ФЕЉТОН - ВЕЛИКА СРЕТЕЊСКА СКУПШТИНА: Mилош није имао храбрости да изигра дато обећање

КНЕЗ се вратио у Пожаревац, а бунтовници су ушли у Крагујевац. Сместивши штаб у Суду народа српског, њихова даља делатност стављена је под окриље легитимизма, што је био мудар потез. У престоницу је ушло 6.000 војника (нису урачунати побуњеници на Морави и људи које је накнадно довео Стојан Симић), па је Стејић јавио знатижељном Вуку, да је то била "лепа војска, да моли и да импонира".

Кнез Милош / Фото Рад Јохана Непомука Мајера

У Суду народа српског побуњеници су преговарали с кнежевим представницима предвођеним митрополитом. Они су поновили приврженост владару и истакли да се наоружани народ неће разићи док не уговоре с кнезом "нуждне уредбе земаљске, коима ће се лична безбједност и неповредимост имања утврдити". Бунтовници не желе крвопролиће и стога га моле да не предузима никакав покрет, јер би их тиме увукао у оружани сукоб. У договору који обављају саветујући се "о благостанију државе наше и части и славе Ваше Светлости" обавестиће владара о донетим закључцима и поднеће му их на "благорасужденије." Кнежево убиство, у критичним тренуцима, тражиле су неке личности, али их је предводник буне Радојковић смирио: "Ја браћо на то не пристајем нити ћу бити с вами ако сте наумили да се убијамо."

НАЈВАЖНИЈА одлука побуњеника била је да се одмах сазове Скупштина, па је Суд народа српског упутио позив свим окружним и среским старешинама и многим појединцима да дођу у Крагујевац са по 100 до 150 наоружаних људи, "незадржано и што скорие." Овако сазвана Велика народна скупштина требало је да представља народно и војничко представничко тело, својеврстан наоружани Конвент.

Сутрадан су побуњеници саставили захтеве у три тачке, што се може сматрати програмом и циљем уставобранитељског покрета у Милетиној буни. 1) Установити Савет народни и утврдити узајамне односе између кнеза, Савета и народа. У писму кнезу, побуњеници су овај захтев овако образложили: "Сва брига правленија и свију земаљски уредаба да буде народни сенат. Ви да нам само господујете, а сенат нека се о народу брине и целе земље уредбе у споразуменију са књазом доноси онако као што ми и цео народ желимо". 2) Обезбедити живот и имање свих грађана у Србији. 3) Определити порез у општој новчаној суми у износу који неће народ сувише оптеретити. Побуњеници су нагласили кнезу да без усвајања ових захтева "опстати не можемо." Иако побуњеници не помињу устав, одобрење ових тачака значило би пристанак владара да земљи изда конституциони акт, којим би се осигурала народна права и успоставио другачији облик "правленија".

МИЛОШ је 22. јануара одобрио поднети захтев у три тачке и овластио Давидовића да удари печат на позив Суда народа српског, којим је сазвана Сретењска скупштина ради усвајања устава. Иако одвојени, кнез у Пожаревцу, побуњеници у Крагујевцу, без непосредног контакта, путем преписке и депутација, постигли су компромисни споразум: први је обећао земљи дати устав на Сретење Господње, други су се одрекли оружаног конвента и пристали да се разиђу.

Према договору учињеном с кнезом у Пожаревцу, вође буне имале су да се врате у Крагујевац и ту дочекају кнеза. О томе су их известили и кнез и Суд народа српског, како би се "захтевања народна у дејствије привела" и како би се измирили с владарем. Обреновић је кренуо из Пожаревца на Светог Саву, а сутрадан је стигао у Крагујевац. Испред вароши, код Петровачке механе, кнез је свечано дочекан. Кнежевић Михаило је вође буне (Радојковић, Стојан Симић, Петронијевић, Ресавац, Протић), који су стајали одвојени од осталог света, привео кнезу. Они су клекли пред њим и замолили за опроштај. Кнез их је придигао и рекао: "Сви смо ми криви, и ја сам често грешио, трудимо се да све исправимо и опростимо узајамно једни другима." Сутрадан је кнез примио заверенике, с њима дуже разговарао и упутио утешна писма породицама побуњеничких вођа. Јануара 29, у крагујевачкој цркви, обе стране положиле су заклетву на Светом јеванђељу у присуству ужичког епископа Нићифора, пошто се митрополит изненада разболео, можда не случајно. Том свечаношћу завршила се Милетина буна.

У ВУЧИЋЕВИМ рукама налазила се судбина кнеза, у Радојковићевим побуњеника. Они су пре свих заслужни што се буна завршила без проливања крви, у миру, и без икакве материјалне штете. Вучић је последњи пут бранио кнеза и чувао му живот и престо, али је прихватио умерени захтев побуњеника - да се мирним путем ограничи власт владара. Први пут кнез није имао с ким да угуши буну насилним путем, као што је то радио ранијих година.

Уставно питање било је горуће читаве треће деценије 19. века, па је невероватно да кнез и не помиње Сретењски устав у својој аутобиографији. Иако је допустио Давидовићу да пише устав, кнез је падао у искушење да одустане, али је уставописац "стајао против њега као стена, и доказивао му да мора то учинити, јер иначе ће пропасти, будући да не може даље владати тако самовољно." Владар није имао избор, и није имао храбрости да изигра дато обећање, а опозиционарима се журило да ограниче владареву деспотску власт.

ВЕЛИКА народна скупштина састала се на Сретење Господње у Крагујевцу и радила три дана (14-16. фебруар 1835). По дану окупљања позната је као Сретењска скупштина и била је најмногољуднија у целокупној повести Србијанаца - око 2.400 званичних представника и око 10.000 знатижељног народа. Одржана је поред крагујевачке цркве, на кнежевој ливади, усред зиме. За потребе кнеза и његове породице подигнута је посебна трибина, с које су прочитани кнежева престона беседа и говор о њеном завршетку, последњи пут писани руком Давидовића. Престони град био је украшен народним бојама, заставама и грбовима. У Вујићевом театру приређиване су позоришне представе, а увече је ватромет повремено осветљавао престоницу.

СКУПШТИНА је започела рад на Сретење Господње читањем кнежевог престоног говора у којем је наглашено да ће се донети устав и описана лествица нове власти: "Народ стајаће под кметовима, капетанима и судовима, судови под Државним советом, Совет под књазом и уз књаза, а књаз под законом и у непрестаном договору са Советом." После дужих консултација, одлучено је да се уместо дотадашњих разних дажбина пресече порез у суми од шест талира годишње "с главе на главу", с тим да га кметови сакупљају према иметку, и да се шуме не смеју више заграђивати.

Другог скупштинског дана прочитан је Сретењски устав, па се 3/15. фебруар може сматрати датумом његовог усвајања, када је и владар положио заклетву на Устав и основао Државни савет. Трећег дана кнезу је народ поклонио специјално припремљену сабљу и чашу, окићене брилијантима. Потом је кнез приредио свечани ручак за посланике Скупштине.

КНЕЗ ПЛАНИРАО ДРЖАВНИ УДАР

ТОКОМ рада Скупштине кнез је био у још једној дилеми. Према сведочењу Алексе Симића, он се спремао да изведе државни удар одмах по завршетку Скупштине, али је Јована Мићића и катане спречио Јеврем Обреновић, не знајући да је реч о кнежевој наредби. Други извор нас уверава да је Мићић радио на покретању одговорности за подизање буне, али је кнез, окружен и под присмотром предводника побуне, одустао од ове намере. Тако се ова знаменита Народна скупштина завршила мирно и без икаквих трзавица, уз велики опрез обеју страна.

СУТРА: ЗЛОДОБРИ КНЕЗ МИЛОШ

Препоручујемо

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - УСТАВНА БУНА МИЛЕТЕ РАДОЈКОВИЋА: Обреновић је вешто избегавао да се донесе устав, којим би се решило незадовољство старешина

15. 02. 2022. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - КАКО ЈЕ КНЕЗ СТИЦАО БОГАТСТВО? Милошу су приходе доносили и поседи из Србије и Влашке

14. 02. 2022. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ЖИВОТ НА КНЕЖЕВИМ ДВОРОВИМА: Служба Милоша Обреновића била је уређена по угледу на диване турских везира

13. 02. 2022. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ПОЗЛАЋЕНИ ТАЊИРИ ЗА СРПСКОГ КНЕЗА: Султан је пожелео да види упорног балканског борца и свог вазала

12. 02. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације