ФЕЉТОН - ЈОШ ЈЕДНА AУСТРИЈСКА ПРЕВАРА: Остао је завет „Да више никад ко је Србин Немцу не верује”

У ДОГОВОРИМА Великих сила о зонама утицаја и поделама Османског царства крајем 18. и почетком 19. века, српске земље припадаће, својим највећим делом Аустрији.

Потписивање Кучук-Кајнарџиског мира

У потоњим деценијама, границе интересних сфера Русије са једне, и Аустрије и осталих западних сила са друге стране, биће по правилу повлачене кроз српске земље, при чему ће Босна, Херцеговина и Далмација готово увек припадати западним силама, док ће Румунија и Бугарска припадати Русији. Србија, Стара Србија, Македонија, па и Црна Гора остајале су, међутим, најчешће у међупростору, као "тампон зона". То ће бити један од кључних разлога због којих ће њихов унутрашњи живот бити хронично нестабилан, обележен сукобима Великих сила. У временима у којима није било договора о интересним сферама, западне силе улазиће у Србију, Румунију и Бугарску, а Русија у Србију, Босну, Херцеговину, па и Далмацију, Крајину и Славонију.

Русија је већ 1783. припојила "независни" Крим, да би га без одлагања претворила у главно упориште своје црно-морске флоте. Био јер то коначни крај државе Кримских Татара, која је готово три века била страх и трепет руским и балканским, православним хришћанима.

Катаринина посета Херсонесу и сусрет са Јосифом II 1787. године, били су повод за турску објаву новог рата. Наредне 1788. године на страну своје савезнице стала је и Аустрија.

Руске трупе стигле су 1789. све до Дунава. Катарина је у исто време успешно ратовала и са Шведском, која је покушала да искористи руско-турски рат и поврати део изгубљених балтичких поседа (1789-1790). Мировним уговором са Турском потписаним у Јашију 1792, Русија ће проширити своје црноморске обале до Дњестра.

ОЧАКОВ, главна турска тврђава на овом подручју, која је припала Русији, био је повод за први знак незадовољства Велике Британије због руских успеха на Истоку. Британија је, још од доба Ивана IV и Елизабете I, била главни политички пријатељ и трговински партнер Русије на европском западу. Њихове међусобне везе утврђене су јачањем заједничког непријатеља, Француске, у 18. веку. На походу руске балтичке флоте ка Средоземљу, у проласку кроз Ламанш и Гибралтар главну техничку подршку пружила јој је Британија. Једном од две руске ескадре у заливу Чесме 1770. године командовао је британски адмирал Том Елфинстон.

Заузимање Очакова је за британског премијера Вилијама Пита Млађег представљало знак за узбуну. Британски и пруски ултиматуми који су тада послати у Санкт Петербург брзо су, међутим, повучени. Питова објашњења да би наставак руског јачања на Црном мору угрозио средоземне путеве Британије ка Индији нису наишла на подршку ни у Парламенту, ни у јавности. Био је то, ипак, први знак спремности Британије да од Русије заштити Османско царство. Британци су оптуживали Катарину Велику да је подржавала америчке одметнике; упоредо са губитком америчких колонија (1783), средоземни и балкански путеви ка Индији све више су добијали на значају.

У РАТУ са  Турском 1788-1791. године  Аустрија  се готово у потпуности ослањала на Србе, због чега су га они, по имену једног од својих команданата, назвали Кочином крајином.

Важност Србије, наиме, нагло је порасла у времену ратова од 1683. до 1739. године, када је била бојно поље и, краткотрајно (1718-1739), аустријски посед. У име цара Јосифа II, око 15.000 фрајкора из Србије и Босне, заједно са хиљадама Срба граничара из Хрватске, Славоније, Срема, Шајкашке и Баната, који су служили у регуларној аустријској војсци, изнова су ослободили део Србије који је одговарао границама Пожаревачког мира.

Предвођени аустријским граничарским официром Михајлом Михаљевићем у западној и северној Србији и бившим трговцем Кочом Анђелковићем у Поморављу и Шумадији, Срби јужно од Саве и Дунава ослобађали су се рајинског страха и обучавали у војничким вештинама. Њихове вође, оборкнезови, кнезови и свештеници, изнова су се учили процењивању воље и интереса Великих сила. Анђелковић је ухваћен и убијен већ 1788, док ће Михаљевић преживети Кочину крајину и погинути 1794, у рату са револуционарном Француском. Ипак, нараштај који је учествовао у борбама 1788-1791, и поколење њихових синова, покренуће устанак 1804. године.

АУСТРИЈАНЦИ, који су дуго и пажљиво припремали Кочину крајину и 1788. подигли Србе на устанак, жељно ишчекивани да пређу Саву и Дунав, ограничили су своја ратна дејства на заузимање Београда 1789. године. Потом су, под новим царем Леополдом II (1890-1792), али и под притиском Пруске, са Турцима потписали мир у Свиштову 1791. године.

Територијално и политички, у Свиштову су потврђене одредбе Београдског мира из 1739. године. Упркос молбама устаничких старешина, Срби су, баш као и 1606,1690, или 1739. године, били напуштени. Све што су Срби из Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине добили, била је амнестија за побуну против султана, док је онима који су пребегли у Аустрији признато њено поданство.

Русија је, са друге стране, уговором из Јашија потврдила своје право заштите над Румунима у Влашкој и Молдавији. Потврђена су, поред осталог, њена права стечена у Кучук-Кајнарџи, дозвола за Румуне да се у наредних 14 месеци слободно селе у Русију, па и одрицање Порте од прикупљања пореза у Молдавији у трајању од две године.

РУСИЈА  је тако, за разлику од Аустрије, показала дугорочно интересовање за права православних хришћана у Османском царству и, последично, потврдила своје првенство на Балкану. Игуман манастира Троноше Стеван Јовановић, молећи Аустријанце да не напуштају Србе, или да бар за њих изборе аутономију унутар Османског царства, упозоравао их је да ће у супротном Срби морати да траже "протекцију друге потенције".

Прота Матеја Ненадовић записао је да је његов отац, ваљевски оборкнез и фрајкорски лајтнант Алекса Ненадовић рекао Михаљевићу да "цар оставља мене и сав народ српски, као његови стари што су наше прадеде остављали", као и да ће "ићи од манастира до манастира и казивати сваком калуђеру и попу да у сваком манастиру запишу: да више никад ко је Србин Немцу не верује".

СУТРА: Нова самосвест српског народа

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ДОЛАЗАК ОБРАЗОВАНЕ МЛАДЕЖИ: Заједница вере и завета прераста у заједницу језика и порекла

03. 03. 2022. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ПАТРИЈАРХ ОБНАВЉА ВЕЗЕ СА РУСИЈОМ: И Црна Гора је била усред интереса великих сила

02. 03. 2022. у 18:00

Фељтон

1 6

ФЕЉТОН - ВЕЛИКИ УСПОН АУСТРИЈЕ И РУСИЈЕ: Турци су се за све своје ратне поразе светили на Србима

01. 03. 2022. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - УЧВРШЋИВАЊЕ ВЕЗА СА РУСИЈОМ: Српски свештеници су доприносили духовном животу Русије

28. 02. 2022. у 17:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације