ФЕЉТОН - СВИ БЕЖЕ ОД "ВРУЋЕГ КРОМПИРА": Успеси Србије изазивали су фрустрацију у Загребу и Љубљани
У ТРАГАЊУ за "друштвеним оснивачем" упућивали су ме на Дражу Марковића и Марка Никезића. Сви су бежали од "врућег кромпира".
Јер, "Новости" су тада биле далеко најтиражније новине у Југославији, а уз то и политички утицајне - народ је веровао у оно што чита у свом листу.
Никезић ме је мудро одбио. Рекао је: "Србија већ има 'Политику', видите са неким другим." А без његове сагласности није имало смисла уопште разговарати са Мићом Прелићем, који је тада био у Социјалистичком савезу републике. Искрено говорећи, Дражу Марковића сам тада избегавао из врло једноставног разлога: многи су га упоређивали са Крцуном Пенезићем, а то у преводу значи да су га доживљавали као српског националисту.
Помислио сам - а што не бисмо сами формирали Савет који ће да потврди раднички савет "Новости"? Веровали смо да је то могуће. Рачуница је била сумњива јер ми много добијамо.
Ти људи пак, који би прихватили да буду у Савету, излажу се опасности. Шта ако их неки форум јавно пита - а ко је вас именовао?
НАПОСЛЕТКУ нам је било јасно да је то ипак тешко изводљиво. Али, вредело је покушати. И управо ме је то подстакло да ужурбано трагам за нашим "громобраном". У форумима га немамо. Знам да нам је Београд наклоњен, али он не може да искаче из републичког договора да се не меша у туђе ингеренције. Био сам уверен да је довољно балансирати између савезне конференције Социјалистичког савеза, као оснивача НИП "Борба", и самог руководства "Борбе".
Кренуо сам у праву трку да што пре оформимо свој савет. У самој "Борби" ситуација је била више него повољна - Глумац је био генерални директор и није постојала опасност да ће он учинити нешто што би могло да нашкоди "Новостима".
Ради мира у кући, све оно што би се нашло у издавачкој кризи "Новости" су узимале, лечиле и постављале на ноге. И притом нису губиле на профитабилности. Био је то чак добар начин да одржимо Фонд капиталне изградње, јер су тако инвестициона средства била заштићена од "трошаџија без покрића"!
КО ПОСЛЕ ВЕЛИКОГ ВОЂЕ
ТИХ година били и први наговештаји да је отпочела битка за наслеђе великог вође. Многа дешавања смо наивно тумачили као додворавање Брозу, а не као заузимање стартне позиције за оно што ће се догађати по Брозовом одласку у историју. Нико не спори да је Броз чинио напоре да Југославији обезбеди угледно место у свету, да је економски ојача. У томе је имао значајног успеха. Није спречавао ни да се друштво делом демократизује. То је нарочито уочљиво када се упореди социјализам по Брежњевљевој доктрини ограниченог суверенитета и оно што смо имали тада у Југославији.
ОСТАЛИ су они "спољни непријатељи". А њих смо могли да неутралишемо само ако нађемо "свог оснивача". Сем тога, "Новости" су изврсно зарађивале. И то је био добар разлог да се што пре осамосталимо са својим саветом.
Прва понуда да буде председник Савета била је на столу Драгог Стаменковића. Не случајно. Ако он као члан Председништва државе прихвати - лако је окупити остале. Стаменковић је разумно реаговао. Рекао је: "Не бежим од тога да будем у Савету, чак ћу то са задовољством прихватити, али нема смисла да као члан Председништва државе будем и председник тог савета, јер ви словите као лист Србије." Био је у праву. Али, свакако нам је пружио и огромно охрабрење.
РАЗГОВАРАО сам и са Момчилом Дугалићем, генерал-потпуковником, као и са Милетом Јешићем, чланом ЦК СК Србије и директором "Првог партизана" из Ужица. Било нам је драго када је позив да буде у Савету прихватио др Тихомир Влашкалић, професор на Економском факултету и члан ЦК СК Србије. Из Београда је у Савету у почетку био Симеон Затезало, тада председник Привредне коморе Београда. Из "Борбе" - наравно, Слободан Глумац, директор куће.
И када је то језгро створено - све је ишло глатко. Савет је формиран убрзо после прославе годишњице листа 1969. године. Први председник је био Симеон Затезало. Касније смо реорганизовали Савет и за председника је изабран др Тихомир Влашкалић. Они су нас штитили од ситних подметања, али их никада нисмо злоупотребили. Чак сам уверен да је то био и један од ретких савета који је радио управо оно за шта је и био оформљен - помагали су, свако у оквиру своје делатности и стручности, да лист са већом дозом озбиљности и квалитета прати збивања у тим областима.
И ако би неко сада завирио у стенограме са тих састанака Савета, нашао би, рецимо, да је Влашкалић, који тада још није био председник ЦК СК Србије, говорио о економским проблемима и на тај начин помагао редакцији да се снађе у сталним економским реформама.
ДРАГИ Стаменковић, члан Председништва СФРЈ, више је био "конструктивни читалац", са замеркама из домена социјално одговорне државе, него неко ко би преносио било чије "директиве". Дакле, имали смо угледне и утицајне људе из свих друштвених сфера.
Захваљујући ауторитету људи из нашег Савета, узалуд је Секретаријат ССРН Југославије заказивао посебне састанке, "притискао" да дођемо под "капу Федерације".
Када су се ствари затегле до краја и када је свака ситница могла да изазове потрес, договорили смо се са члановима Савета да ипак ситуацију "легализујемо", то јест да пронађемо друштвену организацију која ће хтети да нам буде "оснивач".
Дакле, нисмо "бежали" од закона, осим што смо урадили нешто што је у оном тренутку било чак и више од формалног поштовања друштвене контроле - договорили смо се са људима који су били на високим функцијама у држави, Партији или од угледа у друштву да чине Савет "Новости".
И као и увек, када би ствари запеле, ту је био Бранко Пешић. Његова реакција на моје питање да нам ССРН Београда буде оснивач била је: "Ако вама то не смета, а што би нама сметало?" И тако нам је оснивач постао ССРН Београда. А Пешић није пропустио да дода: "Нашао си јак Савет да не бисмо могли да притискамо да постанеш београдска новина"!
И СВЕ ово има смисла да би се на конкретном примеру стекао прави утисак о "контроли" медија, али и о томе како смо могли да "уживамо у делу слободе". Вредност и потреба за Саветом била је и у чињеници да су се и у друштву догађале крупне промене. Успеси Србије изазивали су фрустрацију код Хрвата и Словенаца. Сви који смо тада били у "Новостима" озбиљно смо покушавали сами себи да објаснимо зашто смо непрекидно "трн у оку", и то не Брозу, већ онима који су га окруживали. Стално смо били у центру свих сукоба.
Чини ми се да је тада најближи истини био проф. др Мирослав Печујлић, члан Извршног бироа Партије на нивоу Југославије. Он је то видео као питање да ли су управо тржишни закони рушили самоуправљање и темеље тек започете градње једног система, система који - како је време показало - још нигде у свету није надмашио капитализам.Чињеница је да је тада Србија искорачила напред и почела да надокнађује заостатак за Хрватском и Словенијом.
СУТРА: Систем власти једног човека
Препоручујемо
ФЕЉТОН - ЛАТИНИЦА ИЗ ЛИЧНОГ ПРКОСА: Иза кулиса "играла се игра" да се "Новости" зауставе
25. 10. 2021. у 18:00
ФЕЉТОН - ГЕНЕРАЛИ НА ЧЕЛУ МАСПОКА: У Загребу су веровали да могу да прескоче време
24. 10. 2021. у 18:00
ТАЧНО НА ОВОМ МЕСТУ БИ МОГАО ПОЧЕТИ ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ: Путин га сматра својом територијом, НАТО трупе већ распоређене
ОВАЈ снегом прекривени гранични мост између две средњовековне тврђаве у делу Естоније где се говори руски, могао би бити место где ће започети трећи светски рат, пише Политико.
26. 12. 2024. у 08:55
ПОЈАВИЛА СЕ ШОК ТВРДЊА: "Руси су оборили авион у Казахстану, погледајте трагове експлозије на репу летелице"
АВИОН Азербејџан ерлајнса, који се 25. децембра срушио на путу за Русију, можда је оборен руском ракетом земља-ваздух, према извештајима руских медија који нису наклоњени Кремљу и руском председнику Владимиру Путину.
26. 12. 2024. у 07:44
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)