ФЕЉТОН - БУЂЕЊЕ БОСНЕ ИЗ ВЕЛИКОГ СНА: Кад преузимаш тим нису потребне велике речи

Светислав Пешић

19. 12. 2021. у 18:00

ПОШТО ми је већ било 30 година, у тој сезони сам почео да размишљам озбиљно: шта после кошарке! Као једно од главних решења било је то да почнем да радим у струци. У финалу Купа шампиона нисам играо пуно јер нисам ни могао, али ми је драго да сам ипак играо. Хронична повреда и освајање највећег могућег трофеја у европској кошарци био је знак: доста је било! Требао ми је нови почетак у животу.

ФЕЉТОН - БУЂЕЊЕ БОСНЕ ИЗ ВЕЛИКОГ СНА: Кад преузимаш тим нису потребне велике речи

Здравко Чечур, Мирза Делибашић, Светислав Пешић и Жарко Варајић / Фото Из приватне архиве Светислава Пешића

И тако ме, после те сезоне, поставе за генералног секретара СОФК-е Сарајевског универзитета. Ту сам био задужен за спорт. Истовремено сам био и члан Председништва КК Босна. Било ми је важно да останем у кошарци.

У председништву КК Босна био сам задужен поред спорта и за маркетинг клуба. Мој први допринос клубу, након завршетка играчке каријере, били су потписани спонзорски уговори са две у то време велике Југословенске компаније, обе из Пирота: "Тигар", најпознатији произвођач гума у Југославији, и конфекција "Први мај".

Боша Тањевић је постао селектор репрезентације Југославије, на његово место за главног тренера постављен је његов дугогодишњи сарадник и помоћни тренер Драшко Продановић.

ПОСЛЕ једног састанка председништва клуба, тадашњи председник Ферид Бешлагић, иначе министар финансија у Влади БиХ, и Емин Дукатар, генерални директор ШИПАД-а, замолили су ме да останем у сали за састанке. "Размишљали смо, на који начин можемо да још подигнемо организацију клуба на виши ниво. Треба нам неко ко ће бити између спортског дела и управе клуба. Да ли би ти хтео да будеш директор клуба?", питао ме је Бешлагић.

Тако сам постао званично први директор клуба у Југословенској кошарци. Први мој сарадник био је секретар клуба Хусеин Моранкић Рут.

Мирза Делибашић је отишао у мадридски Реал, Жарко Варајић у Уједињене Арапске Емирате, а некако смо успели, макар накратко, да задржимо Рашу Радовановића.

У ПОЧЕТКУ није било добрих спортских резултата. Нови тренер, неколико нових играча... Некако се завршила сезона 1981/1982, али са аспекта резултата ни следећа сезона 1982/1983. није почела сјајно. Изгубили смо већ до краја октобра шест-седам утакмица.

Наш тренер Драшко Продановић је био добар познавалац свог заната, али изгледало је да није био у стању да поднесе увек велика очекивања. Крајем октобра саопштио је управи да би остао у клубу, али да му је то све превише. Босна се већ била навикла на добре резултате, управа је прихватила оставку и тако је мени речено да што пре нађем новог тренера.

То није било време као данас. Када имаш потребу за тренером, јаве се барем њих десет у једном дану. Они који су могли да буду тренери Босне већ су били заузети. Моја опција је био тренер нашег другог тима и наш бивши играч Младен Остојић (који је касније постао одличан тренер и водио је неколико наших и иностраних клубова и репрезентација).

ПРИБЛИЖАВАЛА се следећа утакмица у првенству против Кварнера у Ријеци. Опет ме зове председник Бешлагић и пита да ли сам нашао тренера. Када сам му рекао да нисам и да би требало дати шансу Остојићу, само ме је љутито прекинуо: "Пошто ти као директор клуба ниси нашао новог тренера, онда ћеш ти да будеш тренер док га не пронађеш".

Касније сам сазнао да су нешто пре тога наш бивши легендарни капитен Мирсад Милавић и актуелни капитен Жарко Варајић били код председника и да су му сугерисали да бих ја био најбоље решење. То је доцније потврдио и Жарко Варајић : " Моја идеја је била да Пешић буде тренер. Још док је играо мени је било јасно да он има тај потенцијал".

Док сам се спремао да кренем на први тренинг, имао сам неку идеју, али не и план. На сву срећу ту је био професор Ибро Крехић који је годинама помагао Боши Тањевићу и Драшку Продановићу. Имао је велико искуство, а мене је одлично познавао још из играчких дана. Ушао сам у халу, одржао најкраћи састанак, и уз Ибрину помоћ организовао загревање. Ту нису биле потребне велике речи. Увек је тако, када један тренер оде, а дође нови, играчи препознају ситуацију и повећава се њихова лична одговорност и мотивација, тако се аутоматски створе темељи за бољи рад на тренинзима и, наравно, за боље спортске резултате.

ЕКИПА се пробудила из дубоког сна. Били су то веома добри играчи, са већином сам и ја завршио моју играчку каријеру, добро сам их познавао. Касније сам схватио да си добар тренер онолико колико су ти и играчи добри.

И тада, а и сада када сам постао "прави тренер", нисам желео да будем изнад играча и тима, али сам увек захтевао од играча да за све проблеме у њиховом развоју не траже помоћ трећег, јер смо сами довољно способни да једни другима помогнемо, а све у заједничком интересу екипе.

Практично нисам пуно тога променио. Био сам врло често на Драшковим тренинзима, знао сам шта се тражи и са аспекта тренинга и са аспекта тактике. Наравно захваљујући играчком искуству и позицији коју сам играо у мојој играчкој каријери, било ми је лакше. Успео сам некако да се снађем. Имао сам неки таленат да препознам ритам игре, да вршим измене играча да користим тајм-аут, да одржим састанак са играчима. Осетио сам да ми играчи верују и то је подигло моје самопоуздање.

ПОЧЕЛИ смо да побеђујемо. Нико више није размишљао о новом тренеру, па ни ја.

Рекли смо: Дај да гурамо до краја сезоне па ћемо после да видимо како даље...

На крају првенства били смо трећи и у полуфиналу плеј-офа избацили другопласирани Партизан са 2:0.

У једном од најконтроверзнијих финала у историји Првенства Југославије чекала нас је Шибенка са тренером Владом Ђуровићем. Играло се до две победе. После два меча било је 1:1, изгубили смо меч у Шибенику, а победили у реваншу у Сарајеву. Мајсторица је одиграна у Шибенку, такође у "незапамћеној" домаћој атмосфери. Да ли је све било регуларно? Не, није! Требало је имати не само квалитет већ и огромну храброст супротставити се не само играчима Шибеника...

КОНТРОВЕРЗНО ФИНАЛЕ У ШИБЕНИКУ

ДВЕ секунде пре краја водили смо са 82:81. Шибенка је имала последњи напад и покушала преко Дражена Петровића да дође до победе. Дражен је шутирао и промашио. Главни судија Матијевић је означио крај утакмице. Док смо ми славили, Матијевић се вратио са записничког стола и показао слободна бацања за Шибенку, иако је било очигледно да је Дражен фаулиран по истеку времена, ако је уопште и био фаулиран. Дражен је погодио оба пута. Цела Југославија је пратила то. Загребачка телевизија је сакривала време утакмице, како би сакрила да је време истекло. Коментатори су објашњавали да је био очигледан фаул на Дражену док је био у шуту, мада је то било небитно јер је регуларно време истекло. Била је то необјашњива и неправедна одлука Матијевића, за коју је био драстично кажњен. Нормално, ми смо одмах уложили жалбу, јер смо добили утакмицу у регуларном времену. Дан после утакмице заседало је председништво Кошаркашког савеза Југославије у Београду и донело одлуку да се игра нова утакмица на неутралном терену, у Новом Саду. Ми наравно нисмо били задовољни том одлуком. Знали смо да је истина на нашој страни и да нема потребе за одигравањем још једне утакмице. Савез је извршио снажан притисак на клуб и ми смо пристали да играмо. Међутим, Шибенка није дошла на меч, и ми смо проглашени за шампиона.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

СРБИН ЈЕ - СЕНЗАЦИЈА! Премијер лига је свашта видела, али око једнога се сада сви слажу: Никола Миленковић је чудо!