ФЕЉТОН - ОЧУВАНА ВЕЗА СА НЕМАЊИЋИМА: Цар Иван Грозни није био равнодушан према свом српском пореклу

СРПСКА православна црква је, међутим, од саме обнове Пећке патријаршије одржавала везе са великим силама.

Патријарх Јован Кантул, Фото Пећка патријаршија

Она је то чинила у име очувања "праве вере", "завета отаца" и свог српског, верног народа.

Њен циљ је уз то била одбрана аутокефалности од амбиција грчке Цариградске патријаршије, као и обједињавање земаља у оквирима своје јурисдикције.

Својим простором Пећка патријаршија надмашила је обухват Цариградске патријаршије.

Њен обновитељ, патријарх Макарије Соколовић држао се етничког начела, уједињујући све земље у којима су живели Срби. Ратови и сеобе проширили су их ка северу и северозападу, ван граница првобитних српских земаља. Патријарси су непрестано путовали, посећујући и најудаљеније епархије, при чему се духовно и политичко средиште Срба налазило у Метохији, у Пећкој патријаршији. У патријарховој титули сачуван је континуитет са "Српском земљом и Поморском" из доба Немањића. Макарије је себе називао "првим патријархом по другом обновљењу овога часнога престола све српске земље, западног Приморја и северним крајевима". Савремени извори га помињу као патријарха "све српске земље и поморске и северних крајева и осталога", али и као "патријарха свим Србима и Бугарима и западнога Приморја и северних страна".

БАШ као и Пећка патријаршија, бугарска Трновска патријаршија је, по слому Бугарске, нестала из историјских извора, да би се нашла под грчком јурисдикцијом. Црква и језик били су још од доба Византије главна оруђа хеленизације. Срби и Бугари нашли су се тако угрожени грчком црквеном и језичком превлашћу, која је пратила турска освајања. Два словенска народа имала су заједничке противнике, при чему између њих тада није било сукоба. Српски патријарси су и својим титулама признавали присуство Бугара на својим територијама.

Срби су вековима, под туђинском влашћу, живели у теократском поретку. Теократија је била њихово свакодневно искуство, од обнове Пећке патријаршије 1557, па све до смрти владике Петра II Петровића Његоша у Црној Гори 1851. године. Патријарси и владике, монаштво и мирјанско свештенство били су њихове духовне, световне, па чак и устаничке војне старешине.

Русија, ново православно царство на Истоку, уздигла се управо у времену обнове Пећке патријаршије. У средњем веку, у добу татарске најезде, руски монаси прикупљали су милостињу на српском двору. Како је тврдио Теодосије, један од њих повео је Светог Саву на Свету Гору.

СА УСПОНОМ Русије и пропадањем српских држава, улоге су се промениле. Почетак непрекинутих веза представља први у изворима забележен долазак игумана и тројице монаха са Хиландара у Москву (1550) на двор цара Ивана IV Васиљевича, званог Грозни.

Уследило је успостављање додира Москве са Милешевом и осталим српским манастирима. Цар, по свему судећи, није био равнодушан према свом делимично српском пореклу.

Његовим старањем култови Светог Саве, Светог Симеона и Светог кнеза Лазара ширили су се у Русији, да би чак извршили одређен утицај и на руску државну идеологију. У времену њеног успостављања, Иван IV стекао је подршку угледних српских светогораца за своју идеологију "Трећег Рима". Хиландарски монаси добили су материјалну помоћ, али су молили и за подршку на султановом двору за престанак грчких и турских отимања манастирских поседа. Био је то почетак дугорочне српске политике "увлачења" Русије као заштитнице у сукобе Срба са суседним народима, са Османским царством, али и касније са осталим великим силама.

Прве везе са Русијом нису, бар званично, успостављали и учвршћивали патријарси и владике, него најугледнији српски манастири. Патријарси из рода Соколовића, по свој прилици, нису били спремни да изгубе свој привилегован положај и све оно што је под Турцима тек било стицано. Иван IV је већ био скршио покушај Мехмед-паше Соколовића да прокопавањем канала Дон-Волга Русији преотме приступ пространим средњоазијским степама (1569-1570). Постоје подаци о томе да је 1585. патријарх Герасим Соколовић ступио у додир са наследником Ивана IV, царем Фјодором Ивановичем.

КАДА се Русија нашла у "смутном времену" пољских и шведских инвазија и борбе за опстанак (1598-1613), Српска црква окренула се западним силама. Пораз Турака у бици код Сиска, која је означила почетак Дугог рата Аустрије и Турске (1593-1606), охрабрио је Србе на устанак. Подстицаји су долазили споља, али разлога за незадовољство било је много.

Српске везире потискивали су Арнаути, царством се ширио талас обновљеног исламског фанатизма, српске старешине на крајинама замењивали су муслимани, српско становништво губило је привилегије, док су Српској цркви наметани нови порези.

Папа Климент VIII је и пре почетка Дугог рата радио на стварању велике антитурске коалиције. Аустријски цар Рудолф II у Војној крајини већ се ослањао на Србе. Емисари папе, аустријског цара и напуљског вицекраља кретали су се српским земљама, са главном намером да стигну до Пећи и патријарха Јована Кантула. Под утицајем "Словина" и "Илира" из Далмације, Дубровника и Боке, папа је, наиме, посебну пажњу посвећивао идеји ослобођења и потом унијаћења Срба и осталог православног становништва југоисточне Европе. Рачунало се да би придобијање Русије за рат са Турском охрабрило и подстакло Србе и остале православне Балканце. Пољска, бастион противреформације, требало је да допринесе победи над муслиманима, али и превођењу руских православних пространстава на унију. У Малој Русији, потоњој Украјини, унијом из Бреста (1596), Климент VIII и Пољаци постигли су несумњив успех. Русија, па и Пољска биле су, међутим, превише забављене сопственим невољама да би могле да прихвате папин позив на крсташки рат против Османлија. Дипломатска мисија сплитског свештеника Александра Комуловића, који је, у име папе, требало да о рату преговара са владарима Ердеља, Влашке, Молдавије, Пољске и Русије завршила се неуспехом.

СУТРА: БАРЈАК СА ЛИКОМ СВЕТОГ САВЕ

Препоручујемо

Фељтон

0 7

ФЕЉТОН - ЖИВОТ НА КРВАВОЈ ГРАНИЦИ: Срби су били убедљива већина у далматинском залеђу

25. 02. 2022. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - САЧУВАТИ НАРОД ОД НЕСТАНКА: У 19. веку, на османским територијама, политика усмерена на спречавање даље исламизације

24. 02. 2022. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ВЕРНОСТ ДУХОВНОМ ПРЕДАЊУ: Кнез Лазар је измирио Српску и Цариградску патријаршију

23. 02. 2022. у 18:00

Фељтон

1 3

ФЕЉТОН - ТЕМЕЉИ СРПСКЕ ДИПЛОМАТИЈЕ: Свети Сава је самосталном црквом усмерио духовни живот Срба

22. 02. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације