ФЕЉТОН - ПУЛИЦЕРОВА НАГРАДА ЗА ЛАЖ: Гатман није имао никаквих доказа за објављене текстове

Слободан Рељић

19. 03. 2022. у 18:00

РОЈ Гатман пoново долази у некадашњу Југославију, где је већ био акредитован за британску агенцију Ројтерс, раних седамдесетих.

ФЕЉТОН - ПУЛИЦЕРОВА НАГРАДА ЗА ЛАЖ: Гатман није имао никаквих доказа за објављене текстове

Лоренс Иглбергер

Сада стиже као специјални извештач њујоршког таблоида "Њуздеј", који је 1940. основала Алиша Патерсон уз подршку супруга Харија Гугенхајма. За случај о коме говоримо може бити занимљиво да је управо из фамилије Алишиног оца будући супруг Чехиње Јане Корбел, а која је била светски позната као прва жена државни секретар САД - Медлин Олбрајт.

"Српски освајачи држе два концентрациона логора у којима је ликвидирано или умрло од глади више од 1.000 цивила, док ће више хиљада остати ту све док не умру... 1.350 људи је побијено и мучено у околини Брчког од 15. маја до средине јуна." ("Њуздеј", 2. август 1992)

Гатманово сензационално откриће је било пуно недвосмислених тврдњи, иако он није извештавао "са лица места", како би се могло закључити из наслова његове бомбастичне књиге "Сведок геноцида" (A Witness to Genocide) која се ускоро (1993) појавила.

У КЊИЗИ "Смрт Југославије" Лоре Силбер и Алана Литла, по којој је снимљена истоимена Би-Би-Сијева ТВ серија остао је траг да је 9. јула новинара Роја Гатмана из "Њуздеја" позвао један муслимански лидер кога је срео у Бањалуци претходне године. "Молим, настој да дођеш овде", преклињао је човек. "Доста је убистава. Они спроводе муслимане кроз Бањалуку у колима за стоку. Прошле ноћи било је двадесет и пет вагона за стоку препуњених женама, старцима и децом. Били су тако преплашени. Њихове руке могле су се видети кроз отворе. Нама није било дозвољено да приђемо ближе. Можеш ли замислити то? Као кад су Јевреји слати у Аушвиц. У име хуманости, молим дођи."

Би-Би-Си мистификација извора је разумљива јер је истина мало компромитантна.

Истраживање Жака Мерлиноа идентификује "правог човека". У Бањалуци су му 7. марта 1993. дали на увид "дебели коверат с документима" о британском плаћенику: "Лофтхаус је ухапшен прошлог новембра, у једној бици на Мајевици, код Брчког. Био је рањен у плућа и ноге... На саслушању нам је рекао да је комуницирао с Гатманом у Загребу путем сателитског телефона с Мајевице или телефоном из хотела у Тузли. Гатманово тајно име је било 21С. Мерлиново читање Лофтхаусових белешки сажето је у констатацији да се ради о странцу у сукобу који је био "својевољно опредељен да у њему учествује, и дакле до сржи загрижен, слао информације штампи уопште, а првенствено Роју Гатману. То би било од другоразредног значаја да није из тог потекла прича о концентрационим логорима, о логорима смрти. Која постаје језива кад се сагледа њен одјек у штампи."

КАСНИЈЕ откривени детаљи потврђују да Рој Гатман свакако није био усамљени храбри репортер за шта је добио и Пулицерову награду. Напротив. Према сведочењу шефа одсека за Југославију у Државном секретаријату, Џорџа Кенија, он је контактирао с америчким Генералним конзулатом у Загребу, а и државни секретар Лоренс Иглбергер је био обавештен о његовом раду. Гатманов напор прати и помоћник секретара за европска питања Том Нилас, а и портпарол Стејт департмента Маргарет Татвајлер, особа од поверења вишег саветника и шефа кабинета Беле куће Џејмса Бејкера, иначе претходног државног секретара. После је откривена и тајна "дебеле фасцикле" коју је Кени дао Ричарду Баучеру, помоћнику Маргарет Татвајлер: ту се лепо види да "Гатманова прича ништа не потврђује".

То, наравно, неће спречити "Њујорк тајмс" да Гатмановој причи дода облог озбиљности: "Српски злочини представљају паралелу са нацистичком Немачком." ("Њујорк тајмс", 4. август 1992) Оверена на "либералном двору", прича је кренула као грудва снега. "Сцене које призивају сећања на логоре смрти у Другом светском рату: изгладнели затвореници, бараке и бодљикава жица."("Ју-Ес-Еј тудеј", 7. август 1992)

ЏЕЈМС Харф и Ruder Finn су имали џокера за преокрет: "То смо и извели, и то мајсторски, између 2. и 5. августа 1992. кад је 'Њујорк њуздеј' објавио аферу о логорима. Ствар смо ухватили у лету и одмах сколили три важне јеврејске организације: Б'наи Б'рит - лигу против клевете, Амерички јеврејски комитет и Амерички јеврејски конгрес. Предложили смо им да објаве прилог у 'Њујорк тајмсу' и да организују протестни скуп пред зградом Уједињених нација. Блеф је сјајно успео и јеврејске организације ушле су у игру на страни Босанаца. Намах смо тиме успели у јавном мњењу да изједначимо Србе с нацистима."

Новинар подсећа Харфа да нису имали никакав доказ, само текстове у "Њуздеју". Чак је и то било полууверљиво. Јесте први текст 2. августа "Логори смрти у Босни" најављен на насловној страни под заглављем "Ексклузивно", али већ сутрадан Гатман наставља репортажу на 6. страни, а у уторак 4. августа прича је пресељена на 79. страну. У антрфилеу се тврди да америчка влада "има доказе о постојању заробљеничких логора", али "није у стању да потврди постојање два логора о којима пише 'Њуздеј'". Генерални секретар ОУН Бутрос Бутрос-Гали, који има људство на терену, каже: "Рећи ћу вам отворено, настојим да добијем информације, али засада их немам."

ТО НИЈЕ збунило Џејмса Харфа: "Наш посао није да проверавамо информације... Наше је, као што сам вам рекао, да убрзамо проток за нас повољних информација циљајући у брижљиво одабрану мету. То смо и учинили. Ми нисмо тврдили да постоје логори смрти у Босни, ми смо само објавили да то тврди 'Њуздеј'.

- Али то је огромна одговорност. Да ли сте свесни колика је то одговорност?

- Ми смо професионалци. Требало је обавити један посао и ми смо га обавили. Нисмо плаћени да држимо придике. А чак и да се поведе расправа о моралу, наша је савест мирна. Јер ако желите да докажете да су Срби јадне жртве, само изволите, бићете прилично усамљени у том подухвату."

Мерлино је описао Харфа: "Очекивао сам да ћу наићи на суревњивог саговорника који ће се потрудити да разним привидима прикрије своју делатност и да притом пре свега своју улогу умањи. Преварио сам се. Простодушност Џејмса Харфа била је поражавајућа."

Кад Мерлино у интервјуу суочава Харфа "да нема никаквог доказа да је тврђење у листу 'Њуздеј' истинито", добија одговор да они "нису ни тврдили да постоје логори смрти у Босни, ми смо само објавили да то тврди лист 'Њуздеј'". А то је у "земљама старе демократије" и "слободном свету" довољно да могу да крену лешинари с камерама.

ГАЂАЛИ СУ ЈЕВРЕЈСКУ ПУБЛИКУ

О РАЗГОВОРУ са Џејмсом Харфом Жак Мерлино пише: "Ћаскамо. Прво о висини његовог буџета. Кад ми је рекао како је примао само неколико хиљада долара месечно, нисам му веровао. А појединости које ми је потом без оклевања изнео само су учврстиле моје уверење." Док је Ruder Finn одређивао Американцима ко су "лоши", а ко "добри" момци на основу лажних чињеница, није их мучила неизвесност. "Знали смо да ће се играти на том терену. И победили смо, јер смо гађали у праву мету, јеврејску публику (targeting jewish audience). Одмах је наступила осетна промена језичког регистра у штампи уз употребу израза с веома јаким емотивним набојем, као што су етничко чишћење, концентрациони логори итд., што је све призивало у свест поређење с нацистичком Немачком, гасним коморама и Аушвицом. Емотивни набој је био толико снажан да се нико више није усуђивао да се успротиви да не би био оптужен за ревизионизам. Погодили смо право у мету."

СУТРА: Почетак приче и "новом нацизму"

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (2)

ХРВАТСКА ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ: Овако сада изгледа Хрват коме је Србин, саиграч, сломио кости лица (ФОТО)