ФЕЉТОН - ПРЉАВИ ПОСЛОВИ БЕЗ ГРАНИЦА: Марк Твен - Што је више новина, наш морал је све гори

ИНФОРМИСАТИ значи јављати о одређеним чињеницама. У информисању се подразумева намера да се говоре тачне чињенице.

Марк Твен, Фото Википедија

Кад не говорите тачне чињенице, а са циљем обмањивања људи онда је то - дезинформисање (disinformation). Misinformation у енглеском језику означава нетачност, али искључује намеру говорника да обмањује.

Кад се на Западу говори о "лажним информацијама које се намерно и често прикривено шире (као подметањем гласина) како би утицале на јавно мњење или прикриле истину", онда се обично напомиње да је енглеска именица dеsinformation позајмљени превод руске речи dizinformatsiya (дезинформација) која је "изведена из имена КГБ-овог одељења за црну пропаганду". Тиме се сугерише да је одговорност за систематску употребу лажних информација на комунистима/социјалистима, а либерали су се тек бранили - што је само по себи дезинформација. Истина је да су то Совјети први јавно обзнанили.

Овим се неће рећи да је улога Совјета на путу до успостављања глобалног поретка дезинформисања, с којим се данас суочавамо, без значаја, али је далеко скромнија од доприноса либералних система.

УОСТАЛОМ, чињеница да је М16 основан у колевци либералне демократије 1909, а тек 1995. је званично признато да постоји, показује размере друштвеног лицемерја. Нико није више говорио о потреби да грађани знају од Енглеза - од Џона Милтона до данашњих дана - али мало ко је то тако вешто употребљавао попут њих. Али то је већ "друштвени уговор" који подразумева и чињеницу да је током Другог светског рата М16 са својим агентима комуницирао кодираним радио-порукама које су емитоване на Би-Би-Сију.

Али британски процес дезинформисања дао је свету и привлачнију страну злокобног процеса. Колико год да је Дејвид Џон Мур Корнвел дезинформисао свет, читаоци са свих меридијана су обожавали његове "шпијуне који су се склонили у заветрину". Да, реч је о Џону ле Кареу, бившем службенику М16, који је променио име јер агенти нису смели да објављују књиге под својим именом. На крају XX века најчувенији писац шпијунских романа је "пукао" па променио и сам себе. Објављујући есеј Сједињене Америчке Државе су полуделе, кад је Запад предвођен Американцима 2003. извршио инвазију на Ирак, Дejвид Корнвел је показао да свака посвећеност прљавим пословима има границе. А и експертско образложење је вредност: "То како су Буш и његова хунта успели да преусмере амерички бес са Бин Ладена на Садама Хусеина један је од великих мађионичарских трикова у историји односа са јавношћу. Али успели су. Недавна истраживања јавног мњења показују да сваки други Американац верује да је Садам одговоран за напад на Светски трговински центар. Америчка јавност није само заведена. Она је тиранисана и држана у незнању и страху. Брижљиво оркестрирана неуроза ће Буша и његове заверенике глатко одвести до победе на следећим изборима."

ПОЧЕТАК друштвених процеса о којима говоримо враћа нас у време успона буржоаске класе у новом веку која је, кад се ухватила укоштац са аристократијом - узела као циљ да на брутални и бескрупулозни капиталистички начин привређивања накалеми демократију као политички систем. Да "мали човек" влада. Нема ништа да изнесе на пијацу до своју радну снагу, а влада?! Идеја је дошла из ренесансног окретања старом веку. Из романтичних приповести о старој Грчкој, јер се већ Рим грозио уплитања народа у владање државом.

А онда се у центру пажње обрела слобода говора. Ту ће се информисање и борба против цензуре појавити као моћно средство. Разголићивање унутрашњих трулежи и декаденције старе класе живо је привлачило пажњу маса. Појединци у маси су названи грађанима и дефинисани као самосвесни. Главна идеолошка удица либерализма је била како они, грађани, могу да досегну неслућене висине слободе. Та удица је увек била варалица.

У старој Грчкој се говорило да су границе полиса докле се чује глас говорника са трга.

Дакле, они који одлучују могли су да кажу, али је било обавезно да саслушају друге.

Између тих речи се тражило решење за најважнија питања. Кад се на Западу градила демократија, привлачност слободе се користила без ограничења. Томе су додате још правда и једнакост. Аристократија на то није имала одговор. Међутим, ускоро је постајало јасно да истина неће бити баш истинита и да ће правде бити увек више у обећањима него у животу. Али, ново је привлачније од старог. Моћ се преселила са великих имања у велике градове. Уместо пољопривреде радило се у индустрији.

ИНДУСТРИЈА је следила логику профита која је дошла из трговине. Прекоморске трговине.

Никакав рад није могао увећавати залихе злата као прекоморска трговина - од зачина, свиле, племенитих метала до робова. Трговина робљем је стварала логику за колонијална освајања, као привредну грану. Кључну привредну грану. Наравно, европске капиталистичке земље нису одустајале од либерализма (борба за слободу и једнакост људи) и демократије (власти народа). Робови су ту само оно "у" из Смит-Марксове формуле пута капитала: с (константни капитал) + V (радна снага) + 5 (профити). Радна снага је трошак. И однос је исти као и према сировинама за прераду које се морају куповати. Наћи начина да буду што јефтинији. У капиталистичком друштву никад се не излази из те формуле. Кад се изађе, то је крај капитализма. Он је, пролазећи кроз многе кризе, револуције, два светска и стотине малих ратова успевао и да се одржи и да се обнавља.
"Слободна штампа" је, то никад није добро заборавити, четврти стуб тог друштва. Дакле, друштво опстаје и на њеној носивости.

САМ капиталистички систем и приватна својина основа су за онемогућавање моралног приступа послу. Марк Твен је умео духовито да расправља како људско биће "не може себи да дозволи да има идеје које би могле да доведу у питање начин на који се зарађује хлеб".
Кад се говори о изражавању слободне мисли није лоше бити опортуниста као Јирген Хабермас који је држао до те вредности, али је објаснио да је она (слободан говор) стварно била могућа само у салонима међу богатима у XVIII веку ("идеална говорна ситуација"). Кад је постала део демократског политичког уређења у конкретном и наглашено компетитивном систему, онда се Твенов опис мора узимати као озбиљност: "Опирање изражавању непопуларних мисли је оправдано: цена коју треба платити исувише је висока. Слобода говора може да доведе до економске пропасти човека, проузрокује губитак пријатеља, да га изложи јавној порузи и насиљу, осуди његову породицу на искључење из друштва и учини од његове куће пусто место, које сви презиру и избегавају." Твен је јавне последице осећао на сопственој кожи и разумео је да се "јавно мњење спустило на ниво штампе", те "да морални принципи опадају у зависности од броја новина у оптицају: што је више новина, наш морал је све гори".

ЕТИЧКИ КОДЕКСИ НОВИНАРА

НЕКАД су се информације слушале од свештеника после недељне молитве, а то се онда преселило у штампана слова и папирне листове. После ће доћи слика, која вреди (а и дезинформише) као хиљаду речи. Од тад се непрекидно води борба за "слободу штампе". Дошло се до тога да би ваљало да за истину буду најодговорнији они који пишу вести, а они су се обавезивали својом чашћу. Исписани су етички кодекси новинара.

СУТРА: Слобода постаје монопол мртвих

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - СУДБИНА СРБИЈЕ ВЕЗАНА ЗА МОСКВУ: Карађорђе није успео да придобије ни Аустрију, ни Француску да помогну Србима

12. 03. 2022. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - СПАЈАЊЕ СРБА И РУСА НА ДУНАВУ: Улогу словенске браће у Карађорђевим плановима налагала је традиција и реална процена односа снага

11. 03. 2022. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - РУСИЈА СТРАТЕШКИ НЕПРИЈАТЕЉ: МИТРОПОЛИТ Петар I тражио је стварање Словено-српске државе

10. 03. 2022. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ОЧЕКИВАЛИ СУ ТУРСКУ ОСВЕТУ: У погађањима великих сила, Срби су препуштени судбини

09. 03. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације