам се, иначе, међу првима доселио на Косово, у село Сврчак. Добио је ледину коју је сам крчио и засадио воће, подигао кућу. Како је живео са комшијама најбоље су представљала његова кумства са несрбима. Мукотрпно је радио на поседу и доста писао. Прозвали су га и најбољим "сељачким новинаром" у Краљевини.
Шта је на овог Банијца утицало, мукотрпни а ненаграђени сељачки труд или ратне буре које су почеле дувати, да напусти Косово и пређе у Срем, у Батајницу? По њему самом, вратио га је посао од кога није могао живети.
СУТРА: Овнови за краља, а тепих за Тита
(МАПА) ОВОГ ДАТУМА СТИЖЕ ПРАВА ЗИМА И НАЈХЛАДНИЈИ ПЕРИОД! Иван Ристић за "Новости" открива: Биће још снега, долази хладан арктички ваздух
ЦЕЛА Србија окована је снегом, а метеоролог Иван Ристић за "Новости" каже да нас тек очекује права зима.
24. 12. 2024. у 14:46
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
СТИЖЕ ПОЛИТИЧКИ ПОТРЕС? Ево ко води у анкетама за новог немачког канцелара
АЛИС Вајдел, лидерка десничарске странке Алтернатива за Немачку (АфД), према последњим анкетама, преузела је вођство испред Фридриха Мерца, лидера Хришћанско-демократске уније (ЦДУ).
24. 12. 2024. у 12:17
Коментари (0)