ФЕЉТОН - УТИЦАЈ ИНТЕРНЕТА НА БЕРЗУ: На нас утиче оно што пише у порукама, а не њихова тачност
ДАНАС на Вол стриту у Њујорку грају стотина мушкараца са краватама, елегантним оделима, заменило је брујање компјутера.
Просторије у којима се врши купопродаја акција више подсећају на информатичке лабораторије, док су алгоритми постали протагонисти светских финансијских игара. Да бисмо схватили како се дошло дотле, вратимо се мало уназад.
Они који раде у свету финансија одувек покушавају да дођу до информација о акцијама да би знали да ли да их продају или купују. То чине анализирајући биланс предузећа или тражећи информације у новинама. У том традиционалнијем приступу тржишту финансија најпре се формира мишљење о стабилности компаније и исплативости инвестиције, да би се потом одлучило да ли се исплати купити њене акције или би требало тражити неке повољније. Када је стигао интернет, свима је постало јасно како би се могло доћи до драгоценог извора информација.
ВEЋ карјем деведесетих година почели су да се објављују чланци о утицају интернета на финансијска тржишта. На пример, 1999. године у једној студији Универзитета у Мичигену откривена је корелација између броја порука објављених о компанијама на "Јахуовом Фајнанс Борду" (енгл. Yahoo Finance Board) и вредностима њихових акција. Једна група истраживача са Станфорда је 2003. објаснила да они који претражују интернет своја гледишта формирају на основу мишљења других корисника. Дакле, на нас углавном утиче оно што пише у порукама, а далеко мање то да ли су информације тачне.
Ови резултати се уклапају у истраживања о количини размењених порука, што потврђује да обим разговора на тему тржишта, независно од њиховог садржаја, утиче на финансијске делатнике. У протеклих десет година дошло је до процвата друштвених мрежа, те је постало још лакше доћи до информација о некоме (или нечему, на пример о предузећу). На платформама се могу прочитати вести, разговори, мишљења. Ради се о невероватној количини информација које, ако се добро обраде, говоре више о некој компанији од њеног званичног биланса. Научници су то одмах схватили и показали да је на основу твитова могуће предвидети кретања на тржишту. А ако проучимо друштвене мреже, не можемо а да инфлуенсере не узмемо као променљиву. Према мишљењу истраживача, неко ко има много пратилаца утиче и на финансије, доприносећи формирању најновијих тенденција на тржишту.
РОБОТИ ЗАМЕЊУЈУ БРОКЕРЕ
РОБОТИ су заменили брокере из више разлога. Пре свега, присутна је све већа сложеност берзанских листи, преобимних за људску обраду. Поред тога, за разлику од људи, робот-инвеститор је крајње рационалан. Показало се да инвеститори често нису хладни и прорачунати када дође до куповине или продаје. Другим речима, нису ефикасни онолико колико машина може да буде. На крају, као последње, иако не и мање важно, појављује се питање брзине. На друштвеним мрежама се непрекидно појављују вести које утичу на кретање цена. На појединим тржиштима оне се ажурирају и неколико пута у секунди. А да би се радило у тако кратким временским интервалима, неопходна је машина. Алгоритамска трговина је између осталог доживела бум и због тога што се све убрзало.
ИСТРАЖИВАЧКИ тим са Универзитета Конектикат је испитао могућност аутоматске куповине или продаје акција у тренутку када је количина твитова која о њима говори на врхунцу.
Најновија проучавања на "Твитеру" су показала да анализа расположења у твитовима пружа далеко више информација потребних за предвиђање цена на тржишту акција него што то чине само подаци о количини твитова. Ти резултати су већ установљени, те тако онај ко данас ради у овом сектору користи резултате анализе расположења да би предвидео цене акција, али и за потребе других економских индикатора.
И тако стижемо до аутоматских програма који су заменили финансијске брокере на различитим нивоима. У једноставнијим случајевима, алгоритми служе само да би се стекао утисак о кретању одређених акција. Софтвер издваја делове чланака и разговора о некој компанији и тумачи да ли су они позитивни или негативни. Попут неке врсте консултанта верзије 2.0, софтвер ће у првом случају сугерисати да се купе акције предметне компаније, а у другом ће евентуално саветовати да се акције продају, остављајући инвеститору - људском бићу - да изврши коначни избор.
НА КОЈИ начин алгоритми мењају свет финансија, да би се боље схватило, потражили смо Фабриција Лила, редовног професора Универзитета у Болоњи и стручњака за математичке и статистичке методе примењене у економији и микроструктури финансијских тржишта.
Описао нам је значај друштвених мрежа у финансијама. "Ради се о већ устаљеној пракси", рекао је, "и то до те мере да агенције за пружање финансијских информација, попут Томсон Ројтерса, већ врше две различите анализе расположења: традиционалну и анализу на основу друштвених мрежа. А у стању су да то учине за тили час".
Али, аутоматизација може да иде и даље, односно да од робота направи праве инвеститоре, способне да реагују самостално. У том случају софтвери одлучују како и када да делују и сами издају налоге. "То је алгоритамско трговање", објашњава Лило, "већ одавно се велики део продаја и куповина не одвија ручно, већ преко алгоритама који процесуирају податке и доносе одлуке".
Роботи-инвеститори могу да буду мање или више интелигентни, у зависности од тога како су програмирани. Постоје они који се ограничавају на брзо анализирање и извршавање финансијских операција на основу шема понашања које људи описују.
НА ПРИМЕР, ако једна акција вреди један долар, постоје алгоритми програмирани да је аутоматски продају уколико њена вредност падне испод 90 центи (да би се спречили евентуални губици) или ако достигне 110 центи (да би се остварила зарада). Такође, постоје и софтвери са вештачком интелигенцијом способни да користе најнапредније технике, попут "дип лернинга" (енгл. deep learning) - дубока повезивања која користе и четботови да би личили на људе - да би постали потпуно независни у размишљању. Ради се о једном веома раширеном феномену на берзи. Према консултантској агенцији "Аите груп", у 2018. роботи су управљали са више од 53 одсто укупних готовинских акција. Подаци се разликују у зависности од земље и тога шта подразумевамо под трговинским алгоритмом, мада се већ и у часопису "Соле 24 Оре" наводи да је софтвер постао краљ берзе.
"Данас се говори о високофреквентној трговини, што значи да би догађаје требало предвидети у наредним минутима, па чак и у деловима секунди", наставља Лило. Да би то постигли, алгоритми као инпут користе податке из вести, било да оне потичу из институција или са друштвених мрежа. Неретко се дешава да се тржишта покрећу изненадним и неочекиваним вестима, а алгоритми то добро знају: "Трговински алгоритми прате све вести које се појаве, упоређују их са претходно објављеним вестима и сигнализирају новитете."
Али када се вести јуре из секунда у секунд, увек постоји опасност да се погреши. "Количина доступних информација је огромна, али мора се пазити јер постоји и много гласина", упозорава Лило.
СУТРА: ГРЕШКЕ РОБОТА ИНВЕСТИТОРА
Препоручујемо
ФЕЉТОН - САЈБЕР - РАТОВАЊЕ У ИТАЛИЈИ: Слабе тачке друштвених мрежа утичу на јавно мњење
19. 09. 2021. у 18:00
СТРАТЕГИЈА ЗАВАДИ ПА ВЛАДАЈ: Лажне вести постају моћно политичко оружје
18. 09. 2021. у 18:00
ФЕЉТОН - ТРИКОВИ ЗА НАВЛАЧЕЊЕ КУПАЦА: У тренутку продаје бот с пуно пратилаца више вреди
14. 09. 2021. у 18:00
ПРВЕ ФОТОГРАФИЈЕ "ОРЕШНИКА": Украјински истражитељи испитују остатке руске ракете (ФОТО)
УКРАЈИНСКИ истражитељи почели су да испитују остатке Орешника, нове руске балистичке ракете средњег домета, која је недавно употребљена у нападу на Дњепар, и представља најмоћније оружје употребљено у рату до сада.
24. 11. 2024. у 15:26
БРИТАНЦИ ОБЈАВИЛИ ЗАСТРАШУЈУЋУ МАПУ: "Орешник" може да стигне до било ког европског града за мање од 20 минута (МАПА)
БРИТАНСКИ лист "Дејли мејл" оценио је да би балистичка ракета "орешник" могла да стигне до било ког европског града за мање од 20 минута.
23. 11. 2024. у 15:58
"И ЗЕМУНЦИ СУ ГА СЕ ПЛАШИЛИ": Како је Бели постао Звер - прича о Сретку Калинићу
"КАЛИНИЋ је био звер од човека. Заправо, звер је блага реч" - рекао је тада Багзи, након чега је Калинић којег су чланови клана до тада ословљавали са "Бели" добио надимак "Звер".
24. 11. 2024. у 11:09
Коментари (0)