ФЕЉТОН - БРИТАНЦИ ПРEУЗИМАЈУ КОНТРОЛУ: Енглеска власт сe мешала у послове југословенске војске

Никола Станковић

02. 06. 2022. у 18:00

ПОЧЕТКОМ 1942. изгледало је као да ће терет издржавања и снабдевања војске постепено у потпуности прећи у надлежност британског савезника. Из Каира је 7. I 1942. ђенерал Илић послао шифровани телеграм за министарство финансија, који је садржао обавештење да је од Енглеза примљено за месец јануар, на рачун издржавања војске, 22.940, а морнарице 3.000 палестинских фунти.

ФЕЉТОН - БРИТАНЦИ ПРEУЗИМАЈУ КОНТРОЛУ: Енглеска власт сe мешала у послове југословенске војске

Ђенерал Боривоје Мирковић био је осведочени енглески човек / Фото "Википедија"

Новопостављени начелник штаба Врховне команде, потпуковник Миодраг Лозић, такође је шифрованим телеграмом из Каира 10. III 1942. известио да је за месец март примио од Енглеза за војску 24.000, а за морнарицу 3.000 овога пута египатских фунти. Очекивања ове врсте уопште нису била без основа. Као разлог за то Милан Грол је крајем септембра у свом дневнику записао: „До данас, за ова три месеца, исплаћивали су Енглези. Они кроз то питање гурају у комуну средства. Гребу око питања злата, у које не смемо дирнути.“

На морално стање у коме су припадници оружане силе у егзилу проводили своје дане у доколици, утицало је и несразмерно другачије температурне разлике у поређењу са Југославијом. Још 8. новембра 1941. ђенерал Илић у своме писму ђенералу Душану Симовићу као тешкоће навео је: „Иначе овде опет почела врућина 39 степени. Авиона за нас још нема, а и батаљон не добија потпуно наоружање. Имам и доста посла и доста незгода. Људи беспослени па раде и оне ствари које иначе не би никад учинили. Твој протеже Родољуб Миловановић не ваља две паре. Он је крив за смрт наредника пилота Саве Вујовића. Тукао се по кафанама у Александрији.“

НЕПОСРЕДНО пре избијања Каирске афере као катализатор за потоња дешавања пуковник Миодраг К. Ракић истакао је: „Фунте и нерад били су један од главних штетних утицаја у припреми ситуације која је доцније настала. Официри а нарочито ваздухопловци имали су две ствари које дотле нису имали: доста пара и сувише времена, које су, са малим изузетком, проводили у нераду и проводу. Оваква ситуација била је врло погодна да се ови људи иначе махом слабога војничког духа искористе за прљаве ствари какве су чинили доцније.“

Опструкцију ђенерала Илића да преда дужност, поспешио је и владин избор новог вршиоца дужности начелника штаба Врховне команде. Миодраг К. Ракић обележио је потпуковника Лозића као најнеподеснији могући избор за тако високу дужност у датом тренутку. Лозић је сматран човеком „посне главе“, недовољног војничког образовања и особом без ауторитета међу официрима, нарочито ваздухопловцима – међу којима се за њега није могла чути ниједна лепа реч. Његов избор, незадовољницима указима од 15. јануара дошао је као поручен.

СВОЈИМ држањем у јануару и фебруару 1942. године потпуковник Лозић је више одмагао себи и општој ствари, неголи побуњени кадрови. Наиме, он је све телеграме и писма која су му била упућена од владе из Лондона показивао ђенералу Боривоју Мирковићу, сматрајући га за свог великог пријатеља и чак тражећи од њега савет како да поступи према ђенералу Илићу, изјављујући да неће преузети дужност уколико он за то не буде дао свој пристанак. Ђенерал Илић је предао дужност ђенералу Боривоју Мирковићу 10. фебруара 1942. одредивши га за заступника начелника штаба Врховне команде. Из овереног преписа писма потпуковника Миодрага Лозића ђенералу Илићу од 11. фебруара сазнајемо да је под изговором да мора да заврши оцењивање официра, ђенерал Илић одбијао да преда дужност Лозићу. Доцније му пак тврдећи да су донети укази штетни за војску, да се морају променити и да по том питању чека одлуку из Лондона. Игноришући у први мах и писмене наредбе, ђенерал Илић позвао је у Врховну команду потпуковника Лозића после извесног времена и саопштио му да ће му дужност предати највероватније до 16. фебруара.

ИСТОГ дана, у размаку од сат времена након разговора са Лозићем (10. фебруара око 11 часова) ђенерал Илић издао је наредбу којом је за свог заступника одредио команданта ваздухопловства ђенерала Мирковића, који је пак издао наредбу која је краљеве указе од 15. јануара ставила ван снаге. Ђенерал Мирковић илегално је преузео штаб Врховне команде, по мишљењу пуковника Ракића, водећи се истом тактиком као и ђенерал Илић, а то је пре свега добијање у времену и обезбеђивање подршке британског домаћина и југословенских трупа за своје планове. Тешко је замисливо да би се самовласно преузимање штаба једне савезничке Врховне команде, на једној ратној територији, могло спровести без знања и/или одобрења фактичког господара тога простора. Савременицима су одраније биле познате везе ђенерала Мирковића са људима из британске Врховне команде (пуковником Черстоном, мајором Меплбеком, капетенима Сајерсом и Хечом). Премда он те везе није искористио за наоружавање војске на Средњем истоку или помоћ герилцима у земљи, већ да преко те групе официра издејствује подршку за своје намере код енглеских војних власти. У врху енглеске политичке елите већ је постојало незадовољство смењивањем оних за које су Британци веровали да су њихови опробани пријатељи.

БРИТАНСКИ министар спољних послова Ентони Идн, био је врло несклон промени председника југословенске владе и министра војске, живо се интересујући ко може доћи на његово место. Британски посланик на југословенском двору поверио је Милану Гавриловићу да је нову југословенску владу енглеска влада признала тек након два дана премишљања. Пуковник Ракић наводи да је симултана акција групе ђенерала Мирковића и енглеске Врховне команде отпочела у фебруару, када су телеграми између Каира и Лондона почели да буду задржавани десет до петнаест дана.

Под паролом спречавања крвопролића, енглеска власт на терену добила је изговор да се умеша у унутрашње послове југословенске војске. Ђенерали Смит и Окинлек, у циљу онемогућавања крвопролића, затражили су 3. марта дозволу потпуковника Лозића да се гардијски батаљон упути на дужност у Тобрук. Други разлог, по пуковнику Ракићу, био је: „Да се упропашћени батаљон, тада без икакве дисциплине, духа и тактичке вредности упути на фронт, уверени да ће се одмах побунити и распасти, чим људи сазнају куда се и зашто упућују. Енглезима је било јасно да наш батаљон тога момента није представљао неку тактичку вредност, те је његово упућивање у Либију могло имати за циљ да се распадне.

KRAJ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

ДА СЕ ЗНА КО ЈЕ ШАМПИОН: Ново злато за Дамира Микеца