ФЕЉТОН - "ПРАЊЕ" НЕМАЧКИХ ДОКУМЕНАТА: Ревизија историје је почела у Берлину још 1919. године

У АВГУСТУ 1919, у Рајхстагу је формирано тело које је требало да отвори питање ревизије чл. 231 Версајског уговора.

СТРАТЕГ Теобалд фон Бетман Холвег, немачки канцелар, Фото Архива

Но, то тело није се показало оперативним јер су превладавале свађе старих и нових политичких снага око (раније) одговорности. Тада је још постојала воља да се заиста испита одговорност појединаца са немачке стране, али је касније, сплашњавањем револуционарне ситуације, јењавала. Иницијатива око ревизије потом је прешла у оквире Министарства иностраних послова, где је формирано одељење "Кригшулдреферат" (Kriegschuldreferat), које је у почетку водио Бернхард фон Билов. Из тог центра вршила се координација бројних приватних иницијатива и подухвата на плану оспоравања чл. 231 Версајског уговора.

Одељење је имало задатак да "среди" и "очисти" документацију Министарства у погледу узрока рата; да објави огромну грађу за период 1871-1914, са циљем да покаже "немачку мирољубиву политику"; да подржава професоре, и код куће и на страни, који су били вољни да на студијама предају службену немачку тезу о Јулској кризи 1914. године. Да би предухитрио Кауцког, Билов је још у мају 1919. у архиву спољних послова увео посебну индексацију, поделивши седам хиљада докумената на две групе - "одбрану" и "оптужбу".

Вилхелмштрасе (Wilhelmstrase) је сав потенцијално инкриминишући материјал издвајала и враћала творцима - канцелару Теобалду фон Бетман Холвегу, секретару Јагову и другима - као њихове "приватне папире".

ТА РАНА фаза прикривања била је договорена још 7. јануара 1919, када је председник комисије за примирје, Ерзбергер, сазвао представнике Министарства иностраних послова и војске, да се договоре око активности. Билов је тада одређен за рад на дипломатским изворима, а некадашњи Лудендорфов близак сарадник, мајор Фон Харбоу (Bodo von Harbou) за рад на војним. Њихов задатак је био да грађу одаберу тако да покажу да се "Антанта дуго и систематично припремала за рат против Немачке" и да она, а не Немачка, сноси директну одговорност за избијање рата 1914. године.

У јануару 1920, тадашњи министар иностраних послова Милер, у приватној преписци, дефинисао је задатке на следећи начин: "Наш задатак може бити само то да се, не сваког дана или што чешће, указује на то да није кривица само на нама", а на другој страни било је просвећивање народа. Билов је предлагао брошуре популарног карактера.

Следећа етапа било је формирање "Радног одбора немачких удружења", у априлу 1921, чија је циљна група била првенствено домаћа публика. Међутим, у исто време формирана је и "Централна служба за истраживање узрока рата" (Zentralestelle fr Erforschung der Kriegsursachen), која ће деловати до 1937. године. На њено чело, 1923, дошао је Алфред фон Вегерер, бивши официр и учесник рата. Како је требало деловати према иностранству, покренут је месечник "Кришулдфраге" , чији је први број изашао у јулу 1923. године, а од јануара 1930. излазио је под називом Берлинер Монатсхефте (Berliner Monatshefte).

ВЕЋ тада је одређен циљ - да се за немачке погледе придобију кругови у САД, а потом у Великој Британији, мање тврди према Немачкој од Француске. Међу првим акцијама било је доказивање да су и Француска и Русија у лето 1914. биле спремне за рат. Управо на овом сегменту, у светлу каснијих истраживања, показало се колико је то било у супротности са стварношћу и немачко-аустроугарским проценама у то време.

Упркос жељама ревизиониста, историчари су показали да је 2. јула немачка војска инсистирала на рату, тврдећи "сада, са Русијом која још није спремна" и Француском "веома преокупираном домаћим проблемима и финансијским потресом"; Вилхелм II одлучно је уверавао свог министра војног, Фалкенхајна (5. јула), и делегата адмирала Тирпица (6. јула), да руска интервенција није вероватна јер "цар неће дати своју подршку краљеубицама и јер је Русија у овом тренутку војно и финансијски тотално неприпремљена за рат"; саксонски и баварски војни аташеи у Берлину преносили су исто: "Начелник Генералштаба је рекао да никад нећемо добити такву добру прилику као сада на рачун француске и руске некомплетиране армије.

Према дневнику пруског министра рата, Фалкенхајна (од 29. јула), он, Бетман Холвег, Јагов и Молтке дискутовали су о значају руске делимичне мобилизације. Канцелар Холвег је закључио, уз благ Молткеов приговор, да она не даје повода немачкој мобилизацији. Руски министар Сазонов јасно је рекао немачком посланику у Петрограду да њихова мобилизација не значи рат и да стога не постоји casus foederis. Тек би руски напад на Аустроугарску довео до тог повода. Такође, по канцеларовом мишљењу, Велика Британија се тада не би умешала у рат. Сам Фалкенхајн се дан раније, 28. јула, залагао за тренутно проглашење "ратне опасности" (Kriegsgefahrzustand), која је подразумевала покрете трупа у року од тридесет шест сати.

КАНЦЕЛАР Бетман је исту процену поновио министру рата и 30. јула, наводећи да ако је и објављена руска мобилизација, "њене мобилизационе мере не могу се упоредити са онима западних држава". Такође, канцелар је додао да су руске мере биле провоциране ставом Аустрије и њеном мобилизацијом.

У критичним моментима 30. јула, како је остало забележено, немачки начелник Генералштаба, Молтке, још једном је поновио Конраду да Немачка безрезервно стоји уз Аустроугарску. Но, још је важнија тадашња (!) процена значаја руске мобилизације: "Руска деломична мобилизација још увек није разлог да [Немачка] мобилише. Све док не избије рат између Монархије и Русије. Супротно руским мобилизацијама и демобилизацијама које су уобичајене у Русији, немачка мобилизација би безусловно довела до рата. Немојте објављивати рат Русији него чекајте да она (Русија) нападне."

Истина је да су Немци почели ратне припреме своје армије неколико недеља пре званичне мобилизације. Цар је већ 6. јула наредио адмиралу Капелеу да припреми мобилизацију немачке флоте. У немачком посланству у Бриселу је још 29. јула био депонован ултиматум Белгији за пролаз немачких трупа кроз ту земљу, који је Молтке саставио још 26. јула. Када је цар Вилхелм 1. августа повукао сагласност за мобилизацију трупа према Француској, генерал Молтке му је објаснио да то није могуће јер је мобилизација већ спроведена, у тајности. Званично проглашење мобилизације у Немачкој 1. августа био је само покушај да се прикрије чињеница да је мобилизација већ спроведена, и немачка војска је већ тог дана заузела стратешке положаје у Луксембургу, а 4. августа извршила је инвазију Белгије.

СУТРА: Куповање америчких историчара

Препоручујемо

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ЦЕНЗУРА НЕМАЧКИХ ДРЖАВНИКА: Питање ратне кривице је имало висок политички приоритет

30. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ЗАШТО АПИС НИЈЕ ПОМИЛОВАН: Суђено му због покушаја атентата на Александра, на смрт осуђен због убиства Франца Фединанда у Сарајеву

29. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - БЕЧ ФАЛСИФИКУЈЕ ДОКУМЕНТА: Измишљотина да је Жорж Клемансо тражио Аписову смрт

28. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - СРБИН РАДИ ЗА БЕЧКУ ТАЈНУ СЛУЖБУ: Дипломата Милош Богићевић је био класичан издајник

27. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

2 3

ФЕЉТОН - БЕЧ ФАЛСИФИКУЈЕ ДОКУМЕНТА: И Крлежа оптужује Русију и Србију за атентат

26. 08. 2021. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - ЗАВЕРЕ ПРОТИВ СРБА И РУСА: Оскар Поћорек није се обазирао на упозорења о припреми атентата

25. 08. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације