ФЕЉТОН - ДОГОВОР УЗ ПАРТИЈУ ПРЕФЕРАНСА: Погром над медијима су тражили Никезићеви наследници

ПОСТАЛО нам је јасно да је улудо тражити шта је то могло да буде спорно у самом скраћивању Брозовог говора, већ треба утврдити коме је то било потребно.

Петар Стамболић и Јосип Броз, Фото архива "Новости"

А да бисмо до тога дошли, ваљало је открити како је Билић унапред сазнао да је нешто скраћено. Није било друге - филм је "ваљало развијати" у Загребу, зар не? Дакле, ко је могао да "дошапне Билићу" ту "чињеницу" па да он онако самоуверено пита Глумца зашто је скраћена баш та реченица?

Једини - Жарко Божић. Како? Редослед догађаја је следећи: текст који сам скраћивао око поноћи, дан уочи објављивања, био је послат телепринтером у Загреб, где се штампало латинично издање. Рекао сам дежурном да ми нађе Жарка Божића. Трагајући за Божићем, дежурни је сазнао да је он код Јура Билића и добио је број телефона. Кад сам добио Божића, питао сам га: "А шта радиш, куме, тако касно код Билића?" "Играмо преферанс", казао је.

БОЖИЋ је имао текст скраћеног излагања Броза. Али то је била телепринтерска трака. Нико није могао да уочи који су делови краћени, сем неког ко је баш тај део убацио или пазио да не испадне из коначне верзије. И то је аргумент више у корист мог уверења да је само онај ко је "радио на реконструкцији текста" могао да "нађе" баш одређену реченицу до које му је било "посебно стало". А то је могао бити једино Јуре Билић. Отуда не би требало искључити могућност да је макар учествовао у коначној верзији реконструкције излагања, које, наводно, није ни снимљено ни стенографисано.

Пошто је говор и иначе реконструисан, а не скидан са магнетофона или стенографисан, зашто искључити могућност да су они који су на томе радили уз оно "критикују у Хрватској" додали и други део "а сада и у Србији"? Лепо звучи. И данас сам уверен да је та реченица свесно убачена у накнадно ауторизован говор, како би се ублажила Брозова критика хрватског руководства, а да је у све то умешао своје прсте и сам Јуре Билић.

НИКО није инсистирао на кључним речима у делу који је скраћен, и који се односи на оно - "мени је доста власти, али сада, када је оваква ситуација, нећу да идем". А то не личи на Броза. Био је сувише суверен и чврст на власти да би повређивао сопствену сујету и дозволио да се у јавност пусти нешто што изазива сумњу да би неко могао да га скине са власти без "његове воље".

Броз је то изрекао у лето 1971. године на затвореном састанку са хрватским политичким и државним врхом. Сваки Брозов корак је бележен камером, а свака реч се чувала за историју. Он, творац нове Југославије, човек који је Стаљину јавно рекао НЕ, десет месеци чува у тајности једну такву тврдњу, која ни "тајним каналима" није продрла до јавности? И све то у време када је одиста био незадовољан стањем у Хрватској, нарочито акцијама Матице хрватске.

У ПРВИ мах, у центру збивања Маспока била је теза о "отимању хрватских долара" од стране Београда. Касније се прешло на оно што је било и циљ "хрватског пролећа" - стећи независност, која би Југославију фактички претворила у конфедерацију. Све је било пажљиво испланирано и постепено се ишло ка циљу. Отуда и закаснела реакција на Маспок.

А кад "кола крену низбрдо", никад се не завршава само једном незгодом. Знатно касније, када се већ ушло у финале обрачуна са челним људима београдских медија, ми смо у "Новостима" открили да је исти део "краћен" и у недељнику "Свет", нашем издању. Коме после тога доказати да није постојала намера?

Дакле, тако је све почело. По ко зна који пут смо се показали као "политичке аналфабете".

Верујем да би се све другачије окончало да сам онда само пришао Билићу и упитао га јасно и гласно: откуд идеја да смо уопште нешто скратили када новине још нису ни почеле да се штампају? Не верујем да би после тога толико инсистирао на причи о скраћивању.И у томе је суштина.

ИПАК, важно је и питање зашто је Броз прихватио да у налету, после октобарског састанка са српским руководством, у први план буде стављено скраћење једног његовог старог излагања, и то накнадно реконструисаног из бележака присутних. То на Броза не личи. Нити му приличи. Уверен сам да су погром над београдским медијским врхом условили они који су долазили после Никезића. Или је то било "чишћење терена" за оне који ће се октобра 1972. појавити као "егзекутори".

Могуће је са великом вероватноћом проценити да је то пре био захтев Драже Марковића и Петра Стамболића него самог Броза, јер је требало "уразумити" медије, који су били заузели преширок простор "слободе јавне речи".

У медијима је настала чистка "либералних" новинара и уредника. Оставке подносе или су смењени Александар Ненадовић, главни уредник 'Политике', Фране Барбиери, главни уредник НИН-а, Мирко Стаменковић, главни уредник "Вечерњих новости", Драгољуб Ера Илић, директор ТВ Београд, Верослава Тадић, главни уредник ТВ Београд, Љубомир Вељковић, главни уредник Економске политике, Живота Ђорђевић, помоћник главног уредника НИН-а, и Јованка Бркић, председник Удружења новинара Србије.

У ТОМ таласу скидања са функција није страдао директор "Политике" Милојко Друловић, али јесте главни уредник Александар Ненадовић. У Телевизији је такође остао директор Здравко Вуковић, уз објашњење да му је мандат при крају.

Образложење да је све рађено због "краћења Броза" такође не може да издржи озбиљну анализу. Јер, зашто је отишао Фране Барбиери, тадашњи главни уредник НИН-а у "Политици" или Љубомир Вељковић, главни уредник Економске политике у "Борби", када нису имали ниакве везе са краћењем било чега? Као и Живота Ђорђевић, помоћник главног уредника НИН-а, и Јованка Бркић, председница Удружења новинара Србије.

Броз се обрачунавао са политичарима и њиховом политиком, која је била доминантна у Србији, а у првом таласу страдали су људи из медија, јер они долазећи - будуће амиџе Србије - обезбеђивали су себи слободан простор у медијима!

Исто се односи и на Слободана Глумца, директора "Борбе". Одмах је премештен на место директора Културног центра Београда. Мислим да је то средио Бранко Пешић, градоначелник Београда - да га склони и спасе од "чистке".

СУТРА: Титова двострука прљава игра

Препоручујемо

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - ЛАТИНКА ПЕРОВИЋ ТРАЖИ КАЗНУ: Тито је темељно припремао смену српског руководства

01. 11. 2021. у 18:00

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - АТАК НА "НОВОСТИ" - КО ЈЕ КРАТИО ТИТА: Јуре Билић је своју улогу тужиоца одиграо до краја

31. 10. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - СУКОБ ДВЕЈУ СТРУЈА У СРБИЈИ: Полиција хапси дописника "Новости" из Ужица

30. 10. 2021. у 18:00

Фељтон

2 0

ФЕЉТОН - ВЕЗИВАЊЕ ОМЧЕ ОКО ВРАТА: Доношењем амандмана Јосип Броз Тито почео да руши сопствену грађевину

29. 10. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације