ФЕЉТОН - СУКОБ ДЕМОКРАТИЈЕ И ТАЈНИХ СИЛА: Џентлмени су одавно нестали са америчке политичке сцене

НАВЕДЕНИ примери, у пртеходним наставцима овог фељтона, да милиони Американаца у медијима више верују у теорије завере него вестима, делују фантазмагорично и нестварно, кад не би иза себе имали данашње америчко друштво - расцепљено дубоко и сукобљено без наде да се са оваквим основама уопште може тражити толеранција.

Ричард Хофстатер, хроничар, Фото "Википедија"

Иронија до неба. То се дешава Америци која је до јуча читав свет учила - толеранцији.

Међутим, врхунац ироније је да ова Америка ни данас није престала да подучава свет. Али нема ту случајности.

Читав политички систем савремене Америке лежи на дубоком барном терену по интелектуалном сагледавању чувеног професора америчке историје на Колумбија универзитету Ричарда Хофстатера (1916-1970). Годину дана пошто му је изашла књига Anti-intelectualism in American Life (1963), где је теоријски и уздржано критички оцењивао "демократску политику", Хофстатер је у Харперс магазину објавио текст "Параноидни стил у америчкој политици", који ће ту слику употпунити, оживети и учинити рељефном - и скицирати правце куда све то води.

ЈЕДНА од кључних одлика америчког политичког живота је антиинтелектуализам.

Хофстатер је то приказао - као одлазак џентлмена са политичке сцене. Он "осниваче Америке" види као људе од интелектуалног интегритета, научнике, европски образоване и из класичних наука. Њихово државничко и политичко понашање сагласно је њиховим знањима историје, политике, права. У првој половини XIX века дух безусловне практичности одбацио је свако "фино", култивисано понашање политичара. Већ је председничка трка Џона Квинсија Адамса против Ендрјуа Џексона, била догађај који "симболише то шта Америка јесте и оно шта постаје" . Квинси Адамс је ушао као председник (1825-1829) у трку у којој је све политичке вештине, мудрости и знања народни певач из Нове Енглеске могао да сажме у двостих, коме су сва додатна објашњења сувишна John Quncy Adams who can write, / And Adrew Jackson who can fight. На енглеском се стихови, наравно, римују: "Џон Квинси Адамс који може да пише, / и Ендрју Џексон који може да се туче." Ендрју Џексон је владао од 1829. до 1837.

Параноидност у америчкој политици о којој говори Хофстатер, инсистирао је он, није клиничка дијагноза, него служи да сликовито сугерише непрестану борбу "добра" и "зла".

То није обична историјска константа борбе за власт у којој се укрштају људски интереси и уобичајени аргументи. И није везано за одређену врсту америчке политике - леву или десну - него је то суштина америчке политике, основа њене динамике. То је политика сведена на две партије ("ми" смо добро, "они" су зло) које су се онда као све практичне организације претвориле у огољене манипулаторе масама и њиховим немирима и страховима у огромном простору (бескрај америчког континента).

ПРОСТОР по логици ствари тражи чврсту организацију која би гарантовала сигурност разбацаним појединцима и групама: Русија је то решавала чврстом централном влашћу чији је напор увек усмерен на успостављање понуде што веће сигурности, у Америци је у демократском систему и наводној децентрализованости државе подстицана индивидуална "параноидност" коју је онда као у двобојима на Дивљем западу решавала тренутна "ефикасност" централне власти у Вашингтону.

Хофстатер је то показао крајње поједностављеним подсећањем на најпамтљивије, кључне догађаје и "циклусе" америчке историје. Почетком XVIII века по Америци су "егзорцисти" хистерично тражили (баварске) илуминате. "Ова паника је део опште реакције на Француску револуцију". Баварски илуминати, тајно друштво, основано је 1776, у складу с просветитељским идеалима, да се супротстави празноверју, предрасудама, али и верском утицају на јавни живот, злоупотреби државне власти, као и да подржи образовање жена. И кад је друштво уз притисак Римокатоличке цркве проглашено незаконитим и трајно распуштено 1785, конзервативни и религиозни критичари су наставили да их "оцрњују", те се тврдило да су илуминати били одговорни за Француску револуцију.

НАРАВНО, да би у томе активно учествовао прост амерички народ који тешко може да запамти и како се конкретни Сотона зове, онда се ту морају појавити чајеви који "ослепљују или убијају кад се пошкропи лице" и слична опасна средства. То са илуниматима није честито ни стишало, кад је 1820-их и 1830-их цела Америка ушла у антимасонски покрет.

"Слободни зидари" су окривљени да су оданији својој тајној организацији него својој домовини, јер имају своја интерна правила, обавезе и казне - чак до казне смрћу. То води великом и непрестаном сукобу - демократије и тајних друштвених сила. Антимасонски покрет је популарисао демократију и рурални егалитаризам, а у политичком току био усмерен против председника Ендрју Џексона који је био масон.

Напади на масоне нису били без основа, али овде треба обратити пажњу на "апокалиптични и апсолутистички оквир у којем се то непријатељство често изражавало. Антимасони се нису задовољавали само тиме да кажу да су тајна друштва прилично лоша идеја. Аутор стандардног излагања антимасонерије тврдио је да је масонство 'не само најодвратнија већ и најопаснија институција која је човеку икад била наметнута'... Заиста би се могло рећи да је ово паклено ремек-дело."

ОБИЧАН Американац ни овај пут није успео да предахне кад су стигли нови тајни непријатељи - језуити. С. Ф. Б. Морз, човек који је пронашао телеграф, писао је 1835. о плановима који се већ остварују јер "ми смо већ нападнути на рањивом делу где нас не могу одбранити ни наши бродови, ни наши ровови, ни наша војска". А "нападачи" су аустријски канцелар Метерних и језуитски мисионари, који су се спремали да Хабзбурге инсталирају као цареве Сједињених Држава. Протестантизам је улазио у битку "бити или не бити" с римокатоличанством. Тако ће се 1836. појавити књига извесне Марије Монк "Страшна објава", од које је у америчкој историји једино била читанија "Чича Томина колиба" Харијет Бичер Стоу. Књига ове непознате Канађанке, католикиње, сведочила је о страшним злочинима католичких часних сестара у Монтреалу. Марија је то, по том запису, све проживела и видела. После ће се испоставити да је страшно сведочанство било плод необуздане фантазије особе која је имала озбиљне повреде мозга као дете. Али чињенице, наравно, неће имати никаквог утицаја на суштину параноидности америчке јавности и политике.

АНТИКОМУНИСТИЧКА ПАРАНОЈА

КАД је Рузвелт покренуо "Њу дил" - угрозивши слободни капитализам и поставивши владу изнад приватне својине и недодирљивости приватних интереса - није било сумње да је дошло време убачених "совјетских агената", што су бивали и председници и државни секретари, а наравно и научници, уметници. Експертски систем је томе дао свој немерљив допринос. То више нису биле обичне гласине. Све се сада ради употребом научних техника. Макартијев памфлет из педесетих година McCarthyism од 96 страна има 313 фуснота. Кад је Роберт Х. Велч, који је тврдио да "комунистички утицаји држе под контролом нашу владу", завршио своју студију о Ајзенхауеру The Politician, књига је имала сто страна библиографије и белешки. Једноставно речено параноја антикомунистичког покрета била је "парада експерата, студијских група, монографија, фуснота и библиографија".

СУТРА: КАКО ТЕОРИЈА ЗАВЕРЕ ПОСТАЈЕ ВЕСТ

Препоручујемо

Фељтон

2 0

ФЕЉТОН - ВИКИПЕДИЈА ГЛОБАЛНА ОБМАНА: Милиони Американаца више верују у теорије завере него вестима

28. 03. 2022. у 18:00

Фељтон

1 4

ФЕЉТОН - ДОЛАЗИ НОВО ЦАРСТВО ЗЛА: Америчко а политичко-медијско лудило прети Светским ратом

27. 03. 2022. у 18:00

Фељтон

1 9

ФЕЉТОН - ЦИА: ЛАГАЛИ СМО, ВАРАЛИ, КРАЛИ... Када се истина замени тишином - тишина је лаж

26. 03. 2022. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН- ЦИА СМИШЉА ЛАЖНЕ ВЕСТИ: Приче о "слободи медија" су обрачуни политичких кланова

25. 03. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације