ФЕЉТОН - ПОЧЕТАК ПРИЧЕ О "НОВОМ НАЦИЗМУ": Лаж о логорима је обавила свој прљав посао

Слободан Рељић

20. 03. 2022. у 18:00

НОВИНАРКА британске WTN телевизије Пени Маршал била је 5. августа у Трнопољу са групом западних новинара које су српске власти довеле да покажу како на том месту нема "логора" за које су Срби оптуживани после Гатманових "открића".

ФЕЉТОН - ПОЧЕТАК ПРИЧЕ О НОВОМ НАЦИЗМУ: Лаж о логорима је обавила свој прљав посао

Подвала: Насловна страна "Тајмса" из Трнопоља / Архива

Са Пени Маршал су били Јан Вилијамс и новинар "Гардијана" Ед Вулијами. И у ствари, уопште није било важно шта су они тамо нашли. Пут се зна. Као у ритму и порукама чувеног хита британске групе Queen - The show must go on: "Празни простори - за шта живимо? / Напуштена места - мислим да је исход познат... /И тако у круг!/ Зна ли ико шта тражимо?/ Још једног хероја - још један безумни злочин. / Иза завесе, у скривању. / Чувај ред! / Зар ико жели то и даље да трпи? / Шоу се мора наставити!" То се певало 1991.

Новинари су ушли у стовариште грађевинских алатки и материјала ограђено обичном плетеном жицом са једном неуверљиво затегнутом горњом бодљикавом жицом. Људи које је Пени Маршал желела да сними и интервјуише били су изван простора који је ограђен жицом. Британски новинари су позивали групу муслиманских избеглица да приђу жичаној огради. Човек у групи који је знао енглески на почетку је рекао да је реч о кампу за избеглице. Онда ТВ екипа позива најмршавијег човека у групи. И већина осталих је ту гола до појаса. Скраћивањем угла камере ТВ слика је одавала утисак да је група у бодљикавој жици. У фокусу је, наравно, поменути најмршавији - Фикрет Алић. Кад погледате друге око Фикрета видите нормало ухрањене људе, али то неће променити ништа. The show must go on, yeah!

КАД је сторија дорађена могла је да се разбацује с ознаком "врло хитно" јер је могла да "изазива сећања на Аушвиц". Преко ноћи се заказују ванредне седнице влада по Европи и свету, политичари прекидају годишње одморе, може да почне ширење приче о "новом нацизму" у "срцу Европе".

Нормално је за професионалног дезинформатора као што је Џејмс Харф да каже "наш посао није да проверавамо тачност информација", али јесте за чуђење што су и професионални новинари на истом послу. Користе истоветне методе, иако по званичном наративу они "информишу".

Пошто је Пени Маршал и британске новинаре снимала екипа локалне српске ТВ, с намером да сопственој јавности покаже размере интернационалног интересовања за трагична збивања у Босни и Херцеговини, на тим снимцима јасно се види и чује да је човек који је послужио као преводилац, стојећи иза жице рекао новинарки Пени Маршал: "Ово није затвор. Ово је избеглички камп."

НА ПИТАЊЕ новинарке да ли се с њима поступа коректно, "преводилац" је одговорио потврдно. Из сторије WTN то је избачено. Као што нема ни кад новинарка локалне телевизије пита једног од муслиманских избеглица како да је Фикрет тако мршав, а човек одговара: "Не знам. Ја сам овакав (буцмаст), а он је такав по природи."

Тако је монтирана прича отишла онаква каква је требало да буде. Да служи чему треба. А онда ће Комисија за истраживање ратних злочина ОУН, на чије чело је постављен амерички муслиман Шериф Басјуни, у извештају лета 1994. поменути "бодљикаву жицу" као симбол нечовечног поступања Срба са заробљеницима. Извештај је одредио да је термин "концентрациони логор" када је у питању Трнопоље - оправдан.

ТОМАС Дајхман, немачки новинар, грађевински инжењер по струци, чим је видео на снимку над којим се скандализовао читав свет да је бодљикава жица причвршћена с унутрашње стране ограде знао је да то не може бити "концентрациони логор". Он се заинтересовао за читав снимак и - на три дела која су избачена из WTN репортаже открио: да је избачено како репортерка улази у уски простор пољопривредног стоваришта које је ограђено жицом. Лепо се ту види како храбра Пени (окренута леђима према излазу) "улази" у "концлогор".

Да су логораши унутар онда их ТВ камера не би могла снимити иза жице јер су и ТВ екипа и они били на истој страни. Дајхман је затим показао снимак како се Фикрет Алић рукује и слободно разговара са Пени Маршал, што је сцена која се свакако не би могла снимити у логору Белсен, с којим су британски медији упоредили Трнопоље.

Дајхман је проучио извештаје у медијима, документе Црвеног крста, Уједињених нација, Хашког трибунала, Стејт депратмента, ишао у Босну на лице места, разговарао са сведоцима... Истраживање је познати извештај представило као - класичну дезинформацију. Та сензација је могла некако бити објављена у четири маргинална и нискотиражна гласила у Холандији, Немачкој, Шведској и Великој Британији. Британски магазин Living Marxism је под притиском који је покренула WTN забрањен, а онда и затворен, јер није било могуће наћи издавача у Британији.

ДАЈХМАНОВ покушај да разговара са Пени Маршал и Јаном Вилијамсом није успео. Додуше, и она сама је, како уочава Жак Мерлино, "била без сумње згранута начином на који су искоришћени" њени снимци. У самом Гатмановом "Њуздеју" од 7. августа, она се ограђује од тога и наглашава да не може да тврди да су почињене свирепости: "Видели смо стотинак затвореника за обедом у мензи. Били су престрашени, толико престрашени да су одбили да говоре с нама."

Због тако слабог држања, очигледно је, "слободним новинарима" са лица места забрањено да говоре неко време. "Пени Маршал сам, ипак, успео, преко њених пријатеља да добијем телефоном", испричао је Дајхман. "Конверзација је била кратка и Пени је обећала да ћемо се сутрадан чути и састати. Није се јавила, на телефону је више није било, побегла је као ђаво од крста. Ако би се открило да смо се видели изгубила би посао. Тако су ми дојавили извори из WTN."

БРИТАНСКИ новинари који су допуштали да су се ствари одиграле као што је Дајхман описао нису имали где да то објаве. Уредници с којим је Дајхман комуницирао прихватали су у разговору да је његов налаз убедљив, али то није значило да је за објављивање. Кад је дезинформација "постала историја", за шта је данас довољно неколико месеци, "у јануару 1993, у ноћним вестима на Би-Би-Сију, она (Пени Маршал) изјављује да оно што је видела нема никакве сличности с нацистичким логорима у Другом светском рату". Била је то тачна информација, тачна али безначајна. Посао је обављен. То без дезинформације не би ишло. Чувена прича о средствима и циљу. Људи на Западу никад нису веровали да се над том дилемом треба озбиљно замислити. Једино у филозофским расправама.

ПРИЗВОЂАЧИ ОТРОВА ЗА МЕДИЈЕ

НИСУ, дакле, професионалци-дезинформатори они којима дезинформације служе у друштвеним односима, они су само произвођачи робе. Они раде као што хемијска фабрика производи отрове за троваче. Готово да је искључена њихова одговорност. Зато је важно разумевати ко је и зашто био заинтересован за овакав третман Срба у грађанском рату при разарању бивше Југославије. Зато Мерлино у разговору с "простодушним" Харфом примећује да он једино кад говори о новцу пажљиво вага речи. "Наручилац је онај који извлачи корист из операције и који за њу сноси трошкове. Било да плаћа својим новцем, било новцем заштитника богатијег од себе, било новцем опљачканим од народа у виду чланарине или пореза", наводи Владимир Волков.

СУТРА: СВЕ БЕЗОБЗИРНИЈЕ ЛАЖИ О СРБИМА

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - Имао је осећај за то

МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"

БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.

21. 11. 2024. у 11:45

ДЕСИЛО СЕ ЧУДО: Кренули да му искључе сина са апарата, отац УЛЕТЕО СА ПИШТОЉЕМ у болницу (ВИДЕО)

ДЕСИЛО СЕ ЧУДО: Кренули да му искључе сина са апарата, отац УЛЕТЕО СА ПИШТОЉЕМ у болницу (ВИДЕО)

ЛЕКАРИ су рекли да за њега више нема наде и наложили су да се искључи с апарата за одржавање виталних функција, али то његов отац није могао да дозволи, упркос томе што се младићева мајка, Пикерингова бивша супруга, сагласила са докторима.

21. 11. 2024. у 15:31

Коментари (3)

АКЦИЈА ЗА КЛИМУ И ЗЕЛЕНА АГЕНДА: Кључни правци за заштиту животне средине