ФЕЉТОН - ТИТОВ "СВИЛЕН ГАЈТАН" ЗА СРБЕ: Бранко Пешић је спасавао функционере из Београда

СРБИЈА је са Марком Никезићем одлучније кренула путем тржишне економије, али са све изразитијом поделом унутар републике.

СТВАРНОСТ Насловна страна "Новости" 26. октобра 1972. године, Фото архива "Новости" и "Борбе"

Многи аутори мешају анархолиберализам и технократизам из ранијег периода са појмом либерализам. Верујем да то није било разјашњено ни у главама многих политичара у Србији. Они су делили Србију на оне који су имали ослонац код Броза и оне друге, који су пратили промене Марка Никезића. Реч је ипак о делимичном попуштању друштвених стега. О ослобађању од једног "командног центра" и стварању услова да се и републике економски мотивишу да траже свој пут. То је и медије чинило слободнијима.

Чак и у земљама које важе као "демократски узор" бесмислено је веровати да медији могу да опстану мимо владајуће идеологије и друштвеног уређења. Увек постоји начин да се "медији убеде" да служе водећој политичкој елити, њиховом интересу, а то значи и владајућој структури. Да не буде забуне, "Новости" су само ту и тамо покушавале "пречицом" да се покажу другачијима.

БРОЗ се, заправо, суочио са незадовољством произишлим из деловања тржишних услова и тржишних закона. Они су се у свакој републици другачије одсликавали, а самим тим и доживљавали. Остајало је све мање простора да се неспособност покрива "захватањем из заједничке касе".

Дакле, "југословенски облик самоуправног социјализма", у условима деловања тржишних закона, макар и у зачетку, неминовно је, као и у земљама капитала, стварао разлике у тржишној привреди. А то је значило да и Србија добија шансу да сустигне Словенију и Хрватску.

Чак и без ослобађања од закона што су их наметнули "Планска комисија" и Петогодишњи планови, држава социјалне правде морала је да тражи пут превазилажења економских противречности у развијености. Излаз се тражио у свесним реформским променама. Реформа је била зачета 1966. године, али је убрзо доживела крах. Зашто?

Богате републике су схватиле да њихова снага не произилази само из рада, већ и "захватања" из заједничке касе. Србија је у том периоду 40 одсто новостворене вредности улагала у изградњу било чега у било којој републици, али не и у својој.

И ДЕЛИМИЧНИ закони тржишта почели су да показују колико је заблуда било у "планској привреди", нарочито када је реч о Србији. Маспок је, рецимо, дигао глас како Београд отима њихове девизе са јадранских плажа. Колико је само летовалишта било у власништву српских великих фирми, које су развијале "празну јадранску обалу". У њима је било и странаца. Тржиште је и у друштвеној својини почело да разликује ко је у шта и колико уложио. Али, требало је народу бацити "коску" око које ће да се свађају...

Србија није оптуживала никог. Никезић чак није толерисао ни најмањи покушај да се било ко из Србије меша у "туђе проблеме". Концентрисао се на доследно спровођење оних тржишних законитости које је држава промовисала и тражио да се свако доказује на тржишту, а не у надгласавању у форумима.

Хрватско руководство је смењено на скупу водећих функционера свих република, а српско на скупу актуелних, али пробраних чланова из ЦК СК Србије, челних људи неких других организација, али не без незаобилазних Станета Доланца и Кире Глигорова.

ЗАШТО? Разлог је једноставан. Броз је рачунао на повређену сујету код многих старих кадрова. Сви су они веровали да су уклоњени пре времена. Још код прихватања кандидатуре, тешко им је пао захтев Марка Никезића да нико ко већ има неку државну функцију или је у форуму неке друштвене организације не може да буде биран у ЦК СК Србије. Посебно су били незадовољни они из Савета федерације. И то је на неки начин разумљиво: пошли су рат, имали сву власт у рукама и онда - пензија. Све је остало, осим власти, али не и могућност да и даље буду у току и да искажу и своје мишљење.

Вероватно је то и разлог што је после три дана састанчења са тзв. политичким активом Србије, а не са званичним форумима из Србије, скуп остао без "завршне речи".

Броз је затражио предах. Са Станетом Доланцем отишао је у Карађорђево и више није сазивао нови скуп.

А своју одлуку је објавио преко ТВ Београд!

Остаје, међутим, отворено питање: како се могло догодити да Броз не саопшти одмах свој став?

САВРЕМЕНИЦИ тих догађања живели су у заблуди да је Броз сазвао скуп уверен у већинску подршку, а доживео је велико изненађење.

На скупу друштвено-политичког актива Србије само осморо бивших функционера било је на страни Броза, један или двоје неутрални, а остали су стали иза Никезића.

Од оног што је о свему томе објављено најближе истини је оно што је у фељтону у "Новостима" написао Срђан Цветковић:

"На пресудном састанку политичког актива Србије 9-13. октобра 1972. учествовала су 82 функционера. Иако се, на први поглед, није видела озбиљнија разлика између, либерала и антилиберала, анализом излагања показало се да 32 дискутанта подржава курс којим је ишао ЦК СК Србије, а осморо је било против.

Бранко Пешић је остао неопредељен, док многи склони либералима нису ни дискутовали. Рецимо, Коча Поповић. На састанак су позвани српски представници у Федерацији, од којих су 'либерале' подржали Ђурица Јојкић, Војо Лековић, Добривоје Радосављевић и Пал Шоти.

Против 'либерала' су били Спасенија Бабовић, Мома Марковић, Милош Минић, Душан Петровић Шане, Ида Сабо и Јован Веселинов.

ЦВЕТКОВИЋ је заборавио Петра Стамболића и Дражу Марковића. Дакле, ипак само осам!

У фељтону је непрецизна оцена понашања Бранка Пешића. Његово излагање ми је познато, јер ме је замолио да му помогнем да га припреми. На крају је ипак употребио своју верзију говора! Никад га нисам питао зашто је тако поступио, али мислим да је ипак оставио себи довољно времена да "спасе" један број кадрова из Београда.

О свему томе, међутим, у фељтону у "Новостима" наводе се следећи детаљи:

"Иако је Никезићева група на састанку имала већину, мањина подржана од Тита однела је превагу. Овај скуп често се наводи као једини партијски састанак где је Ј. Б. Тито остао у мањини. У паузи састанка, када су се већ одлучили да поднесу оставке, наводно, Никезићу и Перовићевој пришао је Тито и по устаљеном обрасцу нудио сарадњу и препоручивао да не журе са оставкама, јер у посету долази енглеска краљица Елизабета." Истина је да су они понудили оставке, али је Броз био изричит да не сазивају седницу Централног комитета док он не донесе коначан суд о састанку.

СУТРА: СЈАШИ КУРТА ДА УЗЈАШЕ МУРТА

Препоручујемо

Фељтон

5 6

ФЕЉТОН - ТИТО "РУШИ СВОЈИХ РУКУ ДЕЛО": "Либерали" су реализовали економско буђење Србије

04. 11. 2021. у 18:00

Фељтон

0 6

ФЕЉТОН - БРОЗОВА ДВОСТРУКА ПРЉАВА ИГРА: Тито - Не може свако да прича све што му падне на памет

03. 11. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ДОГОВОР УЗ ПАРТИЈУ ПРЕФЕРАНСА: Погром над медијима су тражили Никезићеви наследници

02. 11. 2021. у 18:00

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ЛАТИНКА ПЕРОВИЋ ТРАЖИ КАЗНУ: Тито је темељно припремао смену српског руководства

01. 11. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације