ФЕЉТОН - МУДАР И ИСТРАЈАН ДИПЛОМАТА: Рано је показао наклоност ка разним црквеним легендама

У СРПСКОЈ историографији је већ много писано о успесима атоског монаха Саве Немањића у ширењу православља по српским земљама и стварању аутокефалне српске православне цркве, но скоро свугде се то углавном претставља као одраз његове велике личне побожности и преданости хришћанском народном просветитељству.

Житије Светог Саве од Теодосија Хиландарца, Фото "Википедија"

Један од главних разлога за то је да се скоро сви писмени подаци о његовим животним делатностима налазе у сачуваним примарно хагиографским списима о Стефану Немањи и њему у којима су њихове бројне животне и у суштини политичко-државничке активности приказане као потврда њиховог упорног стремљења ка светитељству, што прилично сенчи, замагљује и запоставља чињенице да је већина тих успеха постигнута у дугим и интензивним преговорима са разним световно оријентисаним моћницима тога доба, чије су акције и одлуке углавном произилазиле из њихових специфичних политичких и државних интереса. А анализа свих Савиних постигнућа са те тачке гледишта јасно индицира да је он сигурно и најупорнији и најуспешнији српски световни дипломата за свих осам протеклих векова од првенствено његовим напорима извојеване међународно признате српске државности.

Старији од двојице примарно хагиографски опредељених писаца Житија Саве Немањића, Доментијан Хиландарац (живео од око 1210. до после 1264. године) је био један од Савиних савременика и монашких штићеника, који је око 1250. године, на захтев српског краља Стефана Уроша I Немањића написао "Житије" о тада већ преминулом Светом Сави, па потом око 1264. године и "Житије Светог Симеона" (Стефана Немање) базирано понајвише на постојећим Савиним краћем "Житију" свога оца, укљученог као увод у "Студенички типик" из 1208. године, као и на знатно опширнијем спису о животу Стефана Немање, сроченом од његовог средњег сина, краља Стефана Немање II Првовенчаног.

И МЛАЂИ Савин животописац, Теодосије, је исто био хиландарски монах (живео од око 1264. до око 1328. године), који је по сопственом признању по Доментијановим упутствима прерадио његово "Житије Саве Немањића" између 1290. и 1292. године. А пошто су у то време и општенародни култ Саве Немањића, који је брзином букнуо међу српским пучанством одмах по полагању његових моштију 1237. године у Милешеви и његово касније освећење од стране српске цркве за трећег српског светитеља захтевали величање његове светости, та прерада раније писане Доментијанове Савине биографије је, наравно, морала бити темељно проширена да би укључила и дела, којима се хришћанска светитељства потврђују бројним чудотворствима.

Међутим, по процени многих каснијих историчара и књижевних критичара Теодосије је и поред својих жанровски устаљених хагиографских формулација био знатно бољи писац од Доментијана. Његов наративни стил приповедања потсећа на много каснију врсту списатељства у домену романа, које је богато живописно представљеним, реалистичним описима стварних догађаја. Пошто је развој фабуле код њега често представљен драматично, то лику монаха Саве каквим га он портретише даје веће одлике једног мудрог, флексибилног и истрајног дипломате и државника.

ВЛАСТЕЛИН Сава Немањић је рођен око 1175. године као најмлађи син српског великог жупана Стефана Немање и његове жене Ане кад су они били већ у поодмаклим годинама старости, те није ни чудо да су га по рођењу родитељи прихватили као изузетно посебан Божји дар и третирали као своје омиљено мезимче. Како је Доментијан забележио, Растко је, попут своје старије браће, као дечко прошао кроз рутину типичног образовања властеоске деце тога доба, које је после стицања генералне писмености укључивало изучавање са туторима Библије, граматике, реторике, аритметике, геометрије, етике и догматике. Но још у то време он је почео да показује посебну наклоност ка разним црквеним легендама о хришћанским светитељима, мученицима и духовним пустињацима, претпостављајући пост, молитве и читања верских књига младалачким разонодама у игри, забави и лову са својим вршњацима.

Очекујући да ће се те његове дечачке верске опсесије ублажити и нестати када буде изложен световним проблемима управљања одређеним земљишним подручјем, отац му је 1190. године (кад је он напунио 15 година) доделио титулу кнеза и дао на управу Захумље.

ПОШТО је Растков најстарији брат, Вукан, тада већ био поглавар Зете, и Растко је, уз дискретну помоћ стрица, две године успешно управљао Захумљем. Али све те нове световне управно-политичке одговорности нису ни у ком погледу умањиле његов духовно-верски занос, јер је и даље наставио да чита и сањари о чарима аскетског монашког живота уз молитве, подвижништво и пост.

У јесен 1192. године је дошао родитељима у посету у Рас и тад је на очевом двору срео атонског монаха - просјака руског порекла који му је пуно причао о духовној чистоти усамљеничког испосничког монашког живота на Светој Гори, што је у младом принцу пробудило жарку жељу да тамо оде, поготово зато што је чуо да се шушка да је време да га родитељи жене. Одлучио да оца и мајку завара изјавом да жели да иде у лов на јелене, да би тако, заједно са тим монахом, успео да потајно побегне на Свету Гору.

Кад је Немања ту синовљеву варку коначно открио, послао је за њима потеру, која га је нашла, још увек непостриженог, у атоском руском манастиру Пантелејмону и саопштила му очеву наредбу да по цени својих живота морају да га врате у Рашку. Међутим, и њих је млади принц успео да те вечери обилном гозбом и пићем превари, што му је дало времена да се те ноћи у главном манастирском пиргу подвргне званичном православном црквеном обреду монашења и да се следећег јутра појави пред њима већ пострижен и у црној ризи. А потом је по њима послао родитељима своју одбачену световну одећу и одсечене власи своје плаве косе са поруком да не брину о њему јер је тим чином постигао свој најважнији циљ у животу и постао атоски монах Сава.

ВЕЛИКА ПОПУЛАРНОСТ НА АТОСУ

ТЕОДОСИЈЕ помиње да су се и на Атосу брзо рашчуле неуобичајене вести о томе да је "син самодршца, господара српског, оставио оца на престолу" и добровољно напустивши све предности лагодног живота, упутио се на Свету Гору. Своју практично преко ноћи стечену огромну популарност због свих тих вести, млади монах Сава је одмах искористио да коначно задовољи своје одувек доминантне знатижеље око разних аспеката монашког живота на Атосу. Прво је обишао већину постојећих манастира, а потом и многа скромна пребивалишта монаха-подвижника који су у усамљеничком ћутању и уз пост и непрекидна метанисања и молитве таворили по врлетима и дубоким пећинама тог монашког "перивоја Свете Богородице". И он се баш на тим забаченим местима најдуже задржавао.

У УТОРАК: Припреме за подвижништво

Препоручујемо

Фељтон

1 4

ФЕЉТОН - СРБИ КАО БАЛКАНСКИ ИРЦИ: Гаје врло јака осећања према косовској равници

22. 04. 2022. у 18:00

Фељтон

0 5

ФЕЉТОН - ХАРВАРДСКИ ДОБРОВОЉЦИ У СРБИЈИ: Особина Србина кад је болестан није резигнација већ храбро трпљење

21. 04. 2022. у 18:00

Фељтон

2 6

ФЕЉТОН - КАД СРПСКИ ВОЈНИЦИ ПЕВАЈУ: Француски војници лежали су у грчу, лица побледелих од бола, а онда се зачула песма

20. 04. 2022. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ЖЕНА ХИРУРГ НА СОЛУНСКОМ ФРОНТУ: Др Розали Мортон је осетила да је Србија сродна њеној Вирџинији у којој је одрасла

19. 04. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације