ФЕЉТОН - ПРИПРЕМЕ ЗА ПОДВИЖНИШТВО: Значајан је био Савин утицај на оца да напусти световни живот

ВЕСТИ о доласку имућног младог српског властелина на Атос су већ почеле да муте и дотадашње складне односе међу светогорским лаврама, јер је духовно вођство једне од најугледнијих међу њима, грчког манастира Ватопеда, тад одлучило да га по сваку цену привуче себи.

Стефан Немања на уметничкој гравури, Фото "Википедија"

И Сава је без оклевања прихватио ту понуду у нади да ће му већ доказано наклоњени монашки оци те светиње благонаклоно допустити да се као босоноги и у кострет умотани монах-подвижник настани негде у атоској дивљини. Међутим, виспрени игуман те грчке знамените лавре, преподобни Теостирикт, свестан моћи, богатства и јаких политичких веза тадашњег српског владара Стефана Немање одмах је прионуо на посао да високо рођеног младог верског ентузијасту спретно одврати од тога, одговоривши му строго да се до тог степена врхунског аскетизма на Атосу не долази само личном одлуком и да је он премлад да би се тако брзо удостојио "врхунца монашког ћутања и усамљености". И тако реско поученом Сави после те лекције о нужној дугорочној припреми за подвижништво није преостало ништа друго него да смерно прихвати да као обични млади монах остане у Ватопеду још пуних седам година.

ЗА ТО ВРЕМЕ он се без поговора посвећивао свим пословима себарског типа којима су се бавили млади и далеко мање образовани припадници његовог монашког братства. Изводио је на испашу манастирску стоку, косио и складиштио траву за њену зимску прехрану, прао прљаве судове после заједничких монашких обеда, окопавао и подрезивао чокоте околних манастирских винограда, брао маслине, смокве, јабуке и грожђе, помагао у мужи и сирењу млека, као и у набавци и припреми огрева за зимске дане. А поврх тога је налазио и времена да често буде на услузи болесницима у манастирској болници, ревносно учествује у бројним свеноћним бденијима у цркви и пева у манастирском хору. И у свему томе је због своје чиле смерности и добре воље, као и постојане дубине свог верског заноса постао међу браћом монасима веома омиљен.

Савин прелазак у манастир Ватопед на Атосу му је донео знатне духовне и образовне користи, јер је та грчка светиња била једна од најстаријих и највећих на Светој Гори, посвећена Благовестима. Пошто је била богато даривана од свих ромејских царева од Константина Великог до последњег владара из династије Палеолога, она је имала велику библиотеку о светим оцима православне цркве на грчком језику, што је бистром Сави много помогло да усаврши своје знање тог језика.

МОЖДА је Савина инстинктивна одбојност према свом привилегованом аристократском пореклу њему још у његовој младости помогла да се отргне од свега световног, али је сигурно да је он у младалачким данима свога живота био више свестан како да се акцијом ослободи онога што му је одбојно него како да нађе прави пут за оно чему тежи. А у Ватопеду је потврдио себи да су његове тежње ка испосничком и усамљеничком животу одраз жарке потребе да од себе створи истински христолошку личност, и том стремљењу је он остао доследан све док му се најзад у његовом монашком пребивалишту на Атосу није придружио и његов замонашени отац Стефан Немања, на чему је Сава у својим седмогодишњим писмима оцу упорно инсистирао.

Но пошто је у новембру 1197. године његов отац коначно испунио Савина очекивања и појавио се у Ватопеду као монах Симеон и пошто су потом њих двојица заједно кренули у акцију да на Светој Гори коначно успоставе и српски манастир, колико год је Савин утицај на оца дотле био значајан да он прихвати потпуни раскид са световним препрекама да би нашао мир у Господу, толико је и Симеонова присутност и његово упорно залагање за изградњу Хиландара утицало на Саву да он дође до реализације да је апостолска мисија према верницима из његове родне груде и духовно залагање за њихово колективно спасење далеко већи подвиг од личног опредељења за раскид свих световних веза ради спасења сопствене душе.

ПОСЛЕ Растковог бекства из Србије велики жупан Немања и његова жена Ана су на српском двору у Расу испрва горко оплакивали напрасну одсутност свог миљеног најмлађег сина.

Али временом су успели да победе у себи те урођене родитељске световне пориве и да снагом своје хришћанске побожности увиде духовну величину Расткове неповратне опредељености за царство небеско, тако да су у својим писмима њему чак почели и да га називају својим молитвеником пред Свевишњим и духовним учитељем, па и да му по очевим гласницима шаљу знатна новчана средства, која је он свесрдно улагао на поправке постојећих и дозиђивање нових монашких пребивалишта у свом манастиру, на широкогруде ктиторске поклоне другим околним светињама, као и на нужне издатке за основну прехрану многобројних монаха испосника широм Атоса.

А Сава је у својим писмима родитељима упорно истицао да страсно жели да му се и отац коначно ослободи свих својих тешких световних бремена да би му се и он у монашкој ризи придружио у Ватопеду, где би постом и молитвом могао да у миру и тишини приведе свој живот природном крају са вером у Господа и бесповратно ослобођен од терета свега што је профано и земаљско.

Међутим, политичка ситуација у Србији и пред Растково бекство на Свету Гору, а и у току његовог боравка у Ватопеду је била прилично компликована. У последњем ромејско-српском ратном сукобу у току 1190. године добро организована ромејска војска, предвођена царем Исаком II Анђелом, успела је да у јесен те године потуче Немањине српске снаге у бици на Јужној Морави. Али пошто је ромејски цар и поред те победе тада, ипак, виспрено проценио да на дуже стазе он нема ни времена ни ентузијазма да тај отегнути, мучни и периферни оружани сукоб наставља унедоглед, он тад одлучи да Немањи предложи преговоре, које изненађени српски жупан, наравно, прихвати.

СРБИЈА ПОСТАЈЕ НЕЗАВИСНА ДРЖАВА

НА ПРЕГОВОРИМА цар Исак II Анђело је од Немање захтевао да Ромејском царству врати сва погранична места која је у последњих неколико година освојио, рачунајући да ће тако његовом царству да преостане власт над бројем стратешки најважнијих тачака на северном рубу царства, у Београду, Равном, Нишу, Скопљу, Призрену и Љешу. А пошто је Немања на свим дотле освојеним ромејским просторима одмах прогањао Грке, замењујући их српским живљем, он је био убеђен да ће већ успостављено већинско српско становништво на тим просторима увек бити спремно да се спонтаном побуном поново прикључи Србији, те му то и није тешко пало. Званични царски позив да дође да преговара било је ромејско признање српске државности и моћни ромејски василевс  први пут у историји српског опстанка на Балкану више не види Рашку као запуштени северни периферни део свога царства, а српског жупана као свог вазала, него као самосталну државу, у којој је жупан Стефан Немања пуноправни владар.

СУТРА: Ко не воли брата, не воли ни Бога

Препоручујемо

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - МУДАР И ИСТРАЈАН ДИПЛОМАТА: Рано је показао наклоност ка разним црквеним легендама

23. 04. 2022. у 18:00

Фељтон

1 4

ФЕЉТОН - СРБИ КАО БАЛКАНСКИ ИРЦИ: Гаје врло јака осећања према косовској равници

22. 04. 2022. у 18:00

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - ХАРВАРДСКИ ДОБРОВОЉЦИ У СРБИЈИ: Особина Србина кад је болестан није резигнација већ храбро трпљење

21. 04. 2022. у 18:00

Фељтон

2 6

ФЕЉТОН - КАД СРПСКИ ВОЈНИЦИ ПЕВАЈУ: Француски војници лежали су у грчу, лица побледелих од бола, а онда се зачула песма

20. 04. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације