ФЕЉТОН - ДОКТОР КОЈИ ЈЕ СПАСАО БЕОГРАД: Едвард Рајан је био легендарни амерички лекар у служби Црвеног крста
ПОСЛЕДЊЕГ дна јанура 1915. Мејбел Данлоп Грујић, супруга дипломате Славка Грујића, у Њујорк Тајмсу је описала какако је успела да убеди српске власти, уз помоћ престолонаследика Александра Карађорђевића и војводе Живојина Мишића, да је мисија Америчког Црвеног крста потребнија у Београду него у Ваљеву. Она на страницана њујоршког дневника пише:
„И тако је америчка јединица превезена у Београд специјалним возом, а тамо је велика болница са својим придруженим институцијама и 600 рањеника, од којих су неки ту били смештени због рана задобијених још у Турском рату, била предата др Рајану. Особље је бројало негде између четрдесет и педесет људи, углавном старих, пензионисаних официра. Сели смо да ручамо, али пре но што је завршио обед др Рајан је био позван на свој први случај. Следећег јутра је почео да оперише, и ја мислим да од тада није престајао с радом.
Требало је да видите одушевљење, његово и др Донована , када су отворили сандуке са инструментима. Претходно су посетили друге болнице и стално говорили колико су њихови нови амерички инструменти бољи од оних које су видели у употреби. Поверење старијих људи они су стекли одмах, тако што су завели ред у потпуном хаосу који је владао пре њиховог доласка.
УВЕРЕНА сам да је др Рајан заиста спасао Београд од уништења. Кад су пристигли Американци, у граду је било неких 15.000 сиромашнијих житеља. Они су били неспособни за егзодус. Било је много трагичних инцидената везаних за евакуацију. Стари жандарм послат да најави градској стражи потребу да се напусти главни град изговорио је те речи и пао на месту мртав. Рекоше да га је убио очај.
Практично, др Рајан је руководио сам. Командовао је свим набавкама. До тог тренутка није још примио никакве залихе Црвеног крста из Сједињених Држава, а Србија је била тако до крајности одсечена одасвуд да је било немогуће било шта купити на страни. Срећом, једна Американка је одељењу поклонила неколико сандука материјала, и то је било све с чиме је испрва морао да ради. Чим смо послали телеграм о потрепштинама, залихе су с те стране стигле. Др Рајану су били поверени не само рањеници, већ и брига о женама и деци, те другим неборцима, те је морао остати у граду. То је могао зато што су му се људи обраћали у својој несрећи. По сазнању да Американци руководе болницом, жене су у буљуцима стизале пред капију преклињући да их пусте унутра. Извесно је да је др Рајан отпрве уливао поуздање.
Недавно примих писмо од супруга које каже да је др Рајан спасао Београд и преостало становништво када су Аус- тријанци заузели град, а у једном другом писму пише да је у присуству америчког министра и високих званичника прес- толонаследник исказао захвалност др Рајану за огромне ус- луге које је пружао Србима.“
ДР ЕДВАРД Рајан је био легендарни амерички лекар у служби Црвеног крста, посвећен борбама против епидемија. Медицину је студирао на Фордам универзитету, а стажирао у њујоршким болницама „Сент Винсент“ и „Света породица“. Добровољно је 1913. године отишао у Мексико да помогне сународницима током мексичке револуције, где је заробљаван и више пута извођен на погубљење. У септембру, 1914. године, стиже у Београд са америчком медицинском мисијом и преузима руковођење војном болницом, са улица скупља рањене цивиле и у зградама Црвеног крста скрива угрожене грађане. Успео је и захваљујући америчкој застави која је подразумевала екстериторијални статус у односу на државу. По аустријском заузећу Београда, ухапшен је и пуштен. У марту 1915, објединио је борбу српских болница против епидемије тифуса. До октобра је извршио око 8.000 хируршких захвата.
Памти се да је 1916. године делио београдској сиротињи жито које је Амерички Црвени крст купио у Румунији. Те године је кренуо, по службеном задатку, за Француску и доживео нову авантуру: топовска граната коју је као ексцентрични сувенир понео у коферу, експлодирала је кад је носач испустио пртљаг и оштетио станични објекат у Будимпешти, те је привремено ухапшен. Из Француске је координирао рад болница на ратним фронтовима. Кад су САД ушле у рат, послат је на Солунски фронт, где је избила епидемија маларије. Вратио се у САД 1922. године, али је већ после неколико месеци послат у Иран због епидемије маларије којом се и сам заразио. Оболео од срца, умро је у Техерану, а сахрањен у родном Скрентону (Пенсилванија). Сем скромне комеморације у Српском лекарском друштву, јавност је на његову смрт остала нема. Постхумно је одликован српским Орденом белог орла. Поводом 100. годишњице завршетка Великог рата, у Србији је 2018. г. издата поштанска марка с његовим ликом. Носилац је Легије части и других иностраних признања. Једна улица у београдском насељу Овча носи његово име.
НА ДАН 20. октобра, четири дана по доласку америчке јединице Црвеног крста у Београд, др Рајан је о условима које је затекао овако писао централи Црвеног крста у Вашингтону:
„Стигли смо овде 16. октобра и одмах нам је на управљање поверена велика овдашња болница. Откако смо почели, нисмо имали времена ни за шта осим за рад и спавање. Многи рањеници нису били превијани по неколико дана, а пошто их имамо око 150 и неопходно их је превити свакога дана, буде и једанаест сати пре но што завршимо, а неких ноћи и касније... Случајеви који су нам додељени су често дужег трајања и захтевају сталну пажњу. Нови случајеви пристижу редовно и врло скоро ћемо бити претрпани. Хирурга овде има мало, а пошто имамо око 50.000 рањеника расутих широм земље, можете одмах видети какви су услови.“
ХЛЕБ ЗА 6 000 СИРОМАШНИХ
БЕОГРАД је имао око 120.000 становника. У првим месецима рата, град који лежи на јужној обали Дунава прешао је из руке у руку неколико пута пре но што су га Срби коначно евакуисали, истрпевши три бомбардовања. Војна болница којом од доласка руководи др Рајан налазила се на високом брегу с погледом на град и често била изложена ватри. Седмице које су уследиле биле су за америчке лекаре и њихове болничарке пуне узбудљивих доживљаја. У једном писму из Ниша, датираном 26. децембра и објављеном у Магазину Црвеног крста, др Рајан је описао шта се дешавало. Од 25. новембра, каже он, бринуо је о пет болница са око четрдесет зграда, а помагало му је девет српских доктора и сто педесет сестара; имали су око хиљаду и двеста пацијената. Био је одговоран и за болницу за умно поремећене, те за цивилну, хируршку у нехируршку клинику у граду. Наставио је: „Кад су евакуисали Београд, Срби су све пребацили на мене. Кад само помислите да су ми дошли у 2 сата ујутро и рекли да сви одлазе али да се од мене очекује да останем и преузмем руковођење свим болницама, можете замислити како сам се осећао. Учинио сам за њих и с њима најбоље што сам могао. Кад су ушли Аустријанци морао сам сваког дана набавити хлеб за око 6.000 сиромашних.
СУТРА: СРБИ ВОЈНИЦИ ЖЕСТОКЕ НАРАВИ
Препоручујемо
ФЕЉТОН - OJ СРБИЈО, МОЈА МИЛА МАТИ: Једина земља која је сама себе ослободила
15. 04. 2022. у 18:00
ФЕЉТОН - НЕСЕБИЧНА И ХУМАНА ДЕЛА: Цена очувања достојанства и слободе није била мала
13. 04. 2022. у 18:00
ДРАМА У ФРАНЦУСКОЈ: Масовна пуцњава, учествовало неколико стотина људи
У МАСОВНОЈ пуцњави повезаној с трговином дрогом у западној Француској, тешко је повређено петоро људи, међу којима и један тинејџер, рекао је министар унутрашњих послова Бруно Ретаиллеау, пише Гардијан.
01. 11. 2024. у 11:25
ПУТИНУ У ПОМОЋ СТИЖЕ НАЈЕЛИТНИЈА ВОЈСКА: Шта је "Олујни корпус", једна од најмоћнијих специјалних јединица на свету
СЕВЕРНОКОРЕЈСКА појачања долазе усред назнака да се Русија бори с попуњавањем својих снага.
30. 10. 2024. у 12:37
ХРВАТ УГЛЕДАО СРПСКУ ЗАСТАВУ НА ПОДУ: Одмах упалио камеру и урадио ово - због његовог потеза се усијале мреже (ВИДЕО)
ИВАН из Хрватске одушевио је читав регион када је једним малим гестом показао како је мало потребно а јако лепо, држати се оне чувене реченице "воли своје, поштуј туђе".
01. 11. 2024. у 10:24 >> 10:28
Коментари (0)