СРПСКОГ жупана Стефана Немању је у току преговора са царем Исаком II Анђелом пријатно изненадила царева додатна идеја да се нови ромејско-српски мир учврсти и склапањем брачне везе између Немањиног сина и наследника са царевом братаницом, принцезом Јевдокијом, кћерком царевог рођеног брата Алексија Анђела.
И трећи наставак фељтона о Светом Сави почиње се погрешним титулисањем Великог жупана српског Стефана Немање као - српски жупан. У наставку нова грешка: Немања није био заробљеник Манојла I Комнина (1143-1180) због сукоба око рашког (жупанског) трона, већ – српског великожупанског трона, у Котору. Примогенитурни разлог за сукоб Немањиних синова око владарске части нема ниједну потврду у релевантним изворима. Ко боље познаје генеалогију Немањића од Хиландараца и Диоклићана, а тамо у љетописима Немањићке светогорске задужбине као и у Подгоричком наводи се да је Стефан први, а Влкан „втори“ син великог жупана српског, те да је завист разлог братске свађе, док Теодосије каже да Стефан уопште није протеран из Србије већ да је успешно одбранио престоницу Котор, а Вукана натерао на повлачење у гудуре… Вукан није био католик - нити је српска провинција Дукља (део Драчке митрополије) била католичка (фалсификати Барониуса, Тајнера и Рачког) - сахрањен је у Студеници као и најмлађи му син Теодосије… Тобожња улога папе Селестина III у византијско-угарском сукобу је конструкција управника Ватиканског тајног архива А. Тајнера из 19. века, главног фалсификатора папских писама којима су пренаглашавани улога и утицај Римске цркве, посебно папе Иноћентија III, на размеђи 12. и 13. века и током трајања „Латинског царства“. Тај утицај се неколико месеци након пада Цариграда, после тешког пораза крсташа од Бугара, свео само на простор унутар зидина византијске престонице и нешто мало дуж јужне обале Црног мора...
ИНСТИТУТ за кардиоваскуларне болести "Дедиње" 2024. годину завршава са још једним рекордом! Током ових 12 месеци урадили су чак 3.000 операција на отвореном срцу, што је јединствен рекорд на европском континенту!
ВЛАДА је на седници од 20. децембра ове године усвојила Уредбу о посебним условима важења квалификационих картица возача издатих до 31. децембра 2020. године. Њом се прописује да је рок важења квалификационих картица возача издатих до 31. децембра 2020. године седам година, рачунајући од датума издавања, наводи Агенција за безбедност саобраћаја.
У Србији, смртност мајки у вези са трудноћом и порођајем варира. Однос броја умрлих мајки за време трудноће, порођаја и бабиња (шест недеља након порођаја) на 100.000 живорођених износила је 14,9 у 2012. години, да би у 2021. године био забележен нагли скок на 22,5, вероватно због пандемије ковида. У 2023. години смртност мајки пала је на 9,8.
РЕПУБЛИЧКИ хидрометеоролошки завод (РХМЗ) издао је за данас упозорење за планинске пределе Србије на јаке снежне падавине и снежне наносе. У неким деловима земље нападало је и до метар снега.
Milan Lekić
03.05.2022. 00:15
И трећи наставак фељтона о Светом Сави почиње се погрешним титулисањем Великог жупана српског Стефана Немање као - српски жупан. У наставку нова грешка: Немања није био заробљеник Манојла I Комнина (1143-1180) због сукоба око рашког (жупанског) трона, већ – српског великожупанског трона, у Котору. Примогенитурни разлог за сукоб Немањиних синова око владарске части нема ниједну потврду у релевантним изворима. Ко боље познаје генеалогију Немањића од Хиландараца и Диоклићана, а тамо у љетописима Немањићке светогорске задужбине као и у Подгоричком наводи се да је Стефан први, а Влкан „втори“ син великог жупана српског, те да је завист разлог братске свађе, док Теодосије каже да Стефан уопште није протеран из Србије већ да је успешно одбранио престоницу Котор, а Вукана натерао на повлачење у гудуре… Вукан није био католик - нити је српска провинција Дукља (део Драчке митрополије) била католичка (фалсификати Барониуса, Тајнера и Рачког) - сахрањен је у Студеници као и најмлађи му син Теодосије… Тобожња улога папе Селестина III у византијско-угарском сукобу је конструкција управника Ватиканског тајног архива А. Тајнера из 19. века, главног фалсификатора папских писама којима су пренаглашавани улога и утицај Римске цркве, посебно папе Иноћентија III, на размеђи 12. и 13. века и током трајања „Латинског царства“. Тај утицај се неколико месеци након пада Цариграда, после тешког пораза крсташа од Бугара, свео само на простор унутар зидина византијске престонице и нешто мало дуж јужне обале Црног мора...