ФЕЉТОН - РУСИ НЕ ВЕРУЈУ ШЋЕПАНУ МАЛОМ: Русија је на оружје подигла турске православне хришћане

МОЋ Русије незадрживо је расла. Она је у време Катарине Велике (1762-1796) Аустрији коначно одузела премоћ у европској Турској.

Аустријски цар Јосиф II (1780-1790) и Руска царица Катарина Велика (1762-1796)

Одлучујућа Катаринина улога у сукобима у Пољској и француски подстицаји поново су охрабрили Османско царство да Русији објави рат. Ратни сценарио који се тада, од 1768. до 1774. године , по први пут одиграо, понављаће се у свим великим руско-турским ратовима 19. века. Руске копнене трупе истовремено су напредовале на два фронта, на Дунаву и Кавказу. По први пут, такође, Русија је, сама, до ногу потукла Турску. Руска балтичка флота опловила је Европу да би у малоазијском заливу Чесме, прекопута острва Хиос, уништила турске бродове (1770).

Рат ће се завршити најнеповољнијим мировним уговором у дотадашњој историји Османског царства, потписаним у бугарском месту Кучук-Кајнарџа (1774). За разлику од Карловачког мира, овим споразумом само једна Велика сила распарчавала је османске земље. Русија је коначно Опадање Турске (Источно питање) 1683-1918. године (Историјски атлас за општу и народну историју, саставио Ст. Станојевић, Београд 1940) закорачила на Црно море, добивши Азовско море и узак појас црноморске обале, између Дњепра и Буга.

НА ПОДСТИЦАЈ Русије, Кримски Татари стекли су независност од Османског царства. Русија је добила право заштите над Влашком и Молдавијом. Тачкама 7 и 14 Уговора Турска се обавезала да ће штитити хришћанску веру и цркве, као и да ће руски посланици имати право заштите над новом црквом, која ће бити изграђена у Цариграду, и њеним свештеницима. Из тога ће Русија, као једна од две споразумне стране, изводити своје право заштите над православним црквама и хришћанима у Османском царству. Уз то, Русија је добила право отварања конзулата у целој Турској. Њени трговци стекли су пуну слободу трговине у османским земљама, какву су већ уживали Французи и Британци.

И у овом рату Русија је на оружје подигла турске православне хришћане. Румуни су њене војнике, у Молдавији и Влашкој, одушевљено дочекали. Када су Руси прешли Кавказ, придружили су им се Грузини. Главни позиви Руса били су упућени Грцима и Србима. Пошто је њихова флота стигла до грчких обала, на устанак се подигао Пелопонез. Србија се, упркос изричитом Катаринином позиву на оружје (1769), због удаљености од праваца кретања руске војске, турских репресалија и аустријског непријатељства, није покренула.

ЦРНОМ Гором тада је владао Шћепан Мали, самозванац који се прогласио за свргнутог Катарининог мужа Петра III. И он је, слично владици Василију, успешно потиснуо цетињског митрополита Саву. Све то изазвало је подозрење Русије, док је његов политички утицај на Србе у Брдима, Херцеговини, Босни и Далмацији, подстакао непријатељство Венеције и Турске. Генерал и кнез Јуриј Владимирович Долгоруков, послат са задатком да, као и 1711. године, на устанак покрене ове крајеве, Шћепана је прво утамничио, да би га потом, увидевши његов утицај, ослободио и охрабрио на отпор Турцима. План није успео. Срби из Црне Горе нису учествовали у овом рату, а Шћепан је изгубио главу у турској завери.

Кучук-Кајнарџијски уговор означио је почетак доба пресудног утицаја Русије у Османском царству, на Балкану и Леванту, које ће потрајати све до њеног пораза у Кримском рату и Париског мировног уговора (1856). Тек тада ће руско старатељство над Турском и њеним хришћанима бити замењено протекторатом европских гарантних сила.

УСРЕД рата 1768-1774. године Русија је, са својим савезницама Аустријом и Пруском, поделила територије Пољске (1772). У наредне две поделе, 1793. и 1795. године, ове три силе избрисаће Пољску, некада значајну силу, са мапе Европе. Њена судбина остаће опомена европским државницима до каквих последица може да доведе позивање Великих сила да посредују и одлучују у унутрашњим пословима чак и, до јуче, моћних држава. У исто време, захваљујући успону и савезништву Русије, Аустрије и Пруске, потврдило се да је моћ са запада почела да прелази на исток Старог континента. Није било сумње у то да ће пажња ових Великих сила, после Пољске, да се окрене ка Турској.

Османско царство није задесила таква судбина захваљујући, поред осталог, међусобном супарништву Великих сила. Чак и Аустрија, којом је владала према Турцима уздржана и мирољубива Марија Терезија, само годину дана после потписивања мира у Кучук-Кајнарџи, преотела им је Буковину (1775).

Јосиф II, нови аустријски цар (1780-1790), већ за владавине Марије Терезије је, као савладар, преговарао са Русима о султановим европским поседима. Чим је дошао на власт, са Катарином Великом је потписао савезнички уговор (1781).

ВЕЋ наредне године (1782) Катарина му је упутила писмо са планом поделе турских територија, познатим као "Грчки пројекат". Предлагала је да се у Цариграду обнови Грчко царство, којим би владао њен унук Константин. Влашка, Молдавија и Бесарабија ујединиле би се у државу Дакију... Претпостављало се да би то била само прелазна решења пре припајања ових земаља Русији. Наслућивало се, такође, да би Дакијом владао њен љубимац кнез Григориј Александрович Потемкин. Јосиф II је на то одговорио писмом са својим предлогом да Аустрији припадне Мала Влашка до Олте, потом појас земљишта јужно од Дунава, од Никопоља до Београда, укључујући и та два града, као и све што би се налазило западно од линије повучене од Београда до Дримског залива, заједно са поседима Венеције у Далмацији и Истри. Био је спреман да заузврат Млечанима препусти Пелопонез, Крит, Кипар и острва грчког Архипелага.

Катарина Велика није желела одузимање Пелопонеза и острва од будућег Грчког царства, али ни толико сакаћење млетачких поседа. Тако се завршило савезничко разматрање питања поделе Османског царства. Размена писама није добила правно обавезујући карактер. Преговори о "Грчком пројекту" ће, ипак, бити први у низу тајних разговора и споразума Великих сила о подели Балкана на интересне сфере.

СУТРА: ЈОШ ЈЕДНА АУСТРИЈСКА ПРЕВАРА

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ПАТРИЈАРХ ОБНАВЉА ВЕЗЕ СА РУСИЈОМ: И Црна Гора је била усред интереса великих сила

02. 03. 2022. у 18:00

Фељтон

1 6

ФЕЉТОН - ВЕЛИКИ УСПОН АУСТРИЈЕ И РУСИЈЕ: Турци су се за све своје ратне поразе светили на Србима

01. 03. 2022. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - УЧВРШЋИВАЊЕ ВЕЗА СА РУСИЈОМ: Српски свештеници су доприносили духовном животу Русије

28. 02. 2022. у 17:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - БАРЈАК СА ЛИКОМ СВЕТОГ САВЕ: Насупрот турској исламизацији било је римокатоличко унијаћење

27. 02. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације