ФЕЉТОН - АТЕНТАТ НА ПРЕМИЈЕРА ЂИНЂИЋА: Успон "Земунског клана" почиње после 5. октобра

ГОДИНАМА после првих демократских избора у Чилеу, Аргентини, Бразилу и Уругвају, цивилне власти нису имале пуну контролу над војском, нити су могле да суверено одлучују о војним питањима из страха од интервенције војске.

БЛОКАДА "Црвене беретке" код Сава центра новембра 2001. године, Фото "Википедија"

Војни врх је практично задржао право да непосредно заштити своје интересе силом или претњом употребе силе, што је типично за демократизације хијерархијски контролисаних војних режима путем "транзиционог договора". Њихова моћ је почивала на јединству војске, популарности војног вођства међу официрима и војницима, као и трајној подршци мањег дела политичког и цивилног друштва, као и дела грађана.

Из истог угла се понекад тумаче аутономија делова безбедносног сектора после Петог октобра и њене последице. Овде је реч о сродном, али ипак нешто другачијем проблему, који извире из битно другачијег облика демократизације. Револуционарне демократизације у неопатримонијалним режимима подразумевају слом старог режима и одсуство јединства безбедносног сектора. Наиме, самодршци непосредно контролишу делове тог сектора, често их супротстављајући једне другима и подстичући узајамно неповерење њихових руководстава, тако да тај сектор не може да делује јединствено, нити може да се успешно супротстави револуционарној коалицији са великом подршком међу грађанима. Зато је подељеност и узајамна супротстављеност делова снага безбедности део институционалног наслеђа личног режима.

У СРБИЈИ је више реч о револуционарној ситуацији или ситуацији "двоструке моћи", или сукобу два политичка блока који контролишу делове безбедносних снага и уживају значајну подршку грађана, него о старатељској моћи и "резервисаном домену" типичном за демократизације путем договора представника режима и опозиције. Кључни примери су побуна "црвених беретки" и убиство премијера Ђинђића.

Побуна "црвених беретки", Јединице за специјалне операције државне безбедности, почела је блокадом центра за обуку те јединице у Кули и објављивањем њихових захтева у петак, 9. новембра 2001. Повод је било хапшење и изручење хашком суду Предрага и Ненада Бановића. Припадници јединице пружили су подршку полицији, јер им је, наводно, речено да су то криминалци, а не осумњичени за ратне злочине. Зато је јединица сада тражила прекид хапшења по оптужницама хашког суда, доношење посебног закона о сарадњи са Трибуналом и оставку министра унутрашњих послова Душана Михајловића. Очигледно су сматрали да се и припадници јединице налазе на оптужницама. Сутрадан је јединица блокирала на један сат пут Нови Сад - Суботица код Врбаса, користећи оклопна возила.

Оштра саопштења и претње републичких министара и Владе нису имали ефекта па је премијер Ђинђић, непосредно по повратку из посете САД у недељу увече, отишао на разговоре у Кулу.

У ПОНЕДЕЉАК 12. новембра, припадници јединице су неколико сати, са двадесетак борбених возила, и у пуној опреми са оружјем, блокирали једну траку ауто-пута кроз Београд, код Савацентра, а затим се вратили у Кулу. Тај догађај се поклопио са сведочењем Легије, бившег команданта те јединице, као окривљеног у случају Ибарска магистрала у београдском Окружном суду. У среду је Влада одбила понуђену оставку министра Михајловића и прихватила оставке начелника државне безбедности и његовог заменика. Јединица за специјалне операције је прешла у надлежност јавне безбедности МУП-а, а Влада је основала комисију која би испитала разлоге побуне. Побуна јединице је завршена, а ниједан командир није кажњен.

Побуна специјалне јединице против републичке владе, коју су сматрали одговорном за изручење својих колега, практично је значила претњу пучем цивилној власти која је пре мање од годину дана стекла широку подршку грађана на демократским изборима.

Председник Коштуница је тада изјавио да је "тај протест био крајње ограничен"; "ради се о људима, који нису угрозили безбедност државе, осим кад је реч о функционисању саобраћаја. Њихов посао је такав да немају друге униформе - они су се појавили у оном што је њихова радна и свакодневна униформа. Да су се ствари решавале раније овог проблема не би било". Тако је Коштуница драматично релативизовао политичке импликације побуне најопремљеније јединице МУП-а. Пошто је реч о савезном председнику који је контролисао војску и предводио део подељеног ДОС-а, имплицитна подршка побуни те јединице против цивилне власти практично је претворила тај догађај у револуционарну ситуацију.

НАЈДРАМАТИЧНИЈИ догађај од пада Милошевића догодио се 12. марта 2003. Испред улаза у зграду републичке владе, премијер Ђинђић је погођен снајперским хицем; преминуо је убрзо пошто је пребачен у болницу. Пуцао је заменик команданта ЈСО, уз подршку својих колега и чланова мафијашке групе познате као "земунски клан". Власти су прогласиле ванредно стање на подручју Србије и најавиле обрачун са убицама и организаторима атентата, као и организованим криминалом у целини. Полиција је ухапсила убицу десетак дана касније, а вође "земунског клана" су погинуле опирући се хапшењу крајем марта.

Легија, један од организатора и ранији командант ЈСО, нестао је; предао се полицији тек нешто више од годину дана касније. У међувремену, више стотина хиљада грађана је одало пошту премијеру испративши га у дугој поворци до места сахране. За премијера је изабран Зоран Живковић, потпредседник ДС-а и бивши савезни министар одбране, а Влада је остала у готово истом саставу. Наредних недеља полиција је привела "на информативне разговоре" преко 11.500 људи, од којих су касније преко хиљаду правноснажно осуђени. Десет чланова "земунског клана" је осуђено на готово 350 година затвора. Током четрдесетак дана ванредног стања, решени су и многи други криминални случајеви, као што су убиства, отмице и трговина дрогом, и озбиљно оштећене мреже организованог криминала у земљи. Јединица за специјалне операције је распуштена.

УБИСТВУ премијера је претходио покушај атентата на ауто-путу мање од месец дана раније, када је члан "земунског клана" улетео у колону возила премијера покушавајући да је успори и тако учини премијеров ауто лаком метом за стрелце "зољама" који су чекали у заседи.

Премијерово обезбеђење је правовремено реаговало спречивши заустављање колоне, али су заједно са полицијом цео догађај сматрали саобраћајним инцидентом. То је био само један у низу покушаја атентата на премијера припремљених претходних недеља од стране Душана Спасојевића, шефа "земунског клана", и Легије. Њихова сарадња вуче корене из времена старог режима када је Легија врбовао криминалце за убиства и друге прљаве послове државне безбедности. Спасојевић је, на пример, учествовао у покушају убиства Вука Драшковића у Будви у јуну 2000. После Петог октобра и успона "земунског клана" као главне мафијашке групе, Легија је клану обезбеђивао заштиту од полиције и подршку ЈСО током великих акција. Организовали су отмице пословних људи, укључујући Мирослава Мишковића и Милију Бабовића, власнике "Делта система" и "Верано моторса", поред редовних послова око препродаје дроге и убистава конкурената. После више инцидената средином 2001. Легија је пензионисан, али је задржао неформалну контролу над "црвеним береткама".

СУТРА: Власт криминализује опозицију

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ВЛАСТ ПРЕЧА ОД УСТАВА СРБИЈЕ: Изборни закони прављени да се не изабере председник

05. 10. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - НОВА ВЛАДА ОПТУЖЕНА ЗА КОРУПЦИЈУ: Посланички мандати су постали власништво странака

04. 10. 2021. у 18:00

Фељтон

1 3

ФЕЉТОН - ЂИНЂИЋ КОНТРОЛИШЕ ПОЛУГЕ МОЋИ: Јавност Коштуницу пореди са "енглеском краљицом"

03. 10. 2021. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - СУКОБ У ВЛАДАЈУЋОЈ КОАЛИЦИЈИ: Спор око изручења Милошевића гурнуо на споредни колосек друге ствари

01. 10. 2021. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - СУМЊЕ У ОБЈЕКТИВНОСТ ХАШКОГ СУДА: Процес у Трибуналу био је оправдање за НАТО агресију

30. 09. 2021. у 18:00

Политика

0 0

ФЕЉТОН - СОЦИЈАЛИСТИ СЕ ПОНОВО ДИЖУ: Померене су границе преиспитивања прошлости

29. 09. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације