ФЕЉТОН - СМРТ СЛОБОДНОГ НОВИНАРСТВА: Политика, медији и тајне службе су уско повезани

НЕМАЧКИ новинар Удо Улфкоте, један од најзначајнијих узбуњивача у медијској индустрији у новијој историји, који је открио како "западне обавештајне службе заузимају централно место у западном новинарству", сведочи како је то стварно изгледало: "Имао сам врло близак контакт са обавештајном службом БНД. Две особе из БНД редовно су долазиле у редакцију новина, у собу за посете.

Удо Улфкоте, Фото Printscreen

А било је прилика када не само да ми је даван извештај већ је БНД писао чланке, који су објављивани у новинама као мој текст. Истичем то да бих објаснио. Да сам рекао да постоје медији на које БНД утиче, могли бисте с правом рећи да су то теорије завере и питати мe могу ли то документовати.

Могу то документовати.

Могу да кажем да су тај и тај чланак, са мојим текстом у новинама, написале обавештајне службе, јер оно што је тамо написано ја нисам могао да знам. Нисам могао да знам шта постоји у некој пећини у Либији, која је тајна ствар тамо, шта се тамо гради. Ово је БНД желео да објави.

ТАКО ЈЕ и у другим медијима. Да имамо владавину закона, сада би постојала истражна комисија. Устале би политичке странке, без обзира на то да ли су лево, странке центра или деснице, и рекле: Шта овај момак Улфкоте каже и тврди да може да то документује. Ово треба истражити.

Да ли се ово догодило другима? Да ли још увек траје? Могу вам рећи: Да, још увек постоји.

Знам колеге које имају овај блиски контакт. Било би дивно да постоји ова истражна комисија. Али то се очигледно неће догодити, јер никоме није у интересу. Јер тада би јавност схватила колико су политика, медији и тајне службе уско повезани у овој земљи. У овом свету!

Кад се Удо Улфкоте сударио са својом савешћу, а ако читате Достојевског знате да нема човека кога не муче моралне дилеме, и одлучио да опише своја искуства - што знају стотине, хиљаде оних који ћуте - онда је то значајно сведочанство о савременим медијима и далекосежно у разумевању друштва у коме живимо. То је оно што "сви знају", али само ретки "смеју да кажу".

- Имао сам контакт са европским новинарима из реномираних медија. Радио у другим медијима. Могу вам рећи: Оно што говорим, заиста сам открио свуда.

АКО као новинар радите или у државним медијима, или у великим приватним медијским компанијама, не можете да пишете шта желите и како осећате. Постоје јасне смернице. Грубо речено: сви знају да нећете, на пример, у "Спрингеровим" новинама "Билду", "Велту" објављивати чланке критичне према Израелу. Нема шансе, потписали сте изјаву да нећете доводити у питање постојање државе Израел или израелске тачке гледишта итд. Смернице постоје у свим великим медијским компанијама.

Ако не желите да останете "заглављени у доњим нивоима" већ да "путујете са канцеларом, министрима, председником и политичарима, у авионима у државном власништву онда се треба држати одређених ствари. То сам брзо научио.

"Слободно новинарство" је уређен посао до детаља. Али важно је да се то не доживљава као цензурисање и ограничавање слободног извештавања, или већ које фразе се користе.

Убрзо сам схватио, кад сам пратио председника или канцелара Хелмута Кола, да вас наравно ту не позивају јер се зовете Удо Улфкоте, већ зато што сте из листа "Франкфуртер алгемајне".

ТАДА се очекује одређена врста извештавања. Која? Заборавите моје новине, ово се односи генерално на све. На почетку путовања, новинар добија допис - данас електронски. Ако путујете у иностранство, то су информације о земљи или говори који ће се одржати. Све време вам ... нико не каже да то напишете на овај или онај начин ... али тачно знате да ако не будете писали на овај или онај начин, следећи пут нећете бити позвани. Биће позван ваш медиј, али кажу: "Не желимо овога". Онда сте напољу. Наравно да желите да вас позову. Можете да купите оно што желите, јер знате да нећете бити проверени. Можете понети шта желите. Имао сам колеге који су ишли на путовање у САД. Са собом су донели "харли дејвидсон", у деловима. Продали су га и наравно зарадили...

За рад с новинарима су задужени "невладини" тинк-тенкови, те фондације и организације које су "независне" као и "независно новинарство". Погледајте само око себе - пратите људе који седе у великим прекоокеанским тинк-тенковима и фондацијама, у фондацији "Атлантски мост", у свим тим организацијама. И како се тамо утиче? Знам из искуства. Тинк-тенк немачки Маршалов фонд Сједињених Држава позвао ме је као колегу да посетим Сједињене Државе шест недеља. Све плаћено... Овај тинк-тенк је имао врло блиске везе са ЦИА, и добио сам приступ америчким политичарима, свима којима сам желео. Изнад свега обасипали су ме поклонима.

ЧОВЕК не може да одоли "малим стварима", а које им моћни могу давати као од шале. На пример, Улфкоте иде да интервјуише султана Куабоса из Омана. Док Русију и Кину сумњичите на сваком кораку и сваким поводом за угрожавање слобода појединаца, мањина, па и целог народа, за султана ћете наћи да је шеф еколошке фондације.

- У султановој земљи нема слободе штампе. Не постоје људска права. Незаконито је увозити штампу, јер султан то не жели. Постоје извештаји о кршењу људских права, али моје очи су слепе. Извештавао сам, као и сви немачки медији кад извештавају о султанату Оман, до данас само позитивне ствари. Велики султан, који је диван. Фантастична земља принца из бајке, засењујући све остало - јер сам ја купљен...

- Никада раније нисам путовао првом класом. Стижемо, а возач ме чека. Носи кофер или руксак. Имате апартман у хотелу. И од самог почетка вас обасипају поклонима. Добијате платинасти или златни новчић. Ручно ткани тепих или било шта друго. Интервјуисао сам султана, неколико пута. Питао ме је шта желим. Одговорио сам курс роњења. Довели су инструктора из Грчке. Био сам тамо две недеље и добио први сертификат за роњење.

УЛФКОТЕОВОЈ анатомској обради додајемо још један сочан детаљ:

- Када сам први пут био у Јужној Африци, осамдесетих, апартхејд је још у Јужној Африци, одвојена су подручја за црнце и белце. У мојим новинама нисмо имали проблема с овим, добијали смо плаћена путовања од режима апартхејда ради пропагандног посла.

- Позивали су ме из јужноафричке индустрије злата, индустрије угља, туристичке заједнице. По првом позиву, путовање је било за Намибију, кад сам уморан ушао у хотелску собу у Виндхуку тамнопута жена је лежала у мом кревету. Одмах сам изашао из собе, сишао на рецепцију и рекао: "Извините, али соба је већ заузета". Без икаквих проблема добио сам другу собу.

Ујутро за доручком, ово је било новинарско путовање, колеге су ме питале: "Како је било са твојом?" Тек тада сам схватио шта се догодило. До тада сам веровао да је то била глупа случајност.

ПОЧАСНО ДРЖАВЉАНСТВО

О ПУТОВАЊУ у Америку, које је организовао Маршалов фонд, новинар Уго Улфкоте је забележио: - Тамо ми је један рекао, тачно су знали: "Здраво, били сте на курсу роњења у Оману..." ЦИА је врло прецизно знала. И ЦИА ми је такође дала нешто - ронилачку опрему.

Ронилачку опрему добио сам у Сједињеним Државама, а током шестонедељног боравка добио сам и позив гувернера државе Оклахома. Отишао сам тамо. Била је то мала церемонија и добио сам почасно држављанство. Сада сам почасни грађанин америчке државе. И у сертификату је написано да ћу о САД говорити само лепо.

СУТРА: ЛАЖ ПОКРЕНУЛА РАТНУ МАШИНЕРИЈУ

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ТАЈНЕ СЛУЖБЕ ПИШУ ТЕКСТОВЕ: Техника регрутовања за службе свуда је иста

31. 03. 2022. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ТЕОРИЈЕ ЗАВЕРЕ ПОСТАЈУ ВЕСТИ : У Слободном свету се не поштује приватност

30. 03. 2022. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - СУКОБ ДЕМОКРАТИЈЕ И ТАЈНИХ СИЛА: Џентлмени су одавно нестали са америчке политичке сцене

29. 03. 2022. у 18:00

Фељтон

2 0

ФЕЉТОН - ВИКИПЕДИЈА ГЛОБАЛНА ОБМАНА: Милиони Американаца више верују у теорије завере него вестима

28. 03. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације